Najjača stranka krajnje desnice u Francuskoj, Nacionalno okupljanje, izabrala je naslednika Marin le Pen (Marine) u okviru nastojanja da dalje ispegla svoj imidž i privuče mlađe birače, dok će ona i dalje zadržati značajnu moć unutar partije.
Međutim, izbor Žordana Bardele (Jordan Bardella) s desnog krila odmah je postavio pitanje da li će Nacionalno okupljanje nastaviti proces distanciranja od toksičnog nasleđa rasizma i antisemitizma partije koju je osnovao otac Le Pen, pišu svetski mediji.
Simbolična promena na čelu
Dvadesetsedmogodišnji evroposlanik Bardela nasledio je u subotu, 5. novembra, svoju mentorku Le Pen na čelu vodeće francuske krajnje desničarske stranke nakon što je na stranačkom glasanju dobio 85 odsto glasova, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Bardela je obećao da će zaštititi francusku kulturu od navodne pretnje imigracije. On je govorio o italijanskim imigrantskim korenima svoje porodice i ponosu što je postao Francuz, ali je jasno stavio do znanja da nisu svi stranci dobrodošli.
"Francuska ne treba da bude hotel sveta", rekao je on i tražio "drastična" ograničenja imigracije.
Pročitajte i ovo: Žordan Bardela zamenjuje Marin Le Pen na čelu ekstremno desničarske francuske partijeSimbolična promena na čelu partije, kako navodi AP, dolazi dok Nacionalno okupljanje nastoji da iskoristi svoje nedavne dobitke na parlamentarnim izborima u Francuskoj i rast podrške strankama krajnje desnice u Evropi, posebno u susednoj Italiji.
Stranka se, međutim, suočava s gnevom javnosti zbog uvredljivog komentara koji je prošle nedelje izneo poslanik te stranke u parlamentu kao odgovor na izjavu crnog poslanika. Blizu konvencije Nacionalnog okupljanja protestovali su antirasistički aktivisti, sindikalni lideri i političari, osuđujući – kako mnogi vide – prihvatanje ksenofobičnih stavova te partije.
Bardela je bio privremeni predsednik Nacionalnog okupljanja nakon što se Le Pen kandidovala na predsedničkim izborima ove godine, a na glasanju je pobedio istaknutog člana partije Luja Alioa (Luis Alioa) koji je tvrdio da Nacionalno okupljanje treba da se preoblikuje kako bi bilo prihvatljivije mejnstrim desnici.
Le Pen je radila na uklanjanju stigme rasizma i antisemitizma u stranci i na proširenju njene glasačke baze, drastično se distancirajući od svog oca Žan-Mari Le Pena (Jean-Marie Le Pen), koji je bio suosnivač stranke koja se tada zvala Nacionalni front i koji je više puta osuđivan zbog govora mržnje.
Porodica Le Pen i stranka takođe imaju duboke veze s Rusijom Vladimira Putina, ukazuje AP. Iako je Le Pen osudila rusku invaziju na Ukrajinu, ona je takođe dovela u pitanje sankcije Zapada Rusiji, a njena stranka je 2014. uzela kredit od devet miliona dolara od Prve češko-ruske banke što mnogi vide kao pokušaj Rusije da utiče na francusku politiku.
Le Pen i dalje izvor moći
Izbor novog lidera Nacionalnog okupljanja, iako time partiju prvi put u njenoj u 50-godišnjoj istoriji neće voditi neko s prezimenom Le Pen, ne označava veliku promenu u smeru glavne francuske stranke krajnje desnice, ocenjuje BBC.
Marin Le Pen ostaje izvor stvarne moći u toj partiji i ona će verovatno biti njena kandidatkinja na sledećim predsedničkim izborima 2027, a zasad će se usredsrediti na vođenje partije u parlamentu, gde ima rekordnih 89 poslanika.
Ona je na stranačkoj konvenciji izjavila da ne odlazi iz politike.
"Ne odlazim iz Nacionalnog okupljanja da bih uzela odmor. Biću tamo gde sam potrebna zemlji", rekla je ona.
Pročitajte i ovo: Izborni rezultat Marine Le Pen kao podsticaj Putinu i upozorenje EUBardela, za koga se smatra da je lojalan Marin Le Pen, pred partijske izbore je rekao da je "kandidat kontinuiteta koji ima za cilj da nadogradi neverovatno nasleđe koje Marin prepušta".
Njegovo uzdizanje u više rukovodstvo stranke deo je napora Nacionalnog okupljanja da ublaži svoj imidž i privuče mlađe birače, ocenjuje BBC i ukazuje da Bardela, kao i Le Pen, voli sebe da predstavlja kao nacionalistu novog tipa koji nema mnogo zajedničkog s rasizmom i antisemitizmom prethodne stranke, Nacionalnog fronta.
Ipak, ističe BBC, kritičari kažu da takva osećanja i dalje postoje u Nacionalnom okupljanju.
Pranje imidža
Kada je Le Pen od svog oca preuzela Nacionalni front, ona je počela pranje imidža partije koja je tada bila neraskidivo povezana s ksenofobičnim neonacističkim siledžijama koji su podržavali Žan-Mari le Pena, ističe Gardijan (The Guardian).
Članovi stranke su izbacivani zbog rasističkih i antisemitskih primedbi ili zbog odbrane Filipa Petena (Philippe Petain), šefa francuske višijevske vlade koja je sarađivala s nacistima tokom okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Na kraju je 2015. Le Pen iz stranke izbacila i svog oca posle nekoliko upozorenja na njegovo ponašanje.
Iako kritičari ocenjuju da se operacija čišćenja stranke više ticala stila nego suštine, ona je, kako ukazuje britanski list, donela rezultate.
