Priredio: Dragan Štavljanin
Stvaranje reputacije vodećeg ekonomskog foruma je uvek bio izazov za G20. Nakon serije neuspeha, zadatak samita ove grupacije u Los Kabosu je da zaustavi negativne trendove i spreči da postane nebitna, što je veoma težak zadatak za Meksiko kao ovogodišnjeg domaćina, piše Kris Gajls (Chris Giles) u “Fajnenšel tajmsu” (The Financial Times).
Otkako je počela finansijska kriza, na G20 se gleda kao na najbolji forum za raspravu o ekonomskom razvoju i dogovore o novoj politici.
Članice ove grupacije su zemlje sa snažnom privredom i zajedno zarađuju 17 od ukupno 20 dolara u svetu. Od 2008. samiti se održavaju na nivou šefova država, što omogućava donošenje teških odluka, jer kao retko do sada je bilo važno da se globalna ekonomija postavi na stabilnije osnove.
Međutim, mnogi su razočarani, kako učesnici tako i posmatrači, jer je G20 ostvario mali napredak od 2009. Među nezadovoljnima je i Pol Dženkins (Paul Jenkins), nekadašnji viceguverner Centralne banke Kanade, a sada ekspert u Centru za međunarodno upravljanje i inovacije.
“Lideri G20 nisu ispunili obećanja o međunarodnoj saradnji u kreiranju (zajedničke) politike…što je rezultiralo greškama koje su se mogle izbeći, da je G20 odlučno dotakao globalna pitanja koja zahtevaju globalna rešenja”.
Uprkos velikim očekivanjima i interesovanjima za londonski samit G20 u aprilu 2009, kada su lideri ove grupacije obećali novi ekonomski poredak, realnost je otrežnjujuća.
G20 je nastao nakon finansijske krize u Aziji 1997-8. godine, što je uključivalo sastanke na nivou ministara finansija. Međutim, uticaj ove grupacije je bio veoma ograničen do pred kraj 2008. godine, kada su se svetski lideri okupili u Vašingtonu da bi razmotrili najtežu finansijsku krizu od Drugog svetskog rata.
Na sledećim samitima u Torontu, Seulu i Kanu lideri G20 su nastojali da razrade plan i ojačaju ovu organizaciju ali sa sve mršavijim rezultatima. Evrozona je upala u dužničku krizu a G20 je pasivno stajao po strani. Slična sudbina preti i ovom samitu u Meksiku, koji je počeo dan nakon drugih izbora u Grčkoj.
“Samit u Los Kabosu se suočava sa rizikom da bude doživljen kao izraz nesposobnosti G20 da deluje kolektivno u cijlu osiguranja globalne finansijske stabilnosti”, kaže profesor Esvar (Eswar) Prasad sa Bruking instituta (the Brooking Institutions) u Vašingtonu.
Ambicije i rizici
Ove godine članice G20 mogu da se pohvale da su obezbedile dodatnih 400 milijardi dolara za refinansiranje MMF, što, kako su u aprilu saopštili ministri finansija i guverneri centralnih banaka ovih zemalja, pokazuje “privrženost međunarodne zajednice osiguranju globalne finansijske stabilnosti i stvaranju snažnijih osnova za globalni ekonomski oporavak”. Međutim, ovu meru nisu podržale neke od vodećih svetskih ekonomija, uključujući i američku, što pokazuje da je saradnja među članicama G20 veoma oskudna.
Globalna ekonomija ubrzano usporava rast, zbog čega je sve teže ostvariva ambicija o snažnom, stabilnom i uravnoteženom rastu. Mada su smanjeni pojedini trgovinski debalansi, kao što su kineski viškovi i američki deficit – uvećavaju se neravnoteže u drugim sektorima poput viškova koje ostvaruju izvoznici nafte.
G20 okuplja prave zemlje, ali njegova veličina sprečava spontanu debatu, kažu učesnici.
Sterilne rasprave bez ikakve šanse da članice postignu sporazum o promeni politike – najupečatljivija je karakteristika samita G20.
Ove godine, problem je postao očigledan. Kada se zemlje ne mogu složiti, G20 osigurava forum za debatu, ali bez mehanizma za sprovođenje politike u zajedničkom interesu. Takva sudbina preti i ovom samitu u Los Kabosu.
Uprkos ne tako blistavoj istoriji G20, njegove članice ne odustaju od ambicije da njime predsedavaju ili pozovu svetske lidere na samit.
Zvaničnici, uglavnom Evropljani sa velikim iskustvom u organizovanju međunarodnim skupova, kažu da se uglavnom radi o taštini Rusije, Australije i Turske koje će biti domaćini samita G20 sledeće, odnosno 2014 i 2015. godine.
Oni ističu da na G20, slično kao i Evropsku uniju, treba gledati kao na dugoročni proces, što je bolja alternative nego odbijanje da se razmatraju teška ekonomska pitanja. Ambicije su ispravne, članice G20 okupljene za zajedničkim stolom su u osnovi u pravu a ostvaren je i progres. Međutim, kao i u slučaju EU i evrozone, postoji rizik da zbog veoma sporog napretka u razgovorima i ne prevelikog progresa – kriza potopi svetsku ekonomiju pre nego što se pokažu koristi od delovanja G20.
Stvaranje reputacije vodećeg ekonomskog foruma je uvek bio izazov za G20. Nakon serije neuspeha, zadatak samita ove grupacije u Los Kabosu je da zaustavi negativne trendove i spreči da postane nebitna, što je veoma težak zadatak za Meksiko kao ovogodišnjeg domaćina, piše Kris Gajls (Chris Giles) u “Fajnenšel tajmsu” (The Financial Times).
