Medijske slobode u svetu u 2013-oj pale su na najniži nivo od 1996. godine, ističe se u izveštaju “Fridom hausa” (Freedom House). Glavni razlog su izneverene nade podstaknute “Arapskim prolećem”, zbog političke regresije u Egiptu, Libiji i Jordanu.
Takođe, upadljivo je nazadovanje u Turskoj, Ukrajini i mnogim zemaljama u istočnoj Africi. S druge strane, medijske slobode pogoršane su i u SAD jer vlada opstruiše izveštavanje o pitanjima vezanim za nacionalnu bezbednost.
Iako ima izvesnih poboljšanja medijskih sloboda, pre svega u podsaharskoj Africi, dominantno je pogoršanje stanja u mnogim oblastima. Kao “slobodne” označene su 63 zemlje, 68 su “delimično slobodne”, a 66 “neslobodne”.
Višestruki su razlozi za ovogodišnje pogoršanje medijskih sloboda, počev od nastojanje vlada – pre svega u autoritarnim zemljama ili u polarizovanim društvima – da kontrolišu informativne sadržaje, do fizičkog maltretiranje novinara koji prate razne opozicione pokrete i druga osetljiva pitanja.
Jedan od razloga za negativne trendove je i jačanje kontrole nad onlajn i društvenim medijima.
Zbog toga je u ovom izveštaju “Fridom hausa” snižen status mnogih zemalja sa “delimično slobodne” na “neslobodne”, kao što su Libija, Južni Sudan, Turska, Ukrajina i Zambija.
Pad medijskih sloboda i na Balkanu
U skoro svim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije je zabeležen pad medijskih sloboda. Osim Slovenije, koja je rangirana kao “slobodna”, sve ostale su označene kao “delimično slobodne”.
Predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašina Obradovića, ne iznenađuje izveštaj Fridom Hausa prema kome su medijske slobode u poslednjih godinu dana opale, a prema njegovoj oceni, tome je doprinela tabloidizacija i nedostatak političke volje da se sloboda medija stavi u fokus novih vlasti. Problem sa tabloidizacijom, naglašava Obradović, je taj što „jednostavno tabloidi vode hajke, sude, presuđuju, ne drže se etičkog kodeksa i imaju targetirane grupe koje se pre svega nalaze u opoziciji, tako da je bitno smanjen taj pluralitet mišljenja“. OPŠRINIJE..
Najniža na lestvici je Makedonija, koja sa nalazi na 122 mestu, što je pad za dve pozicije i jedan indeksni poen. Bosna i Hercegovina je 103. što je pad za 7 mesta i jedan indeksni poen.
Kosovo je 98. u odnosu na 96. poziciju prethodne godine i ima isti broj indeksnih poena. Hrvatska je 83. za razliku od 81. mesta u prethodnom izveštaju.
Crna Gora je zabeležila najveći pad sa 74. na 78. poziciju, odnosno tri indeksna poena, kao rezultat neprijateljske zvanične retorike prema medijima i nekažnjavanja napada na novinare. “Fridom haus” navodi da je premijer Milo Đukanović pojačao napore u uskraćivanju priliva fondova medijima koja su kritični prema njegovoj vladi, kao što su podgoričke “Vijesti”.
Srbija je 74. kao i prethodne godine, ali je stanje pogoršano za jedan indeksni poen. Slovenija je na 39. poziciji.
Među zemljama koje su “delimično slobodne” je i nekoliko članica Evropske Unije: Italija je 64. na listi, Mađarska 71, Bugarska 78, Rumunija 84 i Grčka 92.
Vlasti u Atini su, kako se navodi u izveštaju, na netransparentan način zatvorili medijski javni servis (ERT) i otvorili novi (NERIT), sa znatnom smanjenim brojem zaposlenih.
Takođe, bilo je više sudskih slučajeva protiv novinara po tužbi za klevetu, zatim njihovog prisluškivanja kao i netransparentne dodele licenci za rad telekomunikacionih kompanija.
97 odsto Evroazije “medijski neslobodno”
Moćne autoritarne države, poput Kina i Rusije, i dalje čvrsto kontrolišu tradicionalne medije, a nastoje da ograniče i nezavisna mišljenja koja se čuju na blogosferi ili dolaze iz stranih izvora informisanja.
