Intervencijom u Siriji Rusija nastoji izdejstvuje sveobuhvatni sporazum sa Zapadom, pre svega SAD-om, nešto što bi se zvalo “nova Jalta” ili “Jalta 2”. Cilj je da se pokaže da Rusija može biti koristan partner u borbi protiv globalnog terorizma, kaže za Radio Slobodna Evropa Jurij Fjodorov, doskorašnji saradnik Chatham House iz Londona, a sada nezavisni analitičar.
“Istovremeno, intervencija u Siriji je korisna i za samog Putina jer je njegov ‘hibridni rat’ u Ukrajini doživeo neuspeh. Stoga mu je potreban novi adut kako bi poboljšao odnose sa Zapadom.Sa druge strane, od Zapada očekuje garancije da je prostor bivšeg Sovjetskog Saveza ruska sfera uticaja”, ističe Fjodorov.
RSE: Interesantan je Vaš stav o “Jalti 2”. Šta bi bio sadržaj tog dogovora - ako do njega uopšte dođe – osim očuvanja sfere uticaja Moskve na bivšem sovjetskom prostoru?
Fjodorov: Pre svega garancije Rusiji o zaštiti njenih specijalnih interesa pa i dominacije na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. To je stari san Kremlja o obnovi neke vrste ruske imperije, naravno, u novom obliku. U tom smislu vladajuća garniture u Moskvi, uključujući i samog Putina, verovatno oseća istorisjku misiju da ostvari taj cilj.
RSE: Kažete da Rusija nastoji da pokaže Zapadu da može biti pouzdan partner u borbi protiv terorizma. Međutim, velike su nesuglasice između njih i oko Sirije. Naime, Moskva tvrdi da je glavni cilj njene intervencije “Islamska država”. Ali, Zapad ističe da ruske snage napadaju pre svega protivnike sirijskog predsednika Asada, uključujući i umerenu opoziciju koju podržavaju SAD i EU.
Fjodorov: To je apsolutno tačno. Dodao bih da je jedan od ciljeva ruske intervencije u Siriji da stvori situaciji u kojoj bi mogla da “trampi” Asada sa Zapadom u zamenu za dogovor o “Jalti 2”.
Jedan od ciljeva ruske intervencije u Siriji je da stvori situaciji u kojoj bi mogla da “trampi” Asada sa Zapadom u zamenu za dogovor o “Jalti 2”.
Moguće je da Putin u nekom trenutku može da predoči Obami da će prekinuti podršku Asadovom režimu u zamenu za priznavanje specijalnih interesa Rusije na bivšem sovjetskom prostoru. Istovremeno, Putin nastoji da pokaže zapadnim partnerima da može pružiti Asadu takvu vojnu podršku koja mu garantuje dug ostanak na vlasti, u najmanju ruku u delu Sirije u kome žive njegovi alaviti i okolini.
RSE: Putin u ovom trenutku podržava Asada.
Fjodorov: Naravno da ga podržava. Međutim, Putin nastoji da predoči Zapadu da može da podržava Asada što bi mu garantovalo dug opstanak na vlasti.
Istovremeno, ukoliko bi Zapad priznao Rusiji pravo na sferu uticaja na bivšem sovjetskom prostoru, ona bi Putin verovatno obusavio podršku Asadu i pristao na političko rešenje sukoba u Siriji, što bi značilo dolazak na vlast ličnosti koja bi bila prihvatljivija za Zapad. Mogući zaokret nagoveštavaju i izjave u Kremlju da se: “mi ne borimo za Asada, već za očuvanje Sirije”.
Dakle, Asad bi mogao biti iskorišćen kao moneta za potkusurivanje u veoma komplikovanom geostrateškom nadmetanju Rusije i Zapada.
RSE: Kako u tom kontekstu ocenjujete Asadovu posetu Moskvu u sredu i njegov susret sa Putinom?
Fjodorov: Ne znamo o čemu su sve razgovarali iza zatvorenih vrata. Možda mu je Putin predočio da mora da bude spreman za povlečenje sa funkcije u određenom trenutku. S druge strane, moguće je i da mu je obećao neupitnu podršku u narednih nekoliko godina.
RSE: Ukoliko bi Rusija ubedila Asada da se povuče, da li bi njene dve vojne baze u Siriji bile ugrožene?
Fjodorov: Pojedini ruski zvaničnici su u kontaktu sa svojim američkim kolegama, uključujući i šefa ruske diplomatije Lavrova i američkog državnog sekretara Kerija.
Možemo samo da nagađamo o sadržini njihovih razgovora. Međutim, moguće je da Lavrov predočava Keriju da je Moskva spremna da prihvati povlačenje Asada, a da joj se zauzvrat garantuje opstanak njene dve vojne baze u Siriji.
RSE: S obzirom da je malo verovatno da će Zapad pristati na takve ustupke Rusiji, kako će ona u tom slučaju reagovati?
