U noći između 8. i 9. aprila Srbiju su nadletali transportni avioni kineskog ratnog vazduhoplovstva.

Iako saopštenja zvaničnog Beograda još uvek nema, javnost je dodatne informacije dobila 11. aprila iz Pekinga, gde je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan (Zhao Lijian) izjavio na konferenciji za medije da je Kina "nedavno" Srbiji isporučila "redovnu vojnu isporuku".

"Sa ciljem sprovođenja bilateralne saradnje između Kine i Srbije, Kina je nedavno poslala vazdušne transportne avione kako bi isporučila redovne vojne zalihe Srbiji", naveo je Liđijan, prenosi AP.

Liđijan nije naveo druge detalje. Međutim, naglasio je da taj projekat nije usmeren ka bilo kojoj trećoj strani:

"To je projekat u okviru našeg godišnjeg plana saradnje. Nadamo se da relevantni mediji to neće preterano tumačiti. Ovaj projekat ne cilja nijednu treću stranu i nema nikakve veze sa trenutnom situacijom."

Pročitajte i ovo: Kina polutajno isporučila rakete Srbiji

U međuvremenu, agencija Asošijejted Pres (AP) u tekstu u kojem je nazvala operaciju transporta tajnom navela je da su avioni koji su nastavili tokom vikenda da sleću u Beograd dovezli delove kineskog protivvazdušnog (PVO) raketnog sistema FK-3.

Kinesko naoružanje u jeku 'velikih pritisaka' na Srbiju

Isporuka kineskog naoružanja, koje je Srbija dogovorila sa Kinom 2019. godine, dešava se u jeku rata u Ukrajini. Srbija se, po priznanju predsednika Aleksandra Vučića, suočava sa "velikim pritiscima" da se uskladi sa evropskim sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Zapad je ranije već izrazio zabrinutost da bi dodatno naoružavanje država na Zapadnom Balkanu u vreme rata u Ukrajini moglo ugroziti mir i stabilnost regiona.

Istovremeno, i Brisel i Vašington postavili su više puta pitanje i izrazili zabrinutost zbog nabavki naoružanja Srbije iz Rusije i Kine, jer se od Srbije, kao od države kandidata za članstvo u EU očekuje da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.

Pročitajte i ovo: SAD upozoravaju Srbiju: Treba biti svestan rizika kupovine oružja iz Kine

Zbog nabavke kineskog sistema PVO, upozorenje iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) stiglo je još 2020.

Tada su američki zvaničnici poručili da Srbija, ako zaista želi da pristupi EU i drugim zapadnim savezima, mora svoju vojnu opremu da uskladi sa zapadnim standardima.

Srbija će inače biti prvi operater kineskih projektila u Evropi. Isti slučaj je bio i sa kineskim borbenim dronovima CH-92A koji su javnosti predstavljeni u julu 2020. godine.

Potvrda Kine kao primarnog partnera Srbije na istoku

Iako je nabavka FK-3 dogovorena ranije, važno je posmatrati tajming isporuke kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vuk Vuksanović, stariji istraživač u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

Taj tajming vidi kao sastavni deo igre predsednika Aleksandra Vučića da "dobije više manevarskog prostora i bolju pregovaračku poziciju naspram Zapada".

"Isto tako je na neki način pokazatelj i potvrda toga da Srbija sada kada su sve oči uprte prema Rusiji i u trenutku kada je Srbija pod pritiscima najverovatnije primorana značajno da unizi svoje veze sa Moskvom, Kina postala primarni partner Srbije na istoku", ocenjuje Vuksanović.

Pročitajte i ovo: Kina tipuje na rusku ulogu u Srbiji

Na pitanje da li i kakve reakcije očekuje sa Zapada, Vuksanović navodi da iako zvaničnih reakcija još nema, ova isporuka iz Kine nije prošla neprimećeno:

"Ja očekujem da će Vučićeva postura za cenkanje prema Zapadu biti – primoran sam da prekinem veze sa Rusijom, da se okrenem ka vama, dajte mi makar malo prostora za disanje kada se radi o Kini."

Ocenjuje, međutim, da će unapređenje saradnje sa Kinom na duže staze "sustići Srbiju".

