Kakvim bi se diplomatskim sredstvima mladi Henri Kisindžer, nekadašnji američki ministar spoljnih poslova u vreme administracije Ričarda Niksona i jedan od značajnih igrača svetske politike sedamdesetih godina prošlog veka, poslužio u smirivanju aktuelnih tenzija između zapadnog sveta i Rusije?
Bila je to samo jedna od tema na promociji knjige "Kisindžer: 1923-1968. - Idealista" britanskog istoričara Nila Fergusona o životu američkog diplomate i rodonačelnika principa realne politike u međunarodnim odnosima.
Uz to, Ferguson je u Beogradu izneo svoje viđenje najvećih najvećih aktuelnih svetskih spoljnopolitičkih izazova, osvrnuo se na predstojeći referednum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, ali i na skore izbore u Sjedinjenim Državama.
"Mislim da bi mladi Kisindžer, koji je primera radi tek završio proučavanje dometa Bečkog mirovnog kongresa, potražio aktere sposobne da uspostave red u posthladnoratovskoj Evropi koji bi imao legitimitet i ne bi ga ugrožavale bilo kakve sile sklone revolucionarnim promenama", uverenje je istoričara Nila Fergusona, predavača na nekoliko svetskih univerziteta, poput Londonske škole ekomonije, Oksforda ili Harvarda.
Ovaj poznati stručnjak je jednu od najvažnijih Kisindžerovih tekovina - princip konstruktivne dvosmislenosti primenio na aktuelnu krizu u istočnoj Ukrajini.
"Da bi se u Evropi uspostavio neki vid ravnoteže treba ostvariti kompromis o pitanju poluostrva Krim. Jasno je da nije moguće priznati ili dati bilo kakav legitimet nelegalnom anektiranju Krima, ali je sa druge strane neizvodljivo i da ga bilo ko povrati silom", smatra Ferguson.
Kisindžer, dobitnik Nobelove nagrade za mir, zaslužan je za uspostavljanje diplomatskih odnosa SAD-a sa Kinom i njihovog poboljšanja sa tadašnjim Sovjetskim Savezom, učestvovao je u pregovorima Izraela i arapskih zemalja početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Scenario iz četrdesetih na Bliskom istoku
U današnje vreme Ferguson nije optimista kada je reč o razrešenju krize na Bliskom istoku, gde države u kojima su svrgnuti režimi, ili postoje takva nastojanja, prete da preuzmu islamistički militanti. Brojnih pokušaja da se kriza reši ima, ali im manjka suštine, podvlači ovaj istoričar.
"Čini mi se da se ponavlja scenario iz četrdesetih godina prošlog veka i da će konflikt eskalirati do pucanja. Sve dok jedna strana ne bude poražena. To je jako opasno imajući u vidu široku dostupnost nuklearnog naoružanja", podrctao je Ferguson.
Pesimistički posmatra i predstojeći referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz Evropske unije. Upozorava da bi odluka o eventualnom napuštanju izazvala novu ekonomsku krizu širokih razmera.
"Nedelju dana smo daleko od odluke, a prema anketama, ne može se reći da li je verovatnoća da će Britanija ostati članica veća od pedeset odsto. Izuzetno sam zabrinut da će, ako iz bilo kog razloga, glasači iz Engleske odluče da se izlaskom iz EU ne gubi previše – na teži način shvatiti da su pogrešili", upozorava Nil Ferguson.
Sa promocije knjige u Beogradu
Na ove svoje stavove nadovezuje se tvrdnjama da je pred svetom i Evropom vreme političara – populista. Za njihovog reprezenta označio je Donalda Trampa, gotovo izvesnog republikanskog kandidata na američkim predsedničkim izborima, čiji je protivkandidat Hilari Klinton.
"Populisti pobeđuju u diskusijama. Mogućnost da Donald Tramp bude predsednik doživljavam prilično uznemirujuće. Jer nema nikakvih kvalifikacija da obavlja najmoćniji posao na svetu. Pitali ste me ko će osvojiti predsedničku trku – deluje da će to biti Donald Tramp", smatra Ferguson.
Evropu u narednih deset godina ovaj stručnjak ne vidi u pozitivnim tonovima. Toliko dugo će, ocenjuje, ako se građani opredele, trajati iscrpljujući proces istupanja Velike Britanije iz EU.
"Projekat ujedinjene Evrope će po ovom scenariju biti u ozbiljnim nevoljama. Intenzitet izbegličke krize se neće smanjiti, sporazum Turske i EU o izbeglicama će propasti. Izbeglice će u Evropu stizati sa više ruta. Ja ću pak biti na Univerzitetu u Stenfordu, kilometrima daleko, reagujući rečima: ’Zar vam nisam rekao’", zaključak je Nila Fergusona, britanskog istoričara i predavača na nekoliko priznatih svetskih univerziteta koji je najavio nastavak Kisindžerove biografije, pod naslovom "Kraljevstvo moći", koja će se baviti njegovim zrelim dobom.
Promociju prevoda na srpski jezik knjige "Kisindžer: 1923-1968. - Idealista" organizovao je Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.