Obe zemlje su prošle godine usvojile restriktivne zakone po kojima i onlajn sadržaji podležu kažnjavanju.
Dok se Kina fokusira na suzbijanje disidentskih glasova na popularnim mikgroblogovima i opstrukciju rada stranih medija, ruske vlasti su preuzele uglednu agenciju RIA Novosti, tako da je ovaj medij sada pod kontrolom Kremlja.
Situacija u Evroaziji je sumorna, jer 97 odsto stanovnika ove regije živi u neslobodnom medijskom okruženju. Samo je u Gruziji i Moldaviji medijska situacija označena kao u "delimično slobodna".
Pritisak na strane medije
Rusija je proterala Dejvida Satera (David Satter), poznatog stručnjaka za bivši sovjetski prostor, što je prvi slučaj nakon okončanja Hladnog rata.
Istovremeno, nove egipatske vlasti su se nakon zbacivanja islamističkog predsednika Mohameda Morsija obrušile na televiziju Al Džazira. Pet njenih dopisnika je i dalje u zatvoru.
Pritisak novih vlasnika medija
U mnogim zemljama, slobodu medija ugrožavaju njihovi privatni vlasnici – pre svega blisko povezani sa vladom. Naime, oni promene uredničku politiku i otpuste ključne urednike i novinare nakon što preuzmu pre toga nezavisni medij.
Tako je u Turskoj iz medija koji su promenili vlasnike izbačeno sa posla na desetine novinara očigledno zbog načina na koji su pratili osetljiva pitanja, kao što su pregovori sa Kurdima, protesti građana u Gezi parku i korupcionaške skandale u koje su umešani visoki zvaničnici. Kao primer se navodi preuzimanje nezavisnog lista “Zora” (Sabah) od strane zeta premijera Redžepa Tajipa Erdogana.
Zbog toga je Turska zabeležila pad sa 120. kao “delimično slobodna” na 134. mestu kao “neslobodna”.
I u Ukrajini je došlo do koncentracije vlasništva nad medijima koje su preuzele provladine grupe u vreme bivšeg predsednika Viktora Janukoviča. U međuvremenu, uznemiravanje i maltretiranje novinara je pojačano na početku protesta na kijevskom Majdanu u novembru 2013. godine.
Zbog pogoršanja medijske situacije, Ukrajina je pala na lestvici i nalazi se na 139. poziciji kao “neslobodna” u odnosu na raniju 131. i status “delimično slobodna”.
Vlasti u SAD ograničavaju praćenje bezbednosnih pitanja
Čak ni otvorenije sredine nisu immune na pritiske na slobodu medija. Najveći pad je zabeležen u SAD – 30. mesto u odnosu na 23. prethodne godine - zbog pokušaja vlasti da kontrolišu protok informacija koje se tiču rada državnih institucija – pre svega o nacionalnoj bezbednosti.
Problem je i pritisak preko pravosudnih institucija da novinari otkriju izvore infomisanja. Posebnu pažnju je izazvalo otkriće da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) nadzire komunikacije i prikuplja mnoge informacije.
Saznanje da vlade širom sveta – mnoge od njih i demokratske – nadziru obične građane kao i ključne političke ličnosti, pojačava zabrinutost na globalnom planu u kojoj meri su novinari u stanju da zaštite izvore informisanja i svoju digitalnu privatnost.
Holandija, Norveška i Švedska šampioni medijskih sloboda
Holandija, Norveška i Švedska su na vrhu liste medijskih sloboda. Njihovi građani imaju pristup različitim sadržajima a mediji uživaju zakonsku zaštitu. Vlasti i društvo u celini poštuju medijske slobode i uredničku nezavisnost. Međutim, sve tri zemlje suočavale su se proteklih godina sa problemom kako da suzbiju mržnju govora bez nametanja zakonskih ograničenja.
Najrepresivniji među represivnima
Najteža situacija je u Belorusiji, Kubi, Ekvatorijalnoj Gvineji, Eritreji, Iranu, Severnoj Koreji, Turkmenistanu i Uzbekistanu. U ovim zemljama, nezavisni mediji uopšte ne postoje ili rade na jedvite jade.
Mediji su u službi režima, pristup građana nepristrasnim informacijama je drastično ograničen, a disidenstvo se guši zatvaranjem, mučenjem i drugim oblicima represije.
