Fridom haus: Vučić ide Orbanovim stopama

Sloboda medija u Srbiji alarmantno je nazadovala, sve je više pritisaka na novinare i medije koji žele objektivno da izveštavaju i to u vidu zastrašivanja i finansijskih pritisaka. Ovako bi mogao da glasi rezime opširnog izveštaja „Sloboda i mediji 2019“ koji je upravo objavila međunarodna nezavisna posmatračka organizacija Fridom haus (Freedom House).

Kada je početkom godine Fridom haus (FH) objavio izveštaj o slobodama u svetu, Srbija je prvi put posle deceniju i po izašla iz kategorije „slobodnih država“ u kategoriju „delimično slobodnih“, a veliki doprinos tom padu dala je upravo situacija u medijima.

Pročitajte i ovo: Novinarima u Srbiji ponovo prete, a sloboda medija pada

U ocenama novog izveštaja, koji se na 26 strana bavi isključivo medijima, Srbija se sve vreme poredi sa autoritativnom vladavinom premijera Mađarske Viktora Orbana. Fridom haus zaključuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ide Orbanovim stopama kada je reč o represiji koju sprovodi u sferi javnog informisanja. Najveća pažnja u izveštaju posvećena je upravo državnicima ove dve susedne države.

„Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj i administracija Aleksandra Vučića u Srbiji, vrlo su vešto radile na gušenju nezavisnog novinarstva i kritičke misli, prateći tragove populističkih sila. Oba lidera omogućila su da vlasništvo nad medijima ode u ruke njihovih prijatelja, omogućavajući tako da mediji sa najvećom gledanošću podržavaju vladu dok sa druge strane klevetaju protivnike“, navodi FH i dodaje da oba lidera rade na tome da potpuno rasformiraju institucionalnu kontrolu vlasti, centralizujući moć u svojim rukama.

Kako to rade?

Pročitajte i ovo: Novac za medije Prijepolja, najmanje u Prijepolju

Podrškom „prijateljskim medijima“ i, paralelno s tim, širenjem dezinformacija stvoren je novi alat za uspešnu kontrolu medija, piše u izveštaju FH. U njemu, kažu, Srbija još nije sustigla Mađarsku ali je na dobrom putu da se to dogodi. Cenzura i napadi, objašnjavaju, nisu toliko očigledni da bi proizveli hitnu reakciju demokratski razvijenih država i organizacija koje se bave stanjem medija u svetu.

Pored represije na medije, Orban i Vučić, smatraju u FH, imali su koristi „od evropske podrške ali i neefikasne opozicije“.

Konkretni primeri

Za ilustraciju kako do kontrole dolazi, Fridom haus navodi nekoliko primera prodaje medija u ruke ljudi bliskih vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

„Krajem 2018. godine, brat visokog zvaničnika SNS kupio je dva televizijska kanala sa nacionalnom frekvencijom. On je takođe vlasnik i tri internet portala, radio stanice i devet kablovskih programa“, navodi FH u izveštaju, govoreći zapravo o prošlogodišnjoj prodaji televizija O2 i Prva, koje je kupio Srđan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS u Nišu.

Orbanova 'gulaš' demokratija

Za Fridom haus još alarmantniji je finansijski pritisak na nezavisne medije. Tako je u izveštaju naveden primer nedeljnika „Vranjske“ koji je zbog pritisaka poreske službe ugašen.

Sledi primer i portala „Južne vesti“ iz Niša, u čiju je redakciju više puta dolazila poreska inspekcija i koja je poslednjoj kontroli, 2018. godine, vodila istragu pet meseci.

(Ne)zakonska borba

Srbija je potkopala slobodu medija politizovanom manipulacijom zakonima. Kleveta je dekriminalizovana bez obzira na to što su sami medijski zakoni u skladu sa međunarodnim kodeksima i normama. Političari su nastavili da podnose tužbe protiv medija i novinara tražeći enormne odštete, ocenjuje Fridom haus i navodi novi primer.

Početkom 2018. godine ministar bez portfelja u Vladi Srbije, Nenad Popović, tužio je Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) u četiri odvojene tužbe, tražeći za svaku po milion dinara odštete, odnosno oko 8.500 evra. Sve tužbe su u vezi sa tekstovima KRIK-a o projekatu "Rajski papiri", koji otkrivaju veze više svetskih političara sa ofšor kompanijama. Na spisku je, prema objavama ovog sajta, i Nenad Popović.

U izveštaju se spominje i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje je prema oceni FH „nefunkcionalno“, naročito zbog toga što nije uspelo da zauzda dominaciju vladajućih stranaka u medijskom prostoru. I ovde je naveden primer kada su televizije početkom 2019. godine emitovale politički spot Srpske napredne stranke koji ismeva opozicione lidere i sve to u periodu kada nisu izbori.

Pročitajte i ovo: Desnica je uništila mađarsko društvo

I mada se u poređenju Srbije sa Mađarskom najviše ističe da je Srbija iza nje po represiji, postoji i ocena Fridom hausa za situacije u kojima je srpskim novinarima teže.

„Blaćenje i verbalno maltretiranje novinara od strane političara, kroz društvene mreže i provladine tabloide, redovna su pojava. Često se nazivaju ’izdajnicima’ i ’stranim plaćenicima’“, piše u izveštaju u kome se navodi i primer kada su na prostorije Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) lepljeni plakati s natpisom „udruženje neprijatelja Srbije“.

Teži primer pritiska na novinare, navodi FH, jeste napad na novinara portala „Žig info“ Milana Jovanovića. Na njegovu kuću bačen je „Molotovljev koktel“, a za napad je, nakon ogromnog pritiska javnosti, optužen funkcioner SNS Dragoljub Simonović koji se brani sa slobode.

Milan Jovanović: 'Neće me naterati da prestanem sa istraživanjem'

Rezanje budžeta i kreiranje paralelne realnosti

Još jedan metod koji FH navodi jesu finansijsko ograničavanje nezavisnih medija na jednoj strani, a pružanje svesrdne novčane pomoći provladinim medijima na drugoj. Načini za to su razni - od toga da država provladinim medijima sufinansira projekte dok paralelno s tim kontroliše oglašivače u odlukama na kojim medijima će emitovati reklame. O ovim zloupotrebama, podseća FH, bilo je reči i u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Pročitajte i ovo: Srbija u ratu koji ne postoji

U poređenju Srbije sa Mađarskom, u izveštaju Fridom hausa, pod naslovom „Kreiranje paralelne realnosti“ navedeno je da obe države, putem medija diktiraju sadržaje koji isključivo odgovaraju državnom rukovodstvu a da s druge strane, skreću javnu diskusiju sa realnih problema u zemlji.

Kako je u svetu?

Sloboda medija se pogoršala širom sveta u poslednjih deset godina a u nekim od najuticajnijih demokratija u svetu, populistički lideri sve više diriguju konkretnim pokušajima gušenja medijskog sektora, smatra Fridom haus.

„Taj trend je najočigledniji u Evropi koja je ranije važila za bastion dobro utemeljenih sloboda. Ukoliko bi se dogodilo da demokratske sile prestanu da podržavaju nezavisnost medija u svojim državama i ujedno bez reakcije posmatraju njihovo ograničavanje u inostranstvu, slobodi medija praktično preti izumiranje“, upozorava Fridom haus.

I u ovom izveštaju o stanju slobode medija u svetu među najrepresivnijima FH navodi Rusiju i Kinu koje svoju moć kontrole pokušavaju da prošire i van granica svojih država.