Ukoliko Srbija ne promeni stav o Kosovu teško može računati na prijem u Evropsku Uniju, jer u Briselu ne žele drugi Kipar, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann), nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina.
On očekuje da će Generalna skupština UN usvojiti uopštenu rezoluciju sa pozivom Beogradu i Prištini na razgovore ali ne o statusu. Altman smatra da je malo verovatna podela Kosova ili razmena teritorija, već da je najrealnije rešenje povećanja autonomija za Srbe na Kosovu po ugledu na Južni Tirol.
Altman: Ne verujem da će Srbija promeniti mišljenje, jer je sebe dovela do zida, odnosno sabila u ugao, iz koga ne može da izađe. Vesterveleova poruka je ispravna. Ja sam u više navrata isticao, dok sam nedavno boravio na Balkanu, da je nemoguće da Srbija postane članica EU sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno. Takođe, nije razumljivo kako Srbija može da razmatra članstvo u klubu čija je većina članova priznala Kosovo. To je iracionalan pristup. Čak je i Skupština Srbije usvojila rezoluciju po kojoj nije moguće zaključivati međunarodne ugovore sa zemljama koje su priznale Kosovo.
Altman: Treba da se pronađe rešenje koje bi omogućilo Kosovu da postane član međunarodnih institucija, uključujući i Ujedinjene nacije. U tom slučaju ne bi bilo nužno da Srbija prizna nezavisnost Kosova. To može biti neka vrsta sporazuma kao, na primer, Unija između Srbije i Crne Gore – samo na papiru – što je Crnoj Gori omogućilo da ima svoje ministarstvo inostranih poslova i posle nekoliko godina je postala nezavisna i suverena država.
Altman: Da, ali i Kosovo treba da izabere da li želi da uđe u Ujedinjene nacije i otvori vrata prema svetu, ili da ostane izolovano. Kosovo takođe treba da razmišlja o mogućnostima i šansama.
Altman: Ne mogu da razumem stav Italije, jer čim bi Srbija postala članica EU ona bi blokirala bilo koji potez pozitivan po Kosovo. Takođe, nije razumno primiti u članstvo zemlju sa takvim unutrašnjim problemima. Već imamo primer Kipra, i ne treba nam „drugi Kipar“.
Altman: Vidite, tih pet zemalja protive se nezavisnosti Kosova zbog svojih internih etničkih problema. Međutim, nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, nije više održiv argument ovih zemalja da je nezavisnost Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Altman: U principu je moguće, ali za sada nema naznaka za to. Moguće je da Rumunija i Slovačka, ukoliko postignu sporazum sa Mađarskom, na kraju priznaju Kosovo. Grčka nema razloga da ne prizna Kosovo, osim zbog podrške Kipru.
Altman: Da, to je tačno. Evropska Unija je prilično podeljena. No, ako ništa drugo, ovih pet zemalja koje ne priznaju Kosovo prihvatile su razmeštanje EULEKS-a. Dakle, postignut je neki kompromis, ali, nažalost, ne postoji koordinisana politika EU prema Kosovu.
Altman: To je veoma snažna poluga koju Brisel ima na raspolaganju, ali ako govorimo o EU, u ovom slučaju reč je o 22 zemlje koje su priznale Kosovo. Evropska komisija sa svoje strane ima čvrst stav da se Srbiji ne omogući status kandidata, sve dok se ne reši ovo pitanje. Moguć je i kompromis tako što bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU, ali ne bi otpočeli pregovori sve dok se ne reši pitanje Kosova.
Altman: Moguće je da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju, ne srpsku verziju, kojom bi se generalno pozvalo na razgovore – ne o statusu – već o rešavanju ostalih pitanja.
Altman: Znam. Zato i kažem da je moguća rezolucija uopštenog karaktera kojom bi se pozvalo na razgovore ne ulazeći u detalje. Naravno, nužni su i tehnički razgovori kako bi se poboljšao život oba naroda. Ti razgovori bi trebalo da budu u interesu i Beograda kako bi pomogao Srbima na Kosovu.
Altman: Da, biće tumačenja na obe strane. Na Kosovu će reći da je to poziv na tehničke, a u Srbiji na suštinske razgovore o statusu. Zbog mogućnosti tako različitih interpretacija i očekujem uopštenu rezoluciju.
Altman: Očekujem da će nova priznanja Kosova uslediti nakon zasedanja Generalne skupštine. Broj varira od 30 do 55 zemalja. Čak i Srbija govori o 55 država koje njeni predstavnici treba da posete pre sednice u UN i da ih ubedi da podrže poziciju Beograda. Srpske vlasti očito smatraju da bi tih 55 zemalja mogle da priznaju nezavisnost Kosova. Istovremeno, u Prištini očekuju uskoro priznanje još 30-tak zemalja.