Jedino poboljšanje je zabeležno na Kubi koja je popustila politički pritisak nad neistomišljenicima.
Takođe, upadljivo je nazadovanje u Turskoj, Ukrajini i mnogim zemaljama u istočnoj Africi. S druge strane, medijske slobode pogoršane su i u SAD jer vlada opstruiše izveštavanje o pitanjima vezanim za nacionalnu bezbednost.
Iako ima izvesnih poboljšanja medijskih sloboda, pre svega u podsaharskoj Africi, dominantno je pogoršanje stanja u mnogim oblastima. Kao “slobodne” označene su 63 zemlje, 68 su “delimično slobodne”, a 66 “neslobodne”.
Višestruki su razlozi za ovogodišnje pogoršanje medijskih sloboda, počev od nastojanje vlada – pre svega u autoritarnim zemljama ili u polarizovanim društvima – da kontrolišu informativne sadržaje, do fizičkog maltretiranje novinara koji prate razne opozicione pokrete i druga osetljiva pitanja.
Jedan od razloga za negativne trendove je i jačanje kontrole nad onlajn i društvenim medijima.
Zbog toga je u ovom izveštaju “Fridom hausa” snižen status mnogih zemalja sa “delimično slobodne” na “neslobodne”, kao što su Libija, Južni Sudan, Turska, Ukrajina i Zambija.
Pad medijskih sloboda i na Balkanu
U skoro svim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije je zabeležen pad medijskih sloboda. Osim Slovenije, koja je rangirana kao “slobodna”, sve ostale su označene kao “delimično slobodne”.
Obradović: Tabloidizacija i pad medijskih sloboda
Predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašina Obradovića, ne iznenađuje izveštaj Fridom Hausa prema kome su medijske slobode u poslednjih godinu dana opale, a prema njegovoj oceni, tome je doprinela tabloidizacija i nedostatak političke volje da se sloboda medija stavi u fokus novih vlasti. Problem sa tabloidizacijom, naglašava Obradović, je taj što „jednostavno tabloidi vode hajke, sude, presuđuju, ne drže se etičkog kodeksa i imaju targetirane grupe koje se pre svega nalaze u opoziciji, tako da je bitno smanjen taj pluralitet mišljenja“. OPŠRINIJE..
Kosovo je 98. u odnosu na 96. poziciju prethodne godine i ima isti broj indeksnih poena. Hrvatska je 83. za razliku od 81. mesta u prethodnom izveštaju.
Crna Gora je zabeležila najveći pad sa 74. na 78. poziciju, odnosno tri indeksna poena, kao rezultat neprijateljske zvanične retorike prema medijima i nekažnjavanja napada na novinare. “Fridom haus” navodi da je premijer Milo Đukanović pojačao napore u uskraćivanju priliva fondova medijima koja su kritični prema njegovoj vladi, kao što su podgoričke “Vijesti”.
Srbija je 74. kao i prethodne godine, ali je stanje pogoršano za jedan indeksni poen. Slovenija je na 39. poziciji.
Među zemljama koje su “delimično slobodne” je i nekoliko članica Evropske Unije: Italija je 64. na listi, Mađarska 71, Bugarska 78, Rumunija 84 i Grčka 92.
Vlasti u Atini su, kako se navodi u izveštaju, na netransparentan način zatvorili medijski javni servis (ERT) i otvorili novi (NERIT), sa znatnom smanjenim brojem zaposlenih.
Takođe, bilo je više sudskih slučajeva protiv novinara po tužbi za klevetu, zatim njihovog prisluškivanja kao i netransparentne dodele licenci za rad telekomunikacionih kompanija.
97 odsto Evroazije “medijski neslobodno”
Moćne autoritarne države, poput Kina i Rusije, i dalje čvrsto kontrolišu tradicionalne medije, a nastoje da ograniče i nezavisna mišljenja koja se čuju na blogosferi ili dolaze iz stranih izvora informisanja.
Obe zemlje su prošle godine usvojile restriktivne zakone po kojima i onlajn sadržaji podležu kažnjavanju.
Dok se Kina fokusira na suzbijanje disidentskih glasova na popularnim mikgroblogovima i opstrukciju rada stranih medija, ruske vlasti su preuzele uglednu agenciju RIA Novosti, tako da je ovaj medij sada pod kontrolom Kremlja.