Otkako je počela finansijska kriza, na G20 se gleda kao na najbolji forum za raspravu o ekonomskom razvoju i dogovore o novoj politici.
Članice ove grupacije su zemlje sa snažnom privredom i zajedno zarađuju 17 od ukupno 20 dolara u svetu. Od 2008. samiti se održavaju na nivou šefova država, što omogućava donošenje teških odluka, jer kao retko do sada je bilo važno da se globalna ekonomija postavi na stabilnije osnove.
Međutim, mnogi su razočarani, kako učesnici tako i posmatrači, jer je G20 ostvario mali napredak od 2009. Među nezadovoljnima je i Pol Dženkins (Paul Jenkins), nekadašnji viceguverner Centralne banke Kanade, a sada ekspert u Centru za međunarodno upravljanje i inovacije.
“Lideri G20 nisu ispunili obećanja o međunarodnoj saradnji u kreiranju (zajedničke) politike…što je rezultiralo greškama koje su se mogle izbeći, da je G20 odlučno dotakao globalna pitanja koja zahtevaju globalna rešenja”.
Uprkos velikim očekivanjima i interesovanjima za londonski samit G20 u aprilu 2009, kada su lideri ove grupacije obećali novi ekonomski poredak, realnost je otrežnjujuća.
G20 je nastao nakon finansijske krize u Aziji 1997-8. godine, što je uključivalo sastanke na nivou ministara finansija. Međutim, uticaj ove grupacije je bio veoma ograničen do pred kraj 2008. godine, kada su se svetski lideri okupili u Vašingtonu da bi razmotrili najtežu finansijsku krizu od Drugog svetskog rata.
Učesnici samita G20, februar 2012.
Nakon njihovog dogovora da refinansiraju Međunarodnu monetarni fond, obezbede fiskalne stimulanse i šest meseci kasnije u Londonu da započnu reforme u cilju striktnije regulacije finansijskgo sektora – usledio je teži zadatak primene ovih mera. Na samitu u Pitsburgu (SAD) u septembu 2009, svetski lideri su se saglasili da cilj ove grupacije treba da bude snažan, stabilan i uravnotežen ekonomski rast.Na sledećim samitima u Torontu, Seulu i Kanu lideri G20 su nastojali da razrade plan i ojačaju ovu organizaciju ali sa sve mršavijim rezultatima. Evrozona je upala u dužničku krizu a G20 je pasivno stajao po strani. Slična sudbina preti i ovom samitu u Meksiku, koji je počeo dan nakon drugih izbora u Grčkoj.
“Samit u Los Kabosu se suočava sa rizikom da bude doživljen kao izraz nesposobnosti G20 da deluje kolektivno u cijlu osiguranja globalne finansijske stabilnosti”, kaže profesor Esvar (Eswar) Prasad sa Bruking instituta (the Brooking Institutions) u Vašingtonu.
Ambicije i rizici
Ove godine članice G20 mogu da se pohvale da su obezbedile dodatnih 400 milijardi dolara za refinansiranje MMF, što, kako su u aprilu saopštili ministri finansija i guverneri centralnih banaka ovih zemalja, pokazuje “privrženost međunarodne zajednice osiguranju globalne finansijske stabilnosti i stvaranju snažnijih osnova za globalni ekonomski oporavak”. Međutim, ovu meru nisu podržale neke od vodećih svetskih ekonomija, uključujući i američku, što pokazuje da je saradnja među članicama G20 veoma oskudna.
Ilustracija
Globalna ekonomija ubrzano usporava rast, zbog čega je sve teže ostvariva ambicija o snažnom, stabilnom i uravnoteženom rastu. Mada su smanjeni pojedini trgovinski debalansi, kao što su kineski viškovi i američki deficit – uvećavaju se neravnoteže u drugim sektorima poput viškova koje ostvaruju izvoznici nafte.
G20 okuplja prave zemlje, ali njegova veličina sprečava spontanu debatu, kažu učesnici.
Sterilne rasprave bez ikakve šanse da članice postignu sporazum o promeni politike – najupečatljivija je karakteristika samita G20.
Ove godine, problem je postao očigledan. Kada se zemlje ne mogu složiti, G20 osigurava forum za debatu, ali bez mehanizma za sprovođenje politike u zajedničkom interesu. Takva sudbina preti i ovom samitu u Los Kabosu.
Uprkos ne tako blistavoj istoriji G20, njegove članice ne odustaju od ambicije da njime predsedavaju ili pozovu svetske lidere na samit.
Zvaničnici, uglavnom Evropljani sa velikim iskustvom u organizovanju međunarodnim skupova, kažu da se uglavnom radi o taštini Rusije, Australije i Turske koje će biti domaćini samita G20 sledeće, odnosno 2014 i 2015. godine.
Oni ističu da na G20, slično kao i Evropsku uniju, treba gledati kao na dugoročni proces, što je bolja alternative nego odbijanje da se razmatraju teška ekonomska pitanja. Ambicije su ispravne, članice G20 okupljene za zajedničkim stolom su u osnovi u pravu a ostvaren je i progres. Međutim, kao i u slučaju EU i evrozone, postoji rizik da zbog veoma sporog napretka u razgovorima i ne prevelikog progresa – kriza potopi svetsku ekonomiju pre nego što se pokažu koristi od delovanja G20.