Altman: Od toga se Srbija upravo boji.
Altman: To bi bio veliki korak napred, ali ne očekujem da će u skorijoj budućnosti previše zemalja priznati nezavisnost Kosova.
Altman: Ne mislim da je razmena teritorija realna opcija. Za Srbiju je Preševska dolina veza dalje ka jugu Evrope. Takva opcija bila bi neprihvatljiva i za Srbe na Kosovu južno od reke Ibar. Čitao sam nedavno intervjue sa Radom Trajković i još nekoliko srpskih lidera iz te regije i oni smatraju da bi čak i viši stepen autonomije za severni deo Kosova nije dobra opcija, jer bi to značilo kidanje veze između Srba na severu i jugu. Mislim da bi moglo da bude rešenje veća autonomija za sever Kosova po uzoru na Južni Tirol. Međutim, u tom slučaju trebalo bi dati i veću autonomiju Srbima južno od Ibra, jer 60 odsto Srba na Kosovu živi u tom delu.
Altman: Kao što sam rekao, i kosovske institucije treba da razmišljaju o budućnosti. Obe strane treba da naprave iskorak. Ne može se očekivati da to učini samo jedna strana. U tom slučaju, stanje se neće poboljšati. Veća autonomija delova naseljenih srpskim življem u okviru Kosova može mu otvoriti vrata prema spoljnem svetu.
Altman: Beograd takođe mora pokušati da se reši ovog problema. Pitanje Kosova je veliki teret za Srbiju, pre svega za njene evropske integracije. Dakle, kao što je Kosovu važno da postane punopravni član različitih međunarodnih organizacija, tako je za Srbiju bitno da uđe u EU. Dakle, obe strane mogu da prosperiraju ukoliko pristanu na kompromis.
Altman: Nažalost, tako izgleda, mada se čini da je Moskva sve pragmatičnija. No, stanje će verovatno ostati zamrznuto, jer su obe strane u nekoj vrsti samoblokade.
****
Mogli bi vas interesovati i tekstovi:
Priština: Razmena teritorija sa Srbijom je neprihvatljiva
Freizer: Ideja o razmeni teritorija nije opšteprihvaćena
Charles Kupchan: Insistiranjem na statusu Srbija udara glavom o zid
On očekuje da će Generalna skupština UN usvojiti uopštenu rezoluciju sa pozivom Beogradu i Prištini na razgovore ali ne o statusu. Altman smatra da je malo verovatna podela Kosova ili razmena teritorija, već da je najrealnije rešenje povećanja autonomija za Srbe na Kosovu po ugledu na Južni Tirol.
RSE: Šef nemačke diplomatije Vestervele zatražio je od Srbije da ublaži predlog svoje rezolucije o Kosovu upućenu UN i koordiniše svoje aktivnosti sa EU. U protivnom, može se suočiti sa otežanim putem pa i blokadom svojih evropskih integracija. Mislite li da će Srbija promeniti stav?
Altman: Ne verujem da će Srbija promeniti mišljenje, jer je sebe dovela do zida, odnosno sabila u ugao, iz koga ne može da izađe. Vesterveleova poruka je ispravna. Ja sam u više navrata isticao, dok sam nedavno boravio na Balkanu, da je nemoguće da Srbija postane članica EU sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno. Takođe, nije razumljivo kako Srbija može da razmatra članstvo u klubu čija je većina članova priznala Kosovo. To je iracionalan pristup. Čak je i Skupština Srbije usvojila rezoluciju po kojoj nije moguće zaključivati međunarodne ugovore sa zemljama koje su priznale Kosovo.
RSE: Da li to znači da bi Srbija morala da prizna nezavisnost Kosova ili postoje neka prelazna rešenja?
Altman: Treba da se pronađe rešenje koje bi omogućilo Kosovu da postane član međunarodnih institucija, uključujući i Ujedinjene nacije. U tom slučaju ne bi bilo nužno da Srbija prizna nezavisnost Kosova. To može biti neka vrsta sporazuma kao, na primer, Unija između Srbije i Crne Gore – samo na papiru – što je Crnoj Gori omogućilo da ima svoje ministarstvo inostranih poslova i posle nekoliko godina je postala nezavisna i suverena država.
RSE: Ali za Kosovo bi verovatno bilo neprihvatljivo da ima bilo kakve veze sa Srbijom, čak i formalnu uniju?