"Sve ovo što vidimo vezano za Rusiju, to neće biti ništa kada Kina dođe na red, a Kina će biti dugoročna agenda u 21. veku za SAD", zaključuje Vuksanović.

'Strukovna, ne politička odluka'

Sa druge strane, Petar Vojinović, urednik portala Tango Six, specijalizovanog za vazduhoplovstvo, smatra da je nabavka FK-3 strukovna, a ne politička odluka i da ne predstavlja zaokret ka Kini kada je reč o vojno-tehničkoj saradnji.

"Imajući u vidu da je kupovina određenog oružja pre svega strukovna, pa onda politička odluka, kupovina ovoga (FK-3) od Kine ne može da se klasifikuje kao okretanje prema Kini, budući da bi onda morali da imamo neki mnogo veliki procenat sredstava iz Kine", naveo je Vojinović u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je ukazao da je zastupljenost kineskog naoružanja i vojne opreme u borbenom sastavu Vojske Srbije mala u odnosu na Rusiju i zapadne zemlje.

Pročitajte i ovo: Brisel trese 'dve stolice' srpske politike

Srbija se izjašnjava kao vojno neutralna, odnosno ne želi da se priključi nijednom vojnom savezu. Taj njen stav unet je u Strategiju odbrane i Strategiju nacionalne bezbednosti Srbije koje su poslanici u Skupštini usvojili u decembru 2019.

'Razlozi za netransparentnost politički'

Izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike Nikola Lunić za RSE kaže da podaci o nabavkama naoružanja i vojne opreme (NVO) iz trećih zemalja u liberalnim demokratijama ne predstavljaju tajnu, "posebno ne za obaveštajne službe ili zvaničnike stranih zemalja".

"Razloge za netransparentno dopremanje kineskog PVO sistema FK-3 treba tražiti isključivo u političkim interesima i kalkulacijama o uticaju na rejting", pojašnjava Lunić.
Ističe da je nabavka ugovorena mnogo pre isporuke, pa samim tim ne vidi, kako kaže razloge za bilo kakvu spoljnopolitičku opstrukciju.

"Interes Kine je da ovim izvozom NVO uradi presedan u Evropi procenjujući da preko Srbije i njene nedvosmislene orijentacije ka članstvu u EU prezentuje mogućnosti svoje odbrambene industrije uz veoma konkurentne cene. I Zapad je svestan da nikada kroz istoriju Srbija i Kina nisu imali kompatibilne tehnološke osnove NVO, niti je bila razvijana vojno-tehnička saradnja."

Ipak, ukazuje na izazove kada je reč o kompatibilnosti sa onim čime Vojska Srbije već raspolaže.

"Pitanje operativne kompatibilnosti sa postojećim borbenim sistemima Vojske Srbije će biti veliki izazov obzirom na probleme održavanja, logistike i remonta, kao i integracije radarskih sistema. Zbog svega navedenog, rekao bih da Srbija nema strateški interes za uvoz NVO iz Kine, bez obzira na partikularna unapređenja bilateralnih odnosa ili operativnih sposobnosti", zaključuje Lunić.

Neprekidna tajnost ugovora

Istovremeno, nabavke naoružanja iz Kine i Rusije prati oznaka tajnosti. U prethodnih par godina Ministarstvo odbrane Srbije odbilo je da postupi po više zahteva RSE za pristup informacijama od javnog značaja koji su se ticali cene i transporta naoružanja iz Rusije i Kine.

Na pitanje kako ocenjuje to da su građani Srbije uskraćeni za transparentne informacije nadležnih institucija šta se i kada nabavlja od naoružanja, koliko je novca izdvojeno i za šta će naoružanje biti upotrebljeno, Vojinović kaže:

"Građani nisu ti koji o tome treba da razmišljaju, već političke partije koje ti građani izaberu u parlament, pa onda te političke partije mehanizmima kroz na primer neke odbore za bezbednost i ostalo prate i postavljaju pitanja".

Pročitajte i ovo: Oznaka 'Poverljivo' - zašto tajnost prati ugovore koje sklapa Srbija?

Kada je reč o ratu u Ukrajini, Vojinović ukazuje da će to svakako uticati na vojno-tehničku saradnju Srbije i Rusije, i to u prvom redu kada je reč o transportu naoružanja i vojne tehnike koja je ranije dogovorena sa Rusijom i plaćena.

