Francuska u četvrtak počinje da proteruje stotine Roma u Rumuniju i Bugarsku, ističući da su se ilegalno nastanili. Kritičari, pak, ističu da je ovaj potez vlasti u Parizu sračunat na skretanje pažnje javnosti zbog pada popularnosti Nikolasa Sarkozija (Nicolas Sarkozy), kao i ekonomskih i socijalnih problema
Sedamdeset devet Roma iz Rumunije, koji su prihvatili da se vrate u zemlju – u zamenu za 300 evra po odrasloj osobi i 100 za decu – trebalo bi da stignu u četvrtak u Bukurešt čarter letom koji je organizovala francuska vlada.
Kampanju, koja je izazvala dosta kontroverzi, pokrenuo je početkom leta francuski predsednik Sarkozi. Ministar unutrašnjih poslova Bris Ortefo (Brice Hortefeux) najavio je u utorak da će 700 Roma biti vraćeno u Rumuniju i Bugarsku do kraja ovog meseca. On je takođe kazao da je policija uklonila 51 ilegalni kamp u poslednje tri sedmice.
“U našoj zemlji, niko ne može nigde da živi ilegalno”, rekao je ministar.
Nakon sukoba pripadnika romske zajednice i policije u Grenoblu prošlog meseca, Sarkozi je naredio demontiranje 300 ilegalnih kampova kao deo šire kampanje u borbi protiv kriminala. On je istakao da su ovi kampovi leglo trgovine ljudima, iskorišćavanja dece i prostitucije.
Međutim, kritičari optužuju Sarkozija da koristi obračun sa kriminalom za skretanje pažnje sa rekordnog pada svoje popularnosti zbog nezaposlenosti, kontroverzne reforme penzionog sistema, kao i skandala u koje su uključeni pojedini ministri.
Nađa Valo Belkasem (Najat Vallaud-Belkacem), zamenica gradonačenika Liona i državni sekretar za socijalna pitanja u socijalističkoj vladi u senci, kazala je za Radio Slobodna Evropa da to što čini francuski predsednik je “maskarada”.
“Gospodin Sarkozi i njegova vlada pokušavaju da stvore dimnu zavesu kako bi francuski građani zaboravili na goruće probleme. Ta dimna zavesa je, kao I obično, imigracija, nebezbednost, delikvencija – tri magične reči ove vlade”, rekal je Valo Belkasem.
Ona ističe da je to žigosanje jedne etničke grupe koja se koristi kao žrtveni jarac zbog rasta nebezbednosti u Francuskoj. Malik Salemkur (Salemkour), potpredsednik nevladine organizacije Liga za ljudska prava, u intervjuu za RSE slaže se sa tom ocenom.
“To je žigosanje na etničkoj osnovi, što je sramna i nedelotvorna politika. Usmerena je na Rome – uglavnom iz Rumunije i Bugarske – kojih sveukupno ima 15.000 na francuskoj teritoriji. To je rđav postupak jer proterujemo evropske državljane koji mogu da se vrate u Francusku za nekoliko dana”, tvrdi Salemkur.
Evropska komisija prati slučaj
Većina Roma želi da se nakon proterivanja vrati u Francusku. Rodica Novaković je sa još 70 sunarodnika trenutno smeštena u sportskoj hali u blizini Pariza jer je kamp u kome je živela demontiran.
“Ako nas policija primora da napustimo zemlju, ostaću verovatno dva-tri dana u Rumuniji i čim pronađem novac, vratiću se u Francusku zbog svoje dece jer ovde mogu da ih izdržavam. U Rumuniji, nemoguće je dobiti i čašu vode ako je zatražite. U Francuskoj čak postoje radnje u kojima možete dobiti hranu besplatno”, kaže.
Rumunija i Bugarska su postale članice EU 2007. Prema prelaznim aranžmanima, njihovi državljani mogu da uđu u Francusku bez posebnih formalnosti i ostanu tri meseca bez predočavanja razloga.
Potez Sarkozija je izazvao zabrinutost čak i u okviru njegove desničarske većine u parlamentu. Tako je jedan od njegovih poslanika Žan Pjer Grond (Jean-Pierre Grand) uporedio poteze policije sa njenim postupanjem u vreme nacističke okupacije Francuske.
Kampanja vlasti u Parizu izazvala je zabrinutost i u inostranstvu. Tako je rumunski ministar inostranih poslova Teodor Bakonski kazao da je neprihvatljivo kolektivno proterivanje Roma zasnovano na “etničkom kriterijumu”.
U međuvremenu, Evropska komisja je saopštila da pomno prati ovaj slučaj, tačnije da li se poštuju evropska pravila o slobodi kretanja i izbora mesta stanovanja.
No, francuski ministar za imigraciju Erik Beson (Eric Besson) potencira da Romi dobrovoljno napuštaju Francusku. On je poručio da se repatrirane osobe, kao evropski građani, mogu ponovo vratiti u Francusku, "jer tako je predviđeno zakonom", ali više "ne mogu ostati u ilegalnoj situaciji i da ponovo
dobiju pomoć za dobrovoljni povratak 300 evra za odrasle i 100 za decu".
Živeći uglavnom na društvenoj margini, romska zajednica trpi diskriminaciju širom Evrope. Kiprian Nekula iz rumunske nevladine organizacije “Romano Butik”, kaže da romska zajednica u Rumuniji još čeka na benefite od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju.
“Novac iz EU za potrebe Roma u Rumunije stiže još od 2001. Jedan moj prijatelj je napravio kalkulaciju koliko su rumunske vlasti potrošile novca na krave u poređenju na nas, Rome, po glavi – radi se o sumi deset puta većoj za krave nego za Rome”, kaže Nekula.
Sedamdeset devet Roma iz Rumunije, koji su prihvatili da se vrate u zemlju – u zamenu za 300 evra po odrasloj osobi i 100 za decu – trebalo bi da stignu u četvrtak u Bukurešt čarter letom koji je organizovala francuska vlada.
Kampanju, koja je izazvala dosta kontroverzi, pokrenuo je početkom leta francuski predsednik Sarkozi. Ministar unutrašnjih poslova Bris Ortefo (Brice Hortefeux) najavio je u utorak da će 700 Roma biti vraćeno u Rumuniju i Bugarsku do kraja ovog meseca. On je takođe kazao da je policija uklonila 51 ilegalni kamp u poslednje tri sedmice.
Presednik Sarkozi tvrdi da su romski ilegalni kampovi leglo trgovine ljudima, iskorišćavanja dece i prostitucije.
“U našoj zemlji, niko ne može nigde da živi ilegalno”, rekao je ministar.
Nakon sukoba pripadnika romske zajednice i policije u Grenoblu prošlog meseca, Sarkozi je naredio demontiranje 300 ilegalnih kampova kao deo šire kampanje u borbi protiv kriminala. On je istakao da su ovi kampovi leglo trgovine ljudima, iskorišćavanja dece i prostitucije.
Međutim, kritičari optužuju Sarkozija da koristi obračun sa kriminalom za skretanje pažnje sa rekordnog pada svoje popularnosti zbog nezaposlenosti, kontroverzne reforme penzionog sistema, kao i skandala u koje su uključeni pojedini ministri.
Nađa Valo Belkasem (Najat Vallaud-Belkacem), zamenica gradonačenika Liona i državni sekretar za socijalna pitanja u socijalističkoj vladi u senci, kazala je za Radio Slobodna Evropa da to što čini francuski predsednik je “maskarada”.
“Gospodin Sarkozi i njegova vlada pokušavaju da stvore dimnu zavesu kako bi francuski građani zaboravili na goruće probleme. Ta dimna zavesa je, kao I obično, imigracija, nebezbednost, delikvencija – tri magične reči ove vlade”, rekal je Valo Belkasem.
Ona ističe da je to žigosanje jedne etničke grupe koja se koristi kao žrtveni jarac zbog rasta nebezbednosti u Francuskoj. Malik Salemkur (Salemkour), potpredsednik nevladine organizacije Liga za ljudska prava, u intervjuu za RSE slaže se sa tom ocenom.
“To je žigosanje na etničkoj osnovi, što je sramna i nedelotvorna politika. Usmerena je na Rome – uglavnom iz Rumunije i Bugarske – kojih sveukupno ima 15.000 na francuskoj teritoriji. To je rđav postupak jer proterujemo evropske državljane koji mogu da se vrate u Francusku za nekoliko dana”, tvrdi Salemkur.
Evropska komisija prati slučaj
Većina Roma želi da se nakon proterivanja vrati u Francusku. Rodica Novaković je sa još 70 sunarodnika trenutno smeštena u sportskoj hali u blizini Pariza jer je kamp u kome je živela demontiran.
Potez Sarkozija je izazvao zabrinutost čak i u okviru njegove desničarske većine u parlamentu. Tako je jedan od njegovih poslanika uporedio poteze policije sa njenim postupanjem u vreme nacističke okupacije Francuske.
“Ako nas policija primora da napustimo zemlju, ostaću verovatno dva-tri dana u Rumuniji i čim pronađem novac, vratiću se u Francusku zbog svoje dece jer ovde mogu da ih izdržavam. U Rumuniji, nemoguće je dobiti i čašu vode ako je zatražite. U Francuskoj čak postoje radnje u kojima možete dobiti hranu besplatno”, kaže.
Rumunija i Bugarska su postale članice EU 2007. Prema prelaznim aranžmanima, njihovi državljani mogu da uđu u Francusku bez posebnih formalnosti i ostanu tri meseca bez predočavanja razloga.
Potez Sarkozija je izazvao zabrinutost čak i u okviru njegove desničarske većine u parlamentu. Tako je jedan od njegovih poslanika Žan Pjer Grond (Jean-Pierre Grand) uporedio poteze policije sa njenim postupanjem u vreme nacističke okupacije Francuske.
Kampanja vlasti u Parizu izazvala je zabrinutost i u inostranstvu. Tako je rumunski ministar inostranih poslova Teodor Bakonski kazao da je neprihvatljivo kolektivno proterivanje Roma zasnovano na “etničkom kriterijumu”.
U međuvremenu, Evropska komisja je saopštila da pomno prati ovaj slučaj, tačnije da li se poštuju evropska pravila o slobodi kretanja i izbora mesta stanovanja.
No, francuski ministar za imigraciju Erik Beson (Eric Besson) potencira da Romi dobrovoljno napuštaju Francusku. On je poručio da se repatrirane osobe, kao evropski građani, mogu ponovo vratiti u Francusku, "jer tako je predviđeno zakonom", ali više "ne mogu ostati u ilegalnoj situaciji i da ponovo
dobiju pomoć za dobrovoljni povratak 300 evra za odrasle i 100 za decu".
Živeći uglavnom na društvenoj margini, romska zajednica trpi diskriminaciju širom Evrope. Kiprian Nekula iz rumunske nevladine organizacije “Romano Butik”, kaže da romska zajednica u Rumuniji još čeka na benefite od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju.
“Novac iz EU za potrebe Roma u Rumunije stiže još od 2001. Jedan moj prijatelj je napravio kalkulaciju koliko su rumunske vlasti potrošile novca na krave u poređenju na nas, Rome, po glavi – radi se o sumi deset puta većoj za krave nego za Rome”, kaže Nekula.