Posebne izborne mere 'Fejsbuka', na listi i Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija

Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora su među 32 zemlje u kojima je od polovine marta kompanija "Fejsbuk" (Facebook) počela da primenjuje novu politiku oglašavanja na toj masovno popularnoj društvenoj mreži.

Iz te kompanije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da su kada je reč o ove tri zemlje u obzir uzeli brojne faktore, uključujući i predstojeće izbore.

U okviru kampanje za smanjenje širenja dezinformacija, ova američka kompanija uvela je pravilo da svako ko želi da postavi reklamu o izborima ili politici u ovim zemljama mora da potvrdi identitet posredstvom identifikacione oznake koju izdaje zemlja u kojoj želi da objavljuje oglase i da navede "ko snosi odgovornost za oglas".

Autorizacija oglasa i veća transparentnost

Veća autentičnost otežava korisnicima zloupotrebu naše platforme i povećava odgovornost, kaže za Radio Slobodna Evropa Jan Šćegeni (Jan Ściegienny), šef korporativnih komunikacija u kompaniji "Fejsbuk".

"Naš cilj nije da kažnjavamo organizacije, već da pomognemo ljudima da znaju više o tome ko pokušava da utiče na njih. Naši alati neće biti savršeni, ali učimo na svakim izborima i poboljšavamo se širom sveta. Znamo da ne možemo sami zaštititi izbore, zbog čega radimo sa oglašivačima, vladama, nadzornim organima, regulatorima i drugima; pozivamo na razumnu regulaciju; i uvođenje transparentnosti i autentičnosti oglasa, kako bi ljudi i nas i oglašivače mogli pozivati na odgovornost", objašnjava Šćegeni.

Pročitajte i ovo: Evropa 'bojno polje', Facebook 'opšte dobro' u digitalnom svijetu

Prema novim pravilima "Fejsbuka", oglašivač ima mogućnost da kao odgovornu osobu za objavljivanje oglasa navede sebe, stranicu koju vodi ili svoju organizaciju. Ukoliko se oglašivač odluči da navede ime Fejsbuk stranice koju vodi, zahteva se da navede dodatne informacije o adresi, broju telefona, elektronskoj pošti i sajtu. Osim na Fejsbuku, oglašivači se smatraju odgovornim i za objavljivanje oglasa na Instagramu, društvenoj mreži koja je u vlasništvu kompanije "Fejsbuk".

Pročitajte i ovo: Mali korak za Tviter ali pretežak za Fejsbuk

Kako objašnjava Jan Šćegeni, za zemlje na koje se odnose nova pravila, sve političke stranke trebalo bi da dobiju ovlašćenje ako žele da objavljuju oglase o izborima ili politici.

"Da razjasnim, naše pravilo je zasnovano na sadržaju oglasa, a ne na osnovu toga ko objavljuje oglas. Svi oglasi će biti pregledani pre nego što se prikažu na Fejsbuku, kroz kombinaciju automatizovanog i ljudskog pregleda. Proveravamo slike, tekst i pozicioniranje oglasa kao i sadržaj na odredišnoj stranici oglasa u skladu sa našim standardima i pravilima oglašavanja", kaže Šćegeni.

Na pitanje, zbog čega su na listu zemalja na koje se primenjuje nova politika uvrštene Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija, u kompaniji "Fejsbuk" kažu da su u obzir uzeli brojne faktore, "uključujući i to koje zemlje imaju predstojeće izbore, kakve propise imaju ili koje mogu biti izložene većem riziku za strano uplitanje".

"Želimo da osiguramo još više transparentnosti i odgovornosti kako bismo zaštitili izbore na što većem broju zemalja", objašnjava Šćegeni.

Male zemlje na 'Fejsbukovoj' mapi

Svaka inicijativa, koja vodi većoj transparentnosti demokratskih procesa, u ovom slučaju političkih kampanja na društvenim mrežama, je više nego dobrodošla, kaže za RSE Adis Balota, profesor na Fakultetu za informacione tehnologije u Podgorici. On podseća da je i kompanija "Gugl" uvela slična pravila i u okviru svojih marketinških oglašavanja.

Pročitajte i ovo: Facebook zabranio 'deepfakes' videa

"Ovim neće riješiti sve probleme širenja lažnih vijesti i uticaja na mišljenje javnog mnjenja. Ovo je samo jedan nivo ali i dalje veliki dio i odgovornost pripada društvu i državi, koja mora da uokviri čitav ambijent. Pravila koja su objavljena predviđena su za region Zapadnog Balkana i drugih 28 država. To znači da je tim Fejsbuka zaključio da je navedeni region klasifikovan sa nivoom rizičan za oblast širenja lažnih vijesti i mogućnost značajnog uticaja na mijenjanje političkih stavova u zavisnosti od plasiranja dezinformacije, odnosno lažnih vijesti", ocenjuje Balota.

Jovan Šikanja, IT stručnjak i osnivač udruženja "E-sigurnost" iz Beograda, smatra da u Srbiji neće biti većih promena kada je reč o tome koliko bi nove mere mogle da utiču na širenje lažnih vesti na ovoj društvenoj mreži, koja, prema podacima iz decembra 2019. godine, ima 2,5 milijarde korisnika.

Pročitajte i ovo: Ko manipuliše javnošću na Zapadnom Balkanu?

"Da bismo shvatili koji je cilj neke kampanje, šta stoji iza tih reklamnih poruka – pošto one mogu biti vrlo skrivene i podmukle, mi suštinski moramo da razumemo političku situaciju u zemlji. 'Fejsbuk' nema interesa niti kapaciteta da ulazi toliko duboko u političku situaciju jedne zemlje", smatra Šikanja, te podvlači:

"Imajući u vidu sa kolikim brojem podataka i mehanizama za praćenje 'Fejsbuk' raspolaže, oni su i do sada mogli da utvrde identitet osobe koja stoji iza bilo kakve oglasne kampanje, čak i na nivou da mogu da utvrde koja kartica je korišćena za plaćanje i onda doći dalje do ostalih podataka."

Pročitajte i ovo: Veliki i moćni u digitalnom prostoru – šta su pravila igre?

Prošle godine ugašeno 5,4 milijarde lažnih naloga

Kada je reč o broju lažnih vesti koje se distribuiraju iz Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, u "Fejsbuku" kažu da nemaju tu statistiku, ali naglašavaju da su posvećeni borbi protiv lažnih vesti na toj društvenoj mreži.

"Posebno smo fokusirani na poboljšanje naše sposobnosti otkrivanja i informisanja o viralnim dezinformacijama kako bismo sprečili da se nove prevare ukorene", kaže Jan Šćegeni. U tom smislu, dodaje sagovornik RSE, jedna od mera je i uklanjanje ekonomskih podsticaja.

"To podrazumeva bolju identifikaciju lažnih vesti putem povratnih informacija od naše zajednice i trećih organizacija za proveru činjenica – tamo gde je to dostupno – tako da možemo da ograničimo njihovo širenje, što ih zauzvrat čini neekonomičnim", objašnjava Šćegeni.

Pročitajte i ovo: Korisnici Facebooka mogu kontrolirati osobne podatke koje su preuzele druge web stranice

"Fejsbuk" je prošle godine ugasio 5,4 milijarde lažnih profila širom sveta, a na pitanje koliko je takvih naloga bilo registrovano u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, u ovoj kompaniji su nam rekli da takve regionalne podatke ne dele.

Kako je ranije saopštio "Fejsbuk", informacije o registrovanim oglašivačima će se čuvati sedam godina u registru "Ad Library" (Biblioteka oglasa).

"Tamo će ljudi moći da saznaju više detalja o oglasu, kao što je njegov opseg pojavljivanja i potrošnje, kao i demografske informacije, poput starosti, pola i lokacije, o ljudima koji su videli oglas", navodi Fejsbuk u saopštenju za javnost.

Da li Fejsbuk uopšte može da kontroliše Fejsbuk?

Kompanija je otvorila i programsku interfejs aplikaciju "Ad Library API", koja je dostupna istraživačima, akademicima i novinarima, kako bi mogli da analiziraju političko reklamiranje, a do kraja aprila američka kompanija će javnosti predstaviti i izveštaj za svaku od zemalja u kojima se primenjuju nova pravila.

"Izveštaj će pružiti zbirne uvide za oglase o izborima i politici, kao što je ukupan broj oglasa i potrošnja u Biblioteci oglasa", navodi Fejsbuk.

Prema rečima Bojana Kordalova, IT stručnjaka iz Severne Makedonije, treba pozdraviti svaku meru koja sužava prostor za širenje lažnih vesti, ali ključna je promena svesti političkih partija.

"One moraju razumeti da društveni mediji nisu područje u kojem ne postoje pravila i gde je svako slobodan da radi šta hoće, uključujući i širenje lažnih vesti, govor mržnje, diskriminaciju i slično, već da su društveni mediji još jedan kanal, dosta korišćen od strane građana, čiji je osnovni cilj da ujedinjuje, da širi debatu, i na kom se dele razna mišljenja i komentari, odnosno obogaćuje demokratija", kaže Kordalov za RSE.

Distanciranje od afere "Kembridž analitika"

Kompanija "Fejsbuk" je prošle godine bila pod oštrim kritikama zato što je podatke sa profila 87 miliona korisnika dala konsultantskoj kompaniji "Kembridž analitika" (Cambridge Analytica) koja je koristila te podatke za targetiranje glasača na predsedničkim izborima u SAD 2016. godine, na kojima je pobedio Donald Tramp (Trump).

Epilog ovog skandala bila je odluka rukovodstva kompanije, koju je osnovao Mark Zakerberg (Zuckerberg), da plati kaznu od 500.000 funti (578.500 evra).

Pročitajte i ovo: Fejsbuk pristao da plati kaznu zbog skandala s Kembridž analitikom

Radeći za Trampa, predsedničkog kandidata republikanaca, "Kembridž analitika" je prikupljala podatke korisnika Fejsbuka kako bi plasiranjem individualno ciljanog sadržaja svakom ponaosob, uticala na njihovo mišljenje, te i na ishod izbora, utvrdila je istraga koju su sprovele vlasti u Velikoj Britaniji.

Upravo od ove i sličnih afera američka kompanija danas pokušava se distancira, smatra IT stručnjak Jovan Šikanja.

"Meni se čini da oni na ovaj način pokušavaju da se ‘operu' od Kembridž analitike i američkih izbora, ali i od referenduma o Bregzitu. Tada su propusti u njihovom sistemu korišćeni za masovna, podmukla targetiranja i gde su plasirane poruke koje nisu bile direktno političke, ali su imale za cilj da utiču na ponašanje i odluke birača", ocenjuje Šikanja.

Cambridge Analytica pod istragom zbog Facebooka

Pitanje je, međutim, kada će biti održani izbori na Zapadnom Balkanu, s obzirom na pandemiju virusa korona. Republička izborna komisija (RIK) Srbije saopštila je 16. marta da se zbog širenja infekcije privremeno obustavlja sprovođenje radnji u sprovođenju parlamentarnih izbora koji su ranije zakazani za 26. april, kada je planirano da budu održani i lokalni i pokrajinski izbori.

Iz istog razloga, Državna izborna komisija Severne Makedonije predložila je državnom vrhu i liderima političkih partija da se zbog korona virusa odlože vanredni parlamentarni izbori, zakazani za 12. april.

Za 2020. godinu planirani su i redovni izbori u Crnoj Gori, ali još uvek nije poznato hoće li i oni, zbog širenja virusa korona, biti odloženi.

Pročitajte i ovo: Korona zamrzla političke borbe u Crnoj Gori

"Fejsbuk" je ranije saopštio da je pokrenuo niz mera za sprečavanje širenja dezinformacija o korona virusu, uključujući uklanjanje lažnih tvrdnji i "teorija zavere", upućujući korisnike na sajt Svetske zdravstvene organizacije za najnovije informacije.

Pročitajte i ovo: Pandemija pravog virusa i lažnih vesti na Zapadnom Balkanu

U međuvremenu, Američka komanda za sajber odbranu (United States Cyber Command) poslala je u maju prošle godine takozvane "sajber ratnike" u savezničke države kao što su Crna Gora, Severna Makedonija i Ukrajina, kako bi pomogli u odbrani mreža tih zemalja od hakerskih napada, ali i da bi zaštitili izbore u SAD koji će biti održani 2020. godine.

*Saradnici na tekstu: Aneta Durović i Zoran Kuka.