Le Pen je 2012. u prvom krugu predsedničkih izbora osvojila 17,9 odsto glasova. Na izborima 2017. je osvojila 21,3 odsto, a 2022. u prvom krugu 23,15 odsto. Na izborima za Evropski parlament lista Nacionalnog okupljanja, koju je predvodio Bardela, pobedila je u Francuskoj s osvojenih 24,9 odsto glasova.
Ipak, Nacionalno okupljanje ponovo je prošle nedelje bilo u centru rasističkog incidenta pošto je njegov poslanik dobio zabranu ulaska u parlament na dve nedelje i kažnjen oduzimanjem pola plate na dva meseca zato što je viknuo "Vrati se u Afriku" kada je crni poslanik postavljao pitanje vladi o migrantima.
Novi lider stranke Bardela je ideološki na tvrdoj liniji, navodi Gardijan, dodajući da se njegov protivkandidat Alio založio za nastavljanje procesa "dedemonizacije" stranke koji je Le Pen počela pre više od decenije.
Bardela je u februaru bio pod istragom pošto je za jedno predgrađe Pariza, u kojem živi velika imigrantska zajednica, rekao da je "Islamska Republika" u Francuskoj, dodaje list, ukazujući da je novi lider Nacionalnog okupljanja čvrst evroskeptik, iako je stranka pod Le Pen odustala od kampanje za izlazak iz Evropske unije.
Toksično nasleđe
Bardela, međutim, voli da ističe da dolazi iz nove generacije nacionalista koji imaju malo toga zajedničkog s rasističkim, antisemitskim siledžijama koji su povezani sa Žan-Mari Le Penom i Nacionalnim frontom, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Marin Le Pen je uložila veliki napor da se distancira od ovog toksičnog nasleđa, mada kritičari kažu da je rasizam i dalje rasprostranjen među članstvom i optužuju Le Pen da jednostavno nudi stare ideje novim jezikom. Sada je, kako navodi AFP, Bardela, s besprekornom odećom i upadljivo doteran, slika uvažene i kontrolisane moderne partije kakvu je ona promovisala.
Ipak, njegovi protivnici unutar stranke, uključujući Alioa, izrazili su nelagodu zbog navodne spremnosti da se prihvate ideje koje zastupa rival Le Pen na ekstremnoj desnici, komentator Erik Zemur (Eric Zemmour).
Prošle godine je, ističe AFP, Bardela bio blizu prihvatanja Zemurove mantre o "Velikoj zameni", teoriji zavere koja sugeriše da se beli Evropljani zamenjuju imigrantima. On je takođe naprasito odustao od plana da prisustvuje demonstracijama koje je organizovala Zemurova partija nakon što je jedna Alžirka, kojoj je pretilo proterivanje, ubila 12-godišnju devojčicu.
Na jednom događaju u oktobru Bardela je govorio kako je na odluku da rano uđe u politiku uticalo njegovo odrastanje sa samohranom majkom, imigrantkinjom iz Italije, u sumornom soliteru u pariskom predgrađu Sena-Sen-Deni u kojem je vladao kriminal.
"Svaki dan sa svog prozora i kada sam ulazio u zgradu, video bih kako dileri proveravaju da li si iz policije", rekao je on.
Dodao je da je preko puta bila islamska škola. "Viđao sam grupe devojčice od pet, šest ili sedam godina, kako nose marame na glavama".
Vaš browser nepodržava HTML5
'Težak izbor' za muslimane na izborima u Francuskoj
Zbog ličnog uznemiravanja i nereda 2005, na kojim su uglavnom učestvovali mladi poreklom sa severa Afrike i crnci zbog brutalnosti policije, ušao je u stranku Le Pena kada je imao 16 godina.
"Uključio sam se u politiku veoma rano zato što nisam želeo da cela Francuska liči na ono kroz šta sam ja prošao", rekao je Bardela.
Strahovi u vezi s novim liderom
Pobeda Bardele s desnog krila Nacionalnog okupljanja odmah je, kako piše Tajms (The Times) pala u senku spora oko toga u kojoj meri će nastaviti politiku "dedemonizacije" ili "detoksikacije" partije koju je započela Le Pen pošto je nasledila oca, koji je masovna ubistva Jevreja u gasnim komorama tokom Holokausta opisao kao "detalj istorije Drugog svetskog rata".
Marin le Pen je na predsedničkim izborima ove godine u glavni fokus kampanje stavila krizu troškova života, posle čega je osvojila 41,45 odsto glasova, više od sedam odsto nego na izborima 2017. godine, čime je u poziciji da se kandiduje i 2027. godine, kada Makron više neće moći da učestvuje na izborima.
U saopštenju objavljenom nekoliko sati posle pobede Bardele, Stivi Brio (Steeve Briois), gradonačelnik mesta na severu Francuske i bliski saveznik Le Pen, upozorio je na "potencijalnu ponovnu radikalizaciju stranke" koja bi mogla da je gurne ka "identitarnoj" desnici.
Brio, koji je podržao Alioa, tvrdio je da je bio žrtva "čistke" pošto mu je uskraćeno mesto u novom 12-članom izvršnom odboru partije u kojem se nalaze ljudi lojalni Bardeli.
Neki u stranci strahuju da su stavovi novog lidera isuviše bliski stavovima Zemura, koji je pokušao da preuzme glasove Le Pen na desnici tokom predsedničkih izbora, ali je osvojio samo sedam odsto glasova.
Tokom predizborne kampanje Alio, jedini član Nacionalnog okupljanja koji je na čelu grada s više od 100.000 stanovnika, optužio je Bardelu da za stranku koja želi da pokaže da može da ujedini Francusku, pruža neprihvatljivu podršku belim supremasističkim grupama.