"Tehnički, nama nisu uvedene sankcije da može nešto da nam doleti, a Rusija može sve te plaćene već helikoptere, naoružanje, rezervne delove da prebaci do nas bez problema, sa nekim trećim rešenjima. To sve organizovati je tehnički moguće, ali će biti veoma teško", ocenjuje Vojinović.

Ukazuje i na to da Srbija nikada nije dobila embargo od strane Zapada za kupovinu ruske ili kineske tehnike, zato što je, kako kaže "to bilo "uvek u kontekstu obnavljanja ili dodatnog naručivanja nečeg što već imamo".

Kako je počelo?

Nabavka kineskog PVO FK-3 takođe dolazi nakon što su godinama unazad mediji u Srbiji spekulisali o nabavci ruskog S-300, koji je zajedno sa američkim sistemom Patriot, praktično pandan kineskom FK-3.

Delimične informacije o tome da nešto "veliko" u Srbiju od naoružanja treba da stigne dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 9. aprila u obraćanju novinarima tokom vojne vežbe na Pasuljanskim livadama na istoku Srbije.

Sve dugotrajnije prijateljstvo - Li Kećing, premijer Kine, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, prilikom susreta u Pekingu 26. novembra 2015.

Na pitanje novinara da li je u pitanju kineska transportna avijacija, Vučić je ne želeći da precizira o kom naoružanju je reč rekao:

"U utorak ili sredu dobrodošli ste da vidite ponos srpske vojske”, rekao je Vučić ne želeći da precizira o kom naoružanju je reč.

Vojni sindikat postavio pitanje manjka kadra

U danu kada se i dalje čeka zvanična potvrda da su kineski vojni avioni dopremili delove FK-3 oglasio se Vojni sindikat Srbije.

U saopštenju dostavljenom medijima pozdravili su opremanje vojske novim naoružanjem, ali i ocenili da u vojsci nema dovoljno kadrova da održava ni postojeće naoružanje.

"Svako opremanje vojske savremenim sredstvima borbene tehnike je dobra vest za vojnike i građane, ali šta sve to vredi ako se to novo naoružanje ne kupuje prema stvarnim potrebama vojske i uz saglasnost struke, a pre svega ukoliko vojsci nedostaju kadrovi kojih u ovom trenutku nema dovoljno da opslužuju i održavaju sve što vojska već poseduje od naoružanja", naveli su u saopštenju od 11. aprila u tom sindikatu.

Usledila je reakcija Ministarstva odbrane, u kom su u saopštenju odbacili navode Vojnog sindikata Srbije, nazvavši ih "najobičnijim besmislicama".

Nebojša Stefanović, aktuelni ministar odbrane Srbije, na sastanku sa Čen Bo, ambasadorkom Kine u Beogradu 26. novembra 2020.

Takođe je saopštilo da su "sve odluke koje je državno rukovodstvo tokom prethodnih godina donelo u vezi sa procesom opremanja i osavremenjavanja sistema odbrane zasnovane na temeljnim analizama i stručnim procenama nadležnih organa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije".

Ministarstvo odbrane pak nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi ili demantuje da je Srbiji isporučen kineski PVO sistem FK-3.

Potvrda nabavke francuskih borbenih aviona

U borbenom sastavu Vojske Srbije mogli bi uskoro da se nađu i francuski borbeni avioni Rafal.

Vučić je 9. aprila izjavio da Srbija sa Francuskom pregovara o kupovini esakadrile tih borbenih aviona. Potvrda dolazi nakon što su nezvanične informacije na tu temu objavljivane u srpskim medijima.

Pročitajte i ovo: Srpska vojna porudžbina iz Francuske

"O kupovini 12 novih Rafala razgovaramo već godinu dana", rekao je Vučić.
On je dodao da Srbija sa još jednom državom pregovara o nabavci 12 polovnih aviona za Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu (RV i PVO) ali nije izneo više detalja.

Nedavno je Grčka od Dasoa nabavila 24 Rafala, Hrvatska najavila da kupuje 12 polovnih, pa bi u slučaju da ih poruči Srbija tako postala treća zemlje u Evropi koja u svom vojnom potencijalu ima eskadrilu ovog francuskog proizvođača.