Stevan Filpović, režiser iz Beograda, za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega se vlasti u Srbiji odlučnije ne suprotstave krajnjim desničarima, njihovom govoru mržnje i čestim incidentima i nasilju.
- Komunikacija
Zajedno sa ljudima iz građanskih inicijativa, ja sam učestvovao još u prvom festivalu ‘Mirdita, dobar dan’ i sećam se ustvari koliko je to težak posao, koliko zapravo svi ti mostovi koje su politike kao što je Miloševićeva srušile, jako teško ih je izgraditi ponovo, i drago mi je da se to dešava ponovo baš na polju kulture i umetnosti i tog nekog povezivanja.
Bilo je i promocija knjiga, bilo je predstava, bilo je filmova koji su dolazili sa Kosova u Srbiju i obrnuto, i taj kanal komunikacije između ljudi koji se bave kulturom i umetnošću se nekako opet uspostavlja.
A onda imamo situaciju da to opet može da se sruši za jedan dan.
- Koordinacija
Mislim da je ovde ključ za razumevanje tog trenutka danas u kome se to dešava zapravo u devedesetima.
Kako je Slobodan Milošević napravio Vojislava Šešelja da bude nekakvo strašilo i nekakav bauk koji će da taj ekstremni srpski nacionalizam promoviše i da plaši ljude, da poziva na ubistva, zločine i za šta mu je već sve presuđeno u onoj Haškoj presudi, takvu funkciju on obavlja zapravo i sada.
To je naravno teško dokazati, ali ne verujem da se to ne dešava u koordinaciji sa zvaničnom politikom.
Dakle, zvanična politika će da potpiruje tu vatru a onda će ovi po potrebi da rasplamsavaju.
- Ciljevi
Ne verujem da će da dozvole da dođe do neke ekstreme situacije i nekog većeg nasilja, ali kažem ta funkcija koju obavljaju te organizacije je ista.
Uglavnom pričamo o Srpskoj radikalnoj stranci.
Te autentične ekstremne desnice gotovo više da nema, što zapravo pokazuje pod čijom kontrolom je ona bila dok je i postojala.
Dakle, tu te politike u smislu nekavih ideologija, kao što je bilo u vreme Koštunice, jako malo više ima.
U krajnoj liniji ostvaruju se nekakvi ciljevi koji su tu postojali od kada je ta stranka nastala.
- Histerija
Ja kad pričam o Radikalnoj stranci, ja pričam i o Srpskoj naprednoj stranci, jer sad ne možemo tako lako da zaboravimo da su to ljudi koji su bili kumovi, koji su propagirali iste politike i pozivali u Skupštini i na ubijanje 100 Muslimana za jednog Srbina i tako dalje.
Ja kao i mnogi drugi ljudi u tu neku transformaciju nisam poverovao.
Da li je Aleksandar Vučić danas privatno ekstremni nacionalista, to niti znam niti treba da me zanima, ali vidim šta se dešava.
Vidim na koji način se ekstremni nacionalizam opet koristi kao nekakvo sredstvo, a usput kod ljudi koji su konzumenti tih politika, kod građana, ponovo budi tu vrstu histerije, tog straha.
- Neprijatelji
Ako pođe po zlu evropska opcija, tu je nacionalizam, tu je Rusija.
Ono što je posebno zabrinjavajuće je ta trajna šteta koja se pravi kod generacija i generacija ljudi koji odrastaju danas, gde se taj šešeljevski rečnik ponovo vraća u korišćenje, gde imamo državne medije -- a kad kažem državne medije ne mislim na RTS ili na Politiku, mislim da su državni mediji Pink i Informer, nažalost -- koji govore neverovatnim jezikom.
To nije više jezik mržnje, to je jezik potpunog ludila i konzumenti toga su trajno unakaženi građani, tako da će jako teško biti da se tu obrne situacija i da se izađe iz toga.
Sadašnja vlast vrlo svesno koristi te poluge i njoj treba takav građanin da bi opstajali na pozicijama na kojima su.
Znači izbezumljen, uplašen građanini koji misle da će sutra da bude neki rat, koji misle da su svi ljudi koji žive u okolnim državama neprijatelji i tako dalje.
- Ivica
Evropska unija bi trebalo da se konsoliduje i da se u okviru Evropske unije odluči je li Evropska unija (mađarski premijer) Viktor Orban i Poljska i Hrvatska ili je Evropska unija neke druge tekovine i drugačije politike.
Dok nije tako, Vučić će imati podrsku od te Evropske unije i to je ključni problem.
Dok ima podršku takvu i toliku Evropske unije, oni će ostajati na vlasti tako da je to sad i pitanje jedne dublje široke krize koja neće tako lako, bojim se, da se reši.
Taj model koji koriste Orban i (turski predsjednik) Redžep Tajip Erdogan je praktično isti model koji koristi Vučić.
Postoje opsežne analize tog modele, te nekakve populističke autokratije koja klizi u diktaturu ali nikad ne sklizne skroz nego se igra na ivici.
- Sredstvo
To je prosto jedan novi model koji se pojavio, vrlo se oslanja na neke nama dobro poznate modele iz istorije i sada će da se eksploatiše dok se ne desi nekakva promena, dok se ne desi nekakva bura nezadovoljstvo, makar u nekoj od tih država.
Vidimo kako je to u Turskoj, recimo. Svaki pokušaj nekakve pobune je gažen ekstremnom silom i vidimo kako se Turska duboko transformiše.
To je problem.
To da li su oni privatno nacionalisti ili ksenofobi ili šta god Vučić, Orban, Erdogan, to nije poenta, poenta je što će ti građani ostati trajno oštećeni, što će te politike ostati kao nekakav mainstream još jako dugo, zato što ih oni koriste kao sredstvo bez obzira da li oni ili lično veruju u to ili ne.