Altman: Da, ali i Kosovo treba da izabere da li želi da uđe u Ujedinjene nacije i otvori vrata prema svetu, ili da ostane izolovano. Kosovo takođe treba da razmišlja o mogućnostima i šansama.
RSE: Kažete da Srbija ne može da računa na članstvo u Uniji bez normalizacije odnosa sa Kosovom, ali da li EU sa svoje strane može da definiše i primeni jedinstvenu politiku prema ovom pitanju, imajući u vidu ne samo da pet njenih članica ne priznaje Kosovo, već i da neke od njih koje su to učinile, poput Italije, smatraju da Srbiju treba ohrabriti na njenom putu ka evropskim integracijama, jer bi, u protivnom, tenzije na terenu dodatno narasle?
Altman: Ne mogu da razumem stav Italije, jer čim bi Srbija postala članica EU ona bi blokirala bilo koji potez pozitivan po Kosovo. Takođe, nije razumno primiti u članstvo zemlju sa takvim unutrašnjim problemima. Već imamo primer Kipra, i ne treba nam „drugi Kipar“.
RSE: No, čak iako ostavimo po strani Italiju, u ovom trenutku malo je verovatno da će pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, u dogledno vreme promeniti svoj stav, pre svega Kipar, a što može blokirati jedinstvenu politiku EU o ovom pitanju.
Altman: Vidite, tih pet zemalja protive se nezavisnosti Kosova zbog svojih internih etničkih problema. Međutim, nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, nije više održiv argument ovih zemalja da je nezavisnost Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
RSE: Mislite da li će neke od njih promeniti stav?
Altman: U principu je moguće, ali za sada nema naznaka za to. Moguće je da Rumunija i Slovačka, ukoliko postignu sporazum sa Mađarskom, na kraju priznaju Kosovo. Grčka nema razloga da ne prizna Kosovo, osim zbog podrške Kipru.
RSE: No, da ponovnim. Evropska Unija je prilično podeljena o mnogim pitanjima. Vidimo kako funkcioniše misija EULEKS na Kosovu. Zbog toga je krajnje upitno da li može da primeni jedinstvenu i delotvornu politiku prema Kosovu?
Altman: Da, to je tačno. Evropska Unija je prilično podeljena. No, ako ništa drugo, ovih pet zemalja koje ne priznaju Kosovo prihvatile su razmeštanje EULEKS-a. Dakle, postignut je neki kompromis, ali, nažalost, ne postoji koordinisana politika EU prema Kosovu.
RSE: Da li EU pokušava da pritiskom iznudi ustupke Srbije, ili će zaista blokirati njen prijem ukoliko ne promeni stav prema Kosovu.
Altman: To je veoma snažna poluga koju Brisel ima na raspolaganju, ali ako govorimo o EU, u ovom slučaju reč je o 22 zemlje koje su priznale Kosovo. Evropska komisija sa svoje strane ima čvrst stav da se Srbiji ne omogući status kandidata, sve dok se ne reši ovo pitanje. Moguć je i kompromis tako što bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU, ali ne bi otpočeli pregovori sve dok se ne reši pitanje Kosova.
RSE: Kao u slučaju Ratka Mladića. Kakav će biti ishod predstojećeg zasedanja Generalne skupštine UN. Srbija je predložila rezoluciju koja je izazvala veliko nezadovoljstvo na Zapadu. Poslednjih dana se govorilo da SAD pripremaju svoj predlog koji bi prosledile preko „prijateljske zemlje“?
Altman: Moguće je da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju, ne srpsku verziju, kojom bi se generalno pozvalo na razgovore – ne o statusu – već o rešavanju ostalih pitanja.
RSE: Ali, otvorene razgovore o čemu? Kosovo insistira samo na debati o tehničkim pitanjima.
Altman: Znam. Zato i kažem da je moguća rezolucija uopštenog karaktera kojom bi se pozvalo na razgovore ne ulazeći u detalje. Naravno, nužni su i tehnički razgovori kako bi se poboljšao život oba naroda. Ti razgovori bi trebalo da budu u interesu i Beograda kako bi pomogao Srbima na Kosovu.
RSE: Takvu rezoluciju kojom bi se uopšteno pozvalo na razgovore, Srbija može protumačiti kao zeleno svetlo za pregovore o statusu i na taj način još odlučnije da se suprostavi nezavisnosti Kosova.
Altman: Da, biće tumačenja na obe strane. Na Kosovu će reći da je to poziv na tehničke, a u Srbiji na suštinske razgovore o statusu. Zbog mogućnosti tako različitih interpretacija i očekujem uopštenu rezoluciju.
RSE: Institucije u Prištini su, u međuvremenu, uz pomoć SAD pokrenule diplomatsku inicijativu kako bi do sada neodlučne zemlje priznale nezavisnost Kosova. Međutim, nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, nijedna država za sada to nije učinilia. Da li će biti novih priznanja uoči zasedanja Generalne skupštine, kako bi se umanjio značaj predloga rezolucije Srbije, ili nakon?
Altman: Očekujem da će nova priznanja Kosova uslediti nakon zasedanja Generalne skupštine. Broj varira od 30 do 55 zemalja. Čak i Srbija govori o 55 država koje njeni predstavnici treba da posete pre sednice u UN i da ih ubedi da podrže poziciju Beograda. Srpske vlasti očito smatraju da bi tih 55 zemalja mogle da priznaju nezavisnost Kosova. Istovremeno, u Prištini očekuju uskoro priznanje još 30-tak zemalja.
RSE: Ukoliko još 55 zemalja prizna Kosovu, onda bi ono bilo na pragu da postane i članica UN.
Altman: Od toga se Srbija upravo boji.
RSE: Ako Kosovo postane članica UN, mada bez priznanja svih zemalja, da li će sporovi oko njegovog statusa biti smanjeni?
Altman: To bi bio veliki korak napred, ali ne očekujem da će u skorijoj budućnosti previše zemalja priznati nezavisnost Kosova.Očekujem da će nova priznanja Kosova uslediti nakon zasedanja Generalne skupštine. Broj varira od 30 do 55 zemalja.
RSE: Imajući u vidu celokupnu situaciju, kako pronaći izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka. Da li rešenje treba tražiti u ojačanoj autonomiji za sever Kosova, podeli Kosova, razmeni teritorija. Tako je Međunarodna krizna grupa u jučerašnjem izveštaju istakla da ne treba isklučiti mogućnost zamene severa Kosova za Preševsku dolinu na jugu Srbije – pod uslovom da se obe strane slože. No, pitanje je da li bi Beograd i Priština ikada mogle da se saglase oko toga?
Altman: Ne mislim da je razmena teritorija realna opcija. Za Srbiju je Preševska dolina veza dalje ka jugu Evrope. Takva opcija bila bi neprihvatljiva i za Srbe na Kosovu južno od reke Ibar. Čitao sam nedavno intervjue sa Radom Trajković i još nekoliko srpskih lidera iz te regije i oni smatraju da bi čak i viši stepen autonomije za severni deo Kosova nije dobra opcija, jer bi to značilo kidanje veze između Srba na severu i jugu. Mislim da bi moglo da bude rešenje veća autonomija za sever Kosova po uzoru na Južni Tirol. Međutim, u tom slučaju trebalo bi dati i veću autonomiju Srbima južno od Ibra, jer 60 odsto Srba na Kosovu živi u tom delu.
RSE: No, kosovske institucije odbacuju čak i mogućnost veće autonomije za severni deo Kosova po ugledu na Južni Tirol, insistirajući na primeni Ahtisarijevog plana o decentralizaciji?
Altman: Kao što sam rekao, i kosovske institucije treba da razmišljaju o budućnosti. Obe strane treba da naprave iskorak. Ne može se očekivati da to učini samo jedna strana. U tom slučaju, stanje se neće poboljšati. Veća autonomija delova naseljenih srpskim življem u okviru Kosova može mu otvoriti vrata prema spoljnem svetu.
RSE: Mislite li da bi se Srbija složila sa tim rešenjem – većom autonomijom za severni deo Kosova kao i za teritorije južno od Ibra.
Altman: Beograd takođe mora pokušati da se reši ovog problema. Pitanje Kosova je veliki teret za Srbiju, pre svega za njene evropske integracije. Dakle, kao što je Kosovu važno da postane punopravni član različitih međunarodnih organizacija, tako je za Srbiju bitno da uđe u EU. Dakle, obe strane mogu da prosperiraju ukoliko pristanu na kompromis.
RSE: No, imajući u vidu situaciju na terenu, verovatnije je da će ovo ostati neka vrsta „zamrznutog sukoba“ u narednih nekoliko godina.
Altman: Nažalost, tako izgleda, mada se čini da je Moskva sve pragmatičnija. No, stanje će verovatno ostati zamrznuto, jer su obe strane u nekoj vrsti samoblokade.****
Mogli bi vas interesovati i tekstovi:
Priština: Razmena teritorija sa Srbijom je neprihvatljiva
Freizer: Ideja o razmeni teritorija nije opšteprihvaćena
Charles Kupchan: Insistiranjem na statusu Srbija udara glavom o zid