Fjodorov: Da, Obama ne prihvata takav dil sa Rusijom. To potvrđuje i nedavno odbijanje Vašingtona da primi rusku delegaciju na čelu sa premijerom Dmitrijem Medvedovom i razgovaraju o sukobu u Siriji.
Rusija ima veoma slabe karte u rukama. Njena avijacija gađa položaje Asadovih protivnika, ali ne znamo koliko je to efikasno bez obzira na optimistične izjave u Moskvi.
Šta Moskva može da u tom slučaju učini? Ništa. Ona ima veoma slabe karte u rukama. Ruska avijacija gađa položaje Asadovih protivnika, ali ne znamo koliko je to efikasno bez obzira na optimistične izjave Ministarstva odbrane u Moskvi. Ja uglavnom ne verujem tim izveštajima.
RSE: Ukoliko Zapad ne pristane na bilo kakav dil sa Rusijom, hoće li ona nastaviti vojne operacije u Siriji u prilično dugom periodu?
Fjodorov: Ne verujem da će Rusija u skorije vreme obustaviti akcije u Siriji. Naprotiv, ona pojačava udare na Asadove protivnike.
RSE: U tom slučaju raste rizik od incidenata pa i sukoba između Rusije i Zapada, s obzirom na delovanje njihove avijacije u Siriji.
Fjodorov: Takav rizik svakako postoji. Doduše, pre nekoliko dana predstavnici ruske i američke armije su potpisali memorandum kako da se izbegnu takvi incidenti.
Međutim, jedno je sporazum na papiru a sasvim drugo veoma komplikovana situacija na terenu tako da su sasvim mogući incidenti što bi dodatno pojačalo tenzije.
Rusija ne može izdržati trku u naoružanju sa Zapadom
RSE: Šta se može zaključiti o kvalitetu ruskog naoružanja na osnovu vazdušnih udara u Siriji i lansiranja raketa iz Kaspijskog mora. U kojoj meri se može porediti sa zapadnim, pre svega američkim?
Fjodorov: Ciljeve koje gađaju ruski avioni zapravo određuje sirijska armija i njene obaveštajne službe. Stoga je pitanje u kojoj meri su od strateške važnosti u borbi protiv terorista. Pre bih rekao da se radi o metama za čije je uništenje zainteresovan sirijski režim. Zbog toga ima izveštaja o stradanju civila u zonama koje kontrolišu umerene opozicione snage.
Kada je reč o krstarećim raketama lansiranim iz Kaspijskog mora na ciljeve u Siriji, reč je o modernizovanom oružju starom više od 30 godina iz sovjetskog vremena a koje je ekvivalentno američkom “tomahavku”.
Rusija daleko zaostaje za SAD pre svega u mikroelektronici koja je srž modernog naoružanja.
Generalno govoreći, Rusija ne bi mogla da izdrži novu trku u naoružanju jer daleko zaostaje za SAD i ostalim tehnološki razvijenim zapadnim zemljama – pre svega u mikroelektronici koja je srž modernog naoružanja.
Rusija nije u stanju da razvija i proizvedi najsofisticiranije materijale koji su od presudne važnosti za moderno naoružanje. Takođe, ona zaostaje i u naučnim istraživanjima i zato ne može da se nadmeće sa Zapadom u trci u naoružanju.
RSE: Međutim, Rusija raspolaže veoma moćnim mehanizmima da ustalasa i poremeti postojeći međunarodni poredak pa i da ostavi zatečenim Zapad potezima kao što su aneksija Krima pa i sada intervencijom u Siriji.
Fjodorov: Zapadna politička elita i analitičari već godinama potcenjuju opasnost od Putinovog režima. Mnogi od njih tvrde da: „gospodin Putin nije idealna osoba, ali je razuman i moguće je pronaći zajednički interes sa njim a Rusija može biti konstruktivan partner Zapadu“.
Sada vidimo da su te procene pogrešne.
Putin izgubio „hibridni rat“ u Ukrajini
RSE: Rekli ste na početku razgovora da je Rusija izgubila „hibridni rat“ u Ukrajini. Da li to znači da će ona postepeno povlačiti podršku proruskim separatistima na istoku Ukrajine ili će nastojati da drži ovaj sukob nerešenim, odnosno zamrznutim sa mogućnošću da ga aktivira kada joj to bude odgovaralo?
Fjodorov: Mislim da je Kremlj isključio u ovom trenutku mogućnost veće vojne intervencije u Ukrajini.
Kremlj neće vojno intervenisati u Ukrajini. Međutim, on želi da pretvori teritorije u Donbasu u „tumor u telu Ukrajine“.
Međutim, on želi da pretvori teritorije u Donbasu u „tumor u telu Ukrajine“, u neku vrstu ruske tvrđave što bi destabilizovalo Ukrajinu.
RSE: Da li će Moskva uspeti u toj nameri s obzirom da Kijev i Zapad nisu spremni na davanje prevelikih nadležnosti ovim oblastima na istoku Ukrajine?
Fjodorov: To zavisi od odlučnosti Kijeva kao i ključnih zemalja EU.
RSE: Rusija očito računa na podele unutar EU, kao i na donekle različit pristup evropskog bloka i SAD. Tako je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nedavno izjavio da ne mogu SAD da određuju politiku EU i da je u interesu Unije saradnja sa Rusijom. Posle je bilo naknadnog tumačenja odnosno pojašnjavanja njegove izjave. Istovremeno, u delu biznis zajednice, pre svega u Nemačkoj, raste pritisak na političare da popuste sankcije kako bi se omogućilo poslovanje sa Rusijom.
Fjodorov: Da, deo evropskih političara i biznismena teži obnavljanju poslovnih veza sa Rusijom. Međutim, ključni političari u EU su spremni na normalizaciju odnosa sa Moskvom ali ne pod njenim uslovima već onima na kojima se insistira u Briselu. To znači da Rusija prestane da se meša u prilike u Donbasu. Možda je moguć kompromis o budućnosti Krima, ali nisam siguran.
RSE: Šta bi mogao da bude sledeći Putinov potez? Mešanje u prilike u Moldaviji imajući u vidu da se u njenoj separatističkoj regiji Pridnjestrovlje nalazi kontigent ruskih vojnika.
Balkan nije od presudne važnosti za Rusiju, ali pokušava da zadrži uticaj pre svega u Srbiji i Republici Srpskoj. Istovremeno, spekuliše se da iza poslednjih protesta opozicije u Crnoj Gori stoji Kremlj koji želi da spreči njen ulazak u NATO.
Fjodorov: Putin očito ima dalekosežne ambicije, ali nije ključno pitanje šta želi već šta može da ostvari. Ne mislim da Rusija ima dovoljno resursa, uključujući i vojne, da utiče na stanje na Balkanu.
Ne mislim da Rusija ima dovoljno resursa, uključujući i vojne, da utiče na stanje na Balkanu. Može da spletkari u Moldaviji u kojoj je teška politička situacija zbog korupcionaških skandala.
Može da spletkari u Moldaviji u kojoj je teška politička situacija zbog korupcionaških skandala. Međutim, Moldavija nije tako važna zemlja da bi se preko nje moglo uticati na geostratešku situaciju u Evropi. Treba imati na umu da se između Rusije i Moldavije nalazi prostrana teritorija Ukrajine čije vlasti nisu voljne da omoguće Moskvi jačanje vojnog prisustva u Pridnjestrovlju.
RSE: To znači da bi Rusija želela da spreči ulazak Crne Gore u NATO ali nije u stanju da to učini.
Fjodorov: Da. Šta Rusija može da ponudi Crnoj Gori. Zvanična Podgorica je zainteresovana za evroatlantske integracije.
RSE: Bogati Rusi kao i pojedine kompanije kupovali su masovno nekretnine i investirali u Crnoj Gori nakon referenduma o nezavisnosti 2006. Međutim, sada se uglavnom povlače nastojeći da to rasprodaju.
Fjodorov: Mnogi Rusi su kupili kuće i stanove u Crnoj Gori. Ali, šta sa tim! Ne mogu time da utiče na prilike u ovoj zemlji.
RSE: Rusija istovremeno nastoji da zadrži uticaj u Srbiji. Zvanični Beograd teži članstvu u EU, ali je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije.
Fjodorov: Vlasti u Srbiji nastoje da balansiraju između Rusije i EU zbog različitih veza i interesa na obe strane.
Srbija balansira između Rusije i EU. No, ruska intervencija u Ukrajini i Siriji pokazuje da je Kremlj nepredvidiv i avanturistički nastrojen.
Međutim, ruska intervencija u Ukrajini i sada u Siriji pokazuje da je Kremlj nepredvidiv pa čak i avanturistički nastrojen.
RSE: Da li je Putin i dalje neprikosnoven lider Rusije ili na njega može da utiče čvrsta struja iz njegovog okruženja – takozvani siloviki – ili umerenija grupacija koja je pre svega okrenuta ekonomiji i nastoji da popusti tenzije u odnosima sa EU?
Istovremeno, koliko dugo su građani spremni da trpe sankcije? Vlasti nastoje da ih uvere da je uzrok njihovih nevolja međunarodna zavera protiv Rusije.
Fjodorov: Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina građana – više od 80 odsto – podržava Putina. Nema naznaka da će ta podrška opasti.
Kada je reč o Putinovom okruženju, sama činjenica da je Rusija intervenisala u Siriji pokazuje da je uticaj umerenijih političara u Kremlju takoreći beznačajan. To znači da je Putinova politika pod uticajem čvršće struje u koju pre svega spadaju armijski krugovi i bivši čelnici službi bezbednosti.