Situacija u Evroaziji je sumorna, jer 97 odsto stanovnika ove regije živi u neslobodnom medijskom okruženju. Samo je u Gruziji i Moldaviji medijska situacija označena kao u "delimično slobodna".
Pritisak na strane medije
Mapa Freedom House o medijskim slobodama
Sve su učestalija ograničenja rada stranih novinara. Tako Rusija i Kina odbijaju da produže ili uskraćuju vize pojedinim dopisnicima svetskih medija.Rusija je proterala Dejvida Satera (David Satter), poznatog stručnjaka za bivši sovjetski prostor, što je prvi slučaj nakon okončanja Hladnog rata.
Istovremeno, nove egipatske vlasti su se nakon zbacivanja islamističkog predsednika Mohameda Morsija obrušile na televiziju Al Džazira. Pet njenih dopisnika je i dalje u zatvoru.
Pritisak novih vlasnika medija
U mnogim zemljama, slobodu medija ugrožavaju njihovi privatni vlasnici – pre svega blisko povezani sa vladom. Naime, oni promene uredničku politiku i otpuste ključne urednike i novinare nakon što preuzmu pre toga nezavisni medij.
Tako je u Turskoj iz medija koji su promenili vlasnike izbačeno sa posla na desetine novinara očigledno zbog načina na koji su pratili osetljiva pitanja, kao što su pregovori sa Kurdima, protesti građana u Gezi parku i korupcionaške skandale u koje su umešani visoki zvaničnici. Kao primer se navodi preuzimanje nezavisnog lista “Zora” (Sabah) od strane zeta premijera Redžepa Tajipa Erdogana.
Zbog toga je Turska zabeležila pad sa 120. kao “delimično slobodna” na 134. mestu kao “neslobodna”.
I u Ukrajini je došlo do koncentracije vlasništva nad medijima koje su preuzele provladine grupe u vreme bivšeg predsednika Viktora Janukoviča. U međuvremenu, uznemiravanje i maltretiranje novinara je pojačano na početku protesta na kijevskom Majdanu u novembru 2013. godine.
Zbog pogoršanja medijske situacije, Ukrajina je pala na lestvici i nalazi se na 139. poziciji kao “neslobodna” u odnosu na raniju 131. i status “delimično slobodna”.
Vlasti u SAD ograničavaju praćenje bezbednosnih pitanja
Čak ni otvorenije sredine nisu immune na pritiske na slobodu medija. Najveći pad je zabeležen u SAD – 30. mesto u odnosu na 23. prethodne godine - zbog pokušaja vlasti da kontrolišu protok informacija koje se tiču rada državnih institucija – pre svega o nacionalnoj bezbednosti.
Problem je i pritisak preko pravosudnih institucija da novinari otkriju izvore infomisanja. Posebnu pažnju je izazvalo otkriće da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) nadzire komunikacije i prikuplja mnoge informacije.
Saznanje da vlade širom sveta – mnoge od njih i demokratske – nadziru obične građane kao i ključne političke ličnosti, pojačava zabrinutost na globalnom planu u kojoj meri su novinari u stanju da zaštite izvore informisanja i svoju digitalnu privatnost.
Holandija, Norveška i Švedska šampioni medijskih sloboda
Holandija, Norveška i Švedska su na vrhu liste medijskih sloboda. Njihovi građani imaju pristup različitim sadržajima a mediji uživaju zakonsku zaštitu. Vlasti i društvo u celini poštuju medijske slobode i uredničku nezavisnost. Međutim, sve tri zemlje suočavale su se proteklih godina sa problemom kako da suzbiju mržnju govora bez nametanja zakonskih ograničenja.
Najrepresivniji među represivnima
Najteža situacija je u Belorusiji, Kubi, Ekvatorijalnoj Gvineji, Eritreji, Iranu, Severnoj Koreji, Turkmenistanu i Uzbekistanu. U ovim zemljama, nezavisni mediji uopšte ne postoje ili rade na jedvite jade.
Mediji su u službi režima, pristup građana nepristrasnim informacijama je drastično ograničen, a disidenstvo se guši zatvaranjem, mučenjem i drugim oblicima represije.
Jedino poboljšanje je zabeležno na Kubi koja je popustila politički pritisak nad neistomišljenicima.