Evropski parlament usvojio je rezoluciju o uvođenju "zaštitnog mehanizma" koji Evropskoj komisiji daje pravo da, na predlog zemalja članica, ponovo uvede vize zapadnobalkanskim i drugim zemljama iz kojih bi naglo porastao broj lažnih azilanata.
Velikom većinom glasova (631), evropski parlamentarci odbili su predlog poslanice iz Slovenije Tanje Fajon koja ih je pozvala da odlože usvajanje rezolucije, nazvavši predlog mehanizma “ilegalnim” jer ograničava prava parlamenta.
„Mehanizam suspenzije će ozbiljno naštetiti našoj politici prema Zapadnom Balkanu. Usvajanjem ove rezolucije mi izdajemo naš parlament, odnosno moć naših građana i to na veoma važnom pitanju kao što je vizna politika koja utiče na slobodu kretanja, rada i studiranja građana“, rekla je Fajon u Evropskom parlamentu.
Njen predlog za odlaganjem usvajanja rezolucije podržalo je 236 poslanika, dok je predlagač Agustin Diaz de Mera iz Španije naveo da se usvajanjem ovog mehanizma Evropski parlament ne odriče svojih ovlašćenja po temeljnom aktu EU.
„Mehanizam predviđa mogućnost da Savet ministara EU samo privremeno uvodi ograničenja bezviznog režima jer bi za vraćanje neke države na ’crnu šengensku listu’ bila neophodna saglasnost Evropskog parlamenta, i mi ćemo učestvovati u odlučivanju“, rekao je Diaz de Mera.
Mehanizam predviđa proceduru koja počinje prijavom jedne ili više zemalja članica da je zabeleženo naglo povećanje priliva lažnih azilanata, nakon čega Evropska komisija uz pomoć evropske granične službe Froneteksa sastavlja izveštaj o stanju stvari. Tek ukoliko se utvrdi da je došlo do naglog priliva lažnih azilanata iz neke zemlje, toj zemlji se može privremeno ukinuti bezvizni režim. Vize bi, prema ovom mehanizmu, privremeno bile ponovo uvedene na pola godine, s mogućnošću da se ta mera produži za još devet meseci. Kao krajnju meru, ako ne bi bilo nikakve promene, Evopska komisija bi, uz saglasnost većine članica EU, ali tad i Evropskog parlamenta, mogla neku zemlju vratiti na "crnu šengensku listu".
Politički razlozi
Mehanizam bi pravno mogao biti usvojen na sledećem sastanku Saveta ministara EU za pravosuđe i unutrašnje poslove ovog ili idućeg meseca, a stupa na snagu pošto bude objavljen u Službenom listu EU.
U razgovoru za RSE pre sednice Parlamenta, Fajon je naglasila kako se nada mehanizam neće biti iskorišćen. Ali je i dodala:
“Već postoji većina koja bi tražila suspenziju. Bojim se da će taj mehanizam, koji je loš, biti brzo aktiviran. Teško je reći koja bi zemlja bila prva. Znam da Srbija ima vrlo dobre rezultate i da nema porasta azilanata. Članice Unije zapravo nemaju danas razloga da aktiviraju mehanizam, ali bi bilo moguće da neke zemlje to koriste kao političko sredstvo za domaću javnost. Zbog toga se bojim da bi tražile suspenziju. Razloga zbog lažnih azilanata nema. Brojevi u ovoj godini su puno niži nego prošle godine."
Fajon strahuje da bi u donošenju eventualne odluke bilo kojoj od država zapadnog Balkana mogli preovladati politički razlozi:
„To je meni najveći strah - da bi bili politički razlozi - jer znamo da su to neke zemlje članice koristile u predizbornim kampanjama, da bi tražile suspenziju zbog domaće javnost. Međutim, brojevi pokazuju da to nije relevantno. To je ono što mene plaši.“
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem sa druge strane uverava da će Evropska unija ovaj mehanizam primeniti samo "u izuzetnim okolnostima i kao poslednju meru" i time se "ne cilja ni na jednu pojedinačnu zemlju ili region".
Jelko Kacin
I izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin poručuje da situacija nije dramatična. Naprotiv, kaže on, usvajanjem ovog mehanizma sprečena je mogućnost da članice EU pojedinačno odlučuju o uvođenju viza nekoj zemlji. Kacin dodaje i da će ova mera će moći da se primenjuje samo do 2016, od kada će zemlje članice EU izgubiti pravo da na bilo koji način uvode ograničenja na Šengenski sporazum.
“Taj mehanizam je od samog početka bio pripreman da bi se sprečilo jednostrano uvođenje viza pojedinim zemljama, bez pravih argumenata. Dakle, to je korak napred koji omogućava sprečavanje nepotrebnih zabluda ili jednostranih odluka. Drugo, taj mehanizam za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju može trajati najkasnije do decembra 2016. godine jer posle toga ove zemlje imaju stalni bezvizni režim. Dok za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu to stupa na snagu godinu dana kasnije jer su im vize ukinute godinu dana kasnije”, kaže Kacin.
Srbija: Potencijalna opasnost
Prema najnovijim izveštajima, broj lažnih azilanata iz Srbije u poslednje vreme je znatno smanjen, zahvaljujući merama odvraćanja od zloupotrebe bezviznog režima koje je zemlja sprovela, kao i izmenama u proceduri za dobijanje političkog azila u EU.
Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Srbije Branko Ružić izjavio je da nema bojazni da će građanima Srbije biti uvedene vize za putovanje u države EU. On je naveo da je Evropski parlament usvojio izmene regulative 539 sa ciljem da se spreči zloupotreba prava na slobodu kretanja.
„Ali ono što je činjenica i što znaju naši evropski partneri, što znamo i mi ovde u Beogradu, jeste da velika većina naših građana ne zloupotrebaljava to pravo. Ono što je suštinski važno za građane Srbije jeste da će dalje nastaviti da se bez viza slobodno kreću širom Evrope sa crvenim pasošem. Ova odluka nije uperena protiv građana Srbije, niti će im biti uvedene vize", rekao je Ružić.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pohvalio je Vladu u Beogradu na dosadašnjim koracima kako bi se smanjila mogućnost ponovnog uvođenja viza za građanje Srbije.
“I duboko sam ubeđen da će Vlada, premijer i Ministrastvo uraditi sve što je potrebno kako bi se mogućnost uvođenja viza eliminisala u potpunosti. Do sada su radili dobro i ubedljivo, pa mislim da će tako raditi i ubuduće. Zaključio bih time da ne treba stvarati paniku, ni dramu. Upravo suprotno, to treba razumeti kao pomoć građanima da tu slobodu kretanja očuvaju i ubuduće”, rekao je za RSE Jelko Kacin.
I Vladimir Petronijević iz nevladine organizacije Grupa 484 veruje da Srbija nije u opasnosti od ponovnog uvođenja viza. Ipak, ta mogućnost uvek postoji, kaže on i dodaje da ovo nije samo pravno-tehničnko, već i političko pitanje.
“To nas može da zabrine jer u pojedinim zemljama EU, recimo Nemačkoj, postoji taj konstantno visok broj zahteva za azil državljana Srbije, ali moramo imati na umu i taj politički momenat, a to je da i druge članice EU treba sa tim da se slože, odnosno da će EU i Brisel uvek voditi računa o tome kako takva odluka može uticati na proces evropskih integracija u celini. Može se postaviti i takva teza u kojoj bi bilo vrlo čudno da zemlji sa kojom započinjete pregovore o punopravnom članstvu ponovo uvodite vize, kao što je istovremeno i neprirodno da zemlja je koja otvara pregovore izvor tolikog broja tražilaca azila. Tu uvek postoje dve strane. Ipak, verujem da nećemo doći u situaciju ponovnog uvođenja viza, iako opasnost uvek postoji”, rekao je Petronijević.
Pitali smo i građane da li ih brine mogućnost da bi ponovo kao nekada, mogli u Evropu da putujete samo sa vizama – ako ih dobiju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani Srbije o ponovnom uvođenju viza
BiH: Prekretnica politike proširenje
Odluka Evropskog parlamenta nije iznenadila građane Bosne i Hercegovine. Iako je ispunila sve tehničke pretpostavke tražene od strane institucija EU kako bi osigurala da bezvizni režim funkcioniše kako treba, problem je u onome što nije uradila - nije napravljen iskorak da se poboljša životni standard građana koji upravo zbog toga i odlaze:
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani BiH o vizama
Bakir Dautbašić, šef Monitoring tima za praćenje primjene bezviznog režima pri Ministarstvu sigurnosti BiH, smatra kako nema bojazni da će BiH biti stavljena na crnu šengensku listu jer je uradila sve što je od nje traženo da spriječi lažne azilante da odu u zemlje EU:
„Nema potrebe za bilo kakvu zabrinutost građana BiH u ovome momentu budući da BiH i Ministarstvo sigurnosti BiH ispunjavaju sve svoje obaveze koje su pred nas postavljene kao državu - i odluka o bezviznom režimu se uglavnom poštuje. Povremeni izleti, odnosno avanture naših građana prema EU, pokušaji traženja azila s vremena na vrijeme otežaju stvar, ali u ovome momentu i to smo riješili u saradnji sa evropskim zemljama, tako da nema razloga da građanstvo bude zabrinuto na bilo koji način za bezvizni režim kad je u pitanju BiH. To je odluka kojom EU skraćuje eventualno i suspendira bezvizni režim za zemlje koje ne budu poštovale odluku o bezviznom režimu, a u ovom momentu BiH nema apsolutno nijedan razlog za zabrinutost“, kaže Dautbašić.
Analitičar i ekspert za pitanja iz oblasti EU Zekerijah Smajić mišljenja je da se iza odluke Evropskog parlamenta krije moguća prekretnica u politici proširenja. To će se pokazati ukoliko bezvizni režim zaista bude suspendovan:
„Za građane BiH i zemalja Zapadnog Balkana to je jako loša poruka, ali i vrlo jasan stav da bi se na taj način počela mijenjati i politika proširenja prema EU. Čak bih bio slobodan da kažem - ukoliko ovaj mehanizam stupi na snagu, zapravo bi se moglo govoriti o tome da je cijeli proces proširenja ugrožen, odnosno da se Evropski parlament konačno opredijelio ka ranijim zagovaranjima desničarskih krugova unutar samoga sebe, dakle unutar Evropskog parlamenta, da je proces proširenja u ovoj fazi rasta i razvoja EU, odnosno njene unutrašnje krize, tema koju bi trebalo odložiti za neka buduća vremena“, ocjenjuje Smajić
Crna Gora do sada nije predstavljana kao problem, odnosno zemlja iz koje dolaze lažni azilanti u zemlje Evropske unije. Međutim i pored toga generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović upozorava da državne institucije treba da pojačano kontrolišu eventualnu zlopotrebu bezviznog režima.
"Nama ostaje to da vodimo brigu kako se institucije Crne Gore odnose prema tom problemu . Ako mi kontrolišemo to što je sami izvor problema a to lažni azilanti i svi oni koji krše propise EU a naši su građani, bilo da se radi o radnim pravima ili o pravima ulaska ili ostajanja u EU. Ono što je za sada dobro jeste to što Crna Gora za sada predstavlja najmanji problem od svih na Zpadnom Balkanu i da se ovo najviše odnosilo i da se inače odnosi najviše na zemlje i situacije u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji . Ostaje da vidimo šta te zemlje mogu učiniti da se takva vrsta raspoloženja u budućnosti koriguje. Čak i ako taj komplikovani mehanizam profunkcioniše mislim da Crna Gora nema potrebe da strahuje niti njeni građani. Ako mi budemo radili svoj posao mislim da i sam usvojeni mehanizam daje prostora da