Iz Bratislave izveštava Dragan Štavljanin
EU neće da komentariše programe i kandidate na predstojećim izborima u Srbiji, izjavio je evropski komesar za proširenje Štefan File (Fulle) na konferenciji u Bratislavi o globalnoj bezbednosti. Međutim, EU želi da pobede političari koji će slediti proevropski kurs, kako bi se intenzivirale reforme u Srbiji na njenom putu ka Uniji.
Na pitanje novinara Radija Slobodna Evropa da li je odluka Evropske unije da dodeli status kandidata Srbiji uoči samih izbora bila politički motivisana – slično kao kada je ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju uoči izbora 2008. godine – da ojača poziciju Borisa Tadića, jer su u Briselu skeptični prema promeni retorike Tomislava Nikolića – File je odgovorio da EU nije ni na koji način uključena u „politički inženjering“ u Srbiji.
„Kada je u oktobru Evropska komisija preporučila da Srbija dobije status kandidata, nismo znali da će, na primer, biti u maju biti raspisani i predsednički izbori. Dakle, odluka je doneta na osnovu napretka u dijalogu Beograda i Prištine“, rekao je evropski komesar.
Na naše pitanje koliko je realno da Srbija krajem godine dobije i datum za početak pregovora, o čemu govore optimistično ne samo vlasti u Beogradu nego i pojedini zvaničnici u Briselu – imajući u vidu probleme u primeni postojećeg dogovora o integrisanom upravljanju granicom i regionalnom predstavljanju Kosova – File je odgovorio da „niko nije naivan da će to biti lak proces koji može trajati mesec dana, a može i četiri godine“.
On ističe da nije precizirano da li zvezdica o regionalnom predstavljanju Kosova podrazumeva da ona mora biti istaknuta na panelu ispred delegacije Prištine ili u zvaničnim dokumentima određenog skupa.
„Sada tokom izborne kampanje u Srbiji, možda nije najbolji trenutak da se to precizira, ali ću odmah posle izbora podsetiti obe strane šta su se tačno dogovorile, a ne da svaka od njih tumači taj sporazum na svoj način“, naglasio je File.
On je precizirao da dalja normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaje politički uslov za nastavak evropskih integracija Srbije.
Nije dovoljno usvojiti zakone
Kada je reč o šansama da Crna Gora u junu dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU, File ističe da je realistični optimista.
„Taj optimizam je baziran ne samo na očekivanjima već i na osnovu onoga što je Crna Gora ostvarila u skladu sa kopenhaškim kriterijumima, a polazeći od sedam proklamovanih prioriteta koji se, između ostalog, odnose na ključne slobode, zatim reformu pravosuđa“, pojasnio je evropski komesar.
File je dodao da je EU već započela monitoring koji se odnosi na članove 23 i 24 (ljudska prava i pravosuđe). Po njegovim rečima, dobro je što su u delegaciji Crne Gore u razgovorima o ovom pitanju i predstavnici civilnog društva.
Važno je održati kontinuitet proširenja, naročito sada u vreme ekonomske krize, u trenutku kada se čak pominje mogućnost da pojedine članice napuste evrozonu ili samu EU. File ističe da je proširenje način da se EU suoči sa izazovima globalizacije.
Kada je reč o kredibilnosti, nije dobro ako je potreban monitoring neke zemlje i nakon što postane članica EU. Kao primer je naveo Bugarsku i Rumuniju.
„Naučili smo lekciju“, ukazuje evropski komesar, dodajući da u obnovljenom konsenzusu o proširenju nije došlo „do promene pravila igre već se radi o njihovoj striktnijoj primeni“.
To znači da nije dovoljno samo formalno ispunjavanje uslova, odnosno usvajanje određenih zakona i drugih akata već i praćenje njihove primene. File je kazao da je Hrvatska prva prošla kroz proceduru otvaranja i zatvaranja poglavlja kako bi se osigurala njihova primena. Takođe, kao dodatak nakon potpisivanja pristupnog ugovora EU i Hrvatske, uveden je monitoring do njenog punopravnog članstva 1. jula 2013.. godine, da ne bilo potrebe da se to čini nakon tog datuma.
Status kandidata za BiH moguće 2013-te
Transformativni potencijal proširenja EU, treba da omogući zemljama u tranziciji – koje se suočavaju ne samo sa nasleđem komunizma, nego i opterećenjem nacionalizma – da postanu istinska demokratska i stabilna društva.
File se slaže da kriza nije možda najbolji trenutak za proširenje, ali, po njegovom mišljenju, proširenje nije deo problema već rešenja.
Članice EU sada žele da vide suštinski napredak u zemljama aspirantima, pre svega u poštovanju sloboda i vladavini prava.
Zato će u slučaju Crne Gore, poglavlja 23 i 24, koja se tiču ovih oblasti, biti prva otvorena a među poslednjima zatvorena. Zbog toga se, kako je istakao, uvode prelazni standardi (interim benchmarks) – na osnovu mape puta – ne samo da bi EU imala uvid, već i pomogla u primeni ovih kriterijuma.
„Ništa nema gore nego držati neku zemlju nekoliko godina u ’karantinu proširenja’“, kaže File.
Evropski komesar za proširenje smatra da su male šanse da Bosna i Hercegovina do kraja ove godine dobije status kandidata za EU, ali da je to moguće tokom sledeće. On je podsetio da ostaje kao uslov dosledna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tačnije usvajanje Zakona o državnoj pomoći i uspostavljanje tela za državnu pomoć na nivou BiH, što je nedavno učinjeno, zatim uverljivi napori da se reši slučaj Sejdić Finci.
„Političari u BiH znaju veoma dobro šta znače uverljivi napori. Formiranje komisije da se reši ovo pitanje nije dovoljno. Dakle, sve je u rukama političara“, naglasio je File.
File je dodao da BiH može postati članica EU samo kao jedinstvena i funkicionalna država koja je u stanju da „govori jednim glasom“.
On je istakao da će EU nastojati da granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, nakon ulaska Hrvatske u Uniju ne postane barijera za BiH, već prednost i šansa za nju.
„Naravno, potrebno je rešiti neka praktična pitanja, kao što su sanitarna kontrola“, dodao je.
Na naše pitanje, kada očekuje da sve zemlje Zapadnog Balkana postane članice EU, tačnije da li je ova decenija izgubljena i da je najrealnije da se to desi u sledećoj, File je kazao da „nema kristalnu kuglu da predviđa".
"Međutim, moja ambicija je da sve zemlje nastave reforme i budu na putu ka EU bez mogućnosti da se taj proces dovede u pitanje“, zaključio je evropski komesar.
EU neće da komentariše programe i kandidate na predstojećim izborima u Srbiji, izjavio je evropski komesar za proširenje Štefan File (Fulle) na konferenciji u Bratislavi o globalnoj bezbednosti. Međutim, EU želi da pobede političari koji će slediti proevropski kurs, kako bi se intenzivirale reforme u Srbiji na njenom putu ka Uniji.
Na pitanje novinara Radija Slobodna Evropa da li je odluka Evropske unije da dodeli status kandidata Srbiji uoči samih izbora bila politički motivisana – slično kao kada je ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju uoči izbora 2008. godine – da ojača poziciju Borisa Tadića, jer su u Briselu skeptični prema promeni retorike Tomislava Nikolića – File je odgovorio da EU nije ni na koji način uključena u „politički inženjering“ u Srbiji.
„Kada je u oktobru Evropska komisija preporučila da Srbija dobije status kandidata, nismo znali da će, na primer, biti u maju biti raspisani i predsednički izbori. Dakle, odluka je doneta na osnovu napretka u dijalogu Beograda i Prištine“, rekao je evropski komesar.
Na naše pitanje koliko je realno da Srbija krajem godine dobije i datum za početak pregovora, o čemu govore optimistično ne samo vlasti u Beogradu nego i pojedini zvaničnici u Briselu – imajući u vidu probleme u primeni postojećeg dogovora o integrisanom upravljanju granicom i regionalnom predstavljanju Kosova – File je odgovorio da „niko nije naivan da će to biti lak proces koji može trajati mesec dana, a može i četiri godine“.
On ističe da nije precizirano da li zvezdica o regionalnom predstavljanju Kosova podrazumeva da ona mora biti istaknuta na panelu ispred delegacije Prištine ili u zvaničnim dokumentima određenog skupa.
„Sada tokom izborne kampanje u Srbiji, možda nije najbolji trenutak da se to precizira, ali ću odmah posle izbora podsetiti obe strane šta su se tačno dogovorile, a ne da svaka od njih tumači taj sporazum na svoj način“, naglasio je File.
On je precizirao da dalja normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaje politički uslov za nastavak evropskih integracija Srbije.
Nije dovoljno usvojiti zakone
Kada je reč o šansama da Crna Gora u junu dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU, File ističe da je realistični optimista.
„Taj optimizam je baziran ne samo na očekivanjima već i na osnovu onoga što je Crna Gora ostvarila u skladu sa kopenhaškim kriterijumima, a polazeći od sedam proklamovanih prioriteta koji se, između ostalog, odnose na ključne slobode, zatim reformu pravosuđa“, pojasnio je evropski komesar.
File je dodao da je EU već započela monitoring koji se odnosi na članove 23 i 24 (ljudska prava i pravosuđe). Po njegovim rečima, dobro je što su u delegaciji Crne Gore u razgovorima o ovom pitanju i predstavnici civilnog društva.
Štefan File u razgovoru sa Draganom Štavljaninom u Bratislavi, april 2012.
Evropski komesar naglašava da su od ključnog značaja kontinuitet, kredibilnost i tranformativni karakter proširenja Evropske unije.Važno je održati kontinuitet proširenja, naročito sada u vreme ekonomske krize, u trenutku kada se čak pominje mogućnost da pojedine članice napuste evrozonu ili samu EU. File ističe da je proširenje način da se EU suoči sa izazovima globalizacije.
Kada je reč o kredibilnosti, nije dobro ako je potreban monitoring neke zemlje i nakon što postane članica EU. Kao primer je naveo Bugarsku i Rumuniju.
„Naučili smo lekciju“, ukazuje evropski komesar, dodajući da u obnovljenom konsenzusu o proširenju nije došlo „do promene pravila igre već se radi o njihovoj striktnijoj primeni“.
To znači da nije dovoljno samo formalno ispunjavanje uslova, odnosno usvajanje određenih zakona i drugih akata već i praćenje njihove primene. File je kazao da je Hrvatska prva prošla kroz proceduru otvaranja i zatvaranja poglavlja kako bi se osigurala njihova primena. Takođe, kao dodatak nakon potpisivanja pristupnog ugovora EU i Hrvatske, uveden je monitoring do njenog punopravnog članstva 1. jula 2013.. godine, da ne bilo potrebe da se to čini nakon tog datuma.
Status kandidata za BiH moguće 2013-te
Transformativni potencijal proširenja EU, treba da omogući zemljama u tranziciji – koje se suočavaju ne samo sa nasleđem komunizma, nego i opterećenjem nacionalizma – da postanu istinska demokratska i stabilna društva.
File se slaže da kriza nije možda najbolji trenutak za proširenje, ali, po njegovom mišljenju, proširenje nije deo problema već rešenja.
Članice EU sada žele da vide suštinski napredak u zemljama aspirantima.
Zato će u slučaju Crne Gore, poglavlja 23 i 24, koja se tiču ovih oblasti, biti prva otvorena a među poslednjima zatvorena. Zbog toga se, kako je istakao, uvode prelazni standardi (interim benchmarks) – na osnovu mape puta – ne samo da bi EU imala uvid, već i pomogla u primeni ovih kriterijuma.
„Ništa nema gore nego držati neku zemlju nekoliko godina u ’karantinu proširenja’“, kaže File.
Evropski komesar za proširenje smatra da su male šanse da Bosna i Hercegovina do kraja ove godine dobije status kandidata za EU, ali da je to moguće tokom sledeće. On je podsetio da ostaje kao uslov dosledna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tačnije usvajanje Zakona o državnoj pomoći i uspostavljanje tela za državnu pomoć na nivou BiH, što je nedavno učinjeno, zatim uverljivi napori da se reši slučaj Sejdić Finci.
„Političari u BiH znaju veoma dobro šta znače uverljivi napori. Formiranje komisije da se reši ovo pitanje nije dovoljno. Dakle, sve je u rukama političara“, naglasio je File.
File je dodao da BiH može postati članica EU samo kao jedinstvena i funkicionalna država koja je u stanju da „govori jednim glasom“.
On je istakao da će EU nastojati da granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, nakon ulaska Hrvatske u Uniju ne postane barijera za BiH, već prednost i šansa za nju.
„Naravno, potrebno je rešiti neka praktična pitanja, kao što su sanitarna kontrola“, dodao je.
Na naše pitanje, kada očekuje da sve zemlje Zapadnog Balkana postane članice EU, tačnije da li je ova decenija izgubljena i da je najrealnije da se to desi u sledećoj, File je kazao da „nema kristalnu kuglu da predviđa".
"Međutim, moja ambicija je da sve zemlje nastave reforme i budu na putu ka EU bez mogućnosti da se taj proces dovede u pitanje“, zaključio je evropski komesar.