Sa protesta u Beogradu traže čist vazduh
"Zagađen vazduh" - poruka sa transparenta jednog od demonstranata, sumira i povod za organizovanje protesta u Beogradu.
Aplikacija za merenje kvaliteta vazduha AirVisual je od početka godine u više navrata svrstala Beograd i još nekoliko gradova u Srbiji na listu najzagađenijih na svetu, a prekomerno zagađenje beležile su i merne stanice republičke Agencije za zaštitu životne sredine.
"Ja neću da gledam kako mojoj deci zagađenje donosi bolest ili ih tera u izbeglistvo. Meni treba vaša pomoć, ja ne mogu sam", rekao je u svom govoru Bojan Simišić iz "Eko straže", neformalnog udrudruženja koje je organizovalo okupljanje. On je poručio i da zagađenje ne mora da se meri jer se ono, kako je naveo, vidi.
Doktorka medicine, Marijana Matejić Spasić, rekla je u svom obraćanju da polovinu svih godišnjih smrti u Srbiji čine oboljenja srca i sudova, te da oko 50.000 ljudi umre od posledica srčanog udara i kardiovaskularnih bolesti. "Aerozagađenje ima bitnu ulogu u svemu ovome", poručila je ona.
"Eko straža" je poručila da vlastima daje rok od mesec dana da reaguju inače će, kako su naveli, uslediti blokade saobraćaja.
Milica Lukić, naučna saradnica na Geografskom fakultetu u Beogradu, rekla je u svom govoru da zahteva sprovođenje zelene strategije. "Dosta nam je zakona koji se ne sprovode, naš novac se troši za izradu dokumenata koji ništa ne znače", poručila je ona.
Nakon obraćanja okupljenima i čitanja proglasa sa porukom da vazduh Srbije "ima srazmere humanitarne katastrofe", učesnici su prošli pored glavnih državnih institucija, kao što su parlament i Predsedništvo.
Zaštitnik građana utvrdio je u februaru 2021. nepravilnosti u radu Ministarstva zaštite životne sredine kada je reč o nadzoru i merama protiv odgovornih za kvalitet vazduha u Srbiji. Kontrola rada ministarstva pokrenuta je jer "u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru" povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost.
"U postupku kontrole utvrđeno je da Ministarstvo nije blagovremeno sprovelo nadzor nad postupanjem jedinica lokalne samouprave, niti je primenilo mere prema jedinicama koje nisu ispunile zakonom propisanu obavezu da donesu planove kvaliteta vazduha i kratkoročne akcione planove", saopšteno je iz kancelarije Zaštitnika građana.
Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch" iz septembra 2021, skoro 12.000 ljudi je od 2018. do 2020. umrlo zbog prekomernog zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu.
Najveći zagađivač je termoelektrana Kostolac B u istočnoj Srbiji, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2, nadomak Beograda. I Kostolac i Nikola Tesla su u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS).
Ukoliko želi da postane članica Evropske unije, Srbija će morati da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe.
Na to su se obavezali lideri Zapadnog Balkana, koji su u novembru 2020. godine u Sofiji potpisali Deklaraciju o Zelenoj agendi.