Položaj civilnih žrtava rata u Srbiji, neće biti ništa bolji ni novim zakonskim rešenjem, upozorava nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP).
Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo), kako navodi FHP, "zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući civilne žrtve rata u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne".
Aktuelni Zakon o pravima civilnih invalida rata, omogućio je da tek nešto više od 1.200 ljudi stekne status civilne žrtve, navode za RSE u Fondu za humanitarno pravo.
Broj ljudi koji bi na taj način mogli da ostvare pravo na materijalnu i psihosocijalnu zaštitu i pomoć od države, prema njihovim procenama je međutim, znatno veći.
Ni Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti koji bi ubuduće trebalo da obuhvati civilne žrtve rata, to neće promeniti, barem ne u obliku u kome je trenutno napisan, kaže za RSE Ivana Žanić, direktorka pravnog programa FHP-a. Kako nam je rekla, da bi neko lice steklo status civilne žrtve rata, i dalje mora da istovremeno ispuni više uslova.
"Na prvom mestu to lice mora biti državljanin Srbije, mora da je pretrpelo telesno oštećenje od 50 odsto, da je povredu pretrpelo tokom rata ili oružanog sukoba, od strane neprijatelja, na teritoriji Republike Srbije. Kada se poslože svi ovi kriterijumi koje jedno lice mora da ispuni da bi steklo status civilne žrtve rata, jasno je da status civilne žrtve rata može da dobije jedino žrtva NATO bombardovanja i to ukoliko ima telesno oštećenje od najmanje 50 procenata", kaže Žanić.
Žanić: Status civilne žrtve rata može da dobije jedino žrtva NATO bombardovanja
Tako predviđenim zakonskim rešenjem, veliki broj žrtava ostaje onemogućen da ostvari svoja prava, ističe predstavnica Fonda za humanitarno pravo.
"Druge žrtve, kao što su na primer žrtve seksualnog nasilja ili žrtve koje su povredu pretrpele van teritorije Srbije kao što su na primer žrtve operacija 'Bljesak' i 'Oluja' ili žrtve iz Sjeverina jer su povredu pretrpele od strane vojske Republike Srpske koju naša država ne smatra za neprijateljsku vojsku, po ovom, postojećem Nacrtu zakona neće moći da steknu status civilne žrtve rata", rekla je Žanić.
U Fondu za humanitarno pravo navode i da godinama unazad ukazuju na iste probleme, odnosno na diskriminaciju civilnih žrtava rata i njihov nejednak položaj u odnosu na vojne žrtve, kao i na to da su aktuelni Zakon kritikovale mnoge međunarodne institucije koje prate zaštitu ljudskih prava.
Ništa se međutim nije promenilo, a u proces izrade novog zakonskog rešenja, udruženja civilnih žrtava rata nisu bila uključena. Nadležno Ministarstvo je, kažu u Fondu, početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu, ali su u nju pozvani samo članovi udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije.
Udruženju civilnih žrtava, okupljenih oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije (Koordinacija), takav poziv nije stigao, potvrdio nam je advokat Dragan Pjevač, predsednik Upravnog odbora Koordinacije.
"Koordinaciju niko nije kontaktirao. Nisu nas kontaktirali ni ranije kada je nacrt bio na stolu. Onda smo se mi oglasili sa jednom molbom, da nas uključe, ali nas oni ni ovaj put nisu uključili, kao da ne postojimo", rekao je za RSE Pjevač koji dodaje i da Koordinacija ne dovodi u pitanje pravo vojnih žrtava rata na da ostvari beneficije, ali da je primetno da su civilne žrtve isključene.
"Što se tiče civilnih žrtava rata, tu nije do sada bilo nikakvog rešenja, pretpostavljam da nije ni sada u predlogu. Mi bi stvarno tu mogli dati konstruktivan doprinos sa nizom predloga i primera gde je to, da tako kažem, iskočilo", rekao je Pjevač.
Pročitajte i ovo: Srbija ne priznaje žrtve silovanja u ratuFond za humanitarno pravo je 21. decembra Ministarstvu uputio svoje komentare i predloge na Nacrt zakona, ali odgovor do ovog trenutka nisu dobili. U njima su naveli da je potrebno da "Ministarstvo iz Nacrta zakona ukloni sve diskriminatorne odredbe i da na jedan sveobuhvatan način osigura žrtvama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć, kao i da im pruži satisfakciju kroz priznavanje njihovih patnji".
RSE je Ministarstvu poslao pitanje da li će ove kritike uzeti u obzir, ali odgovor do ovog trenutka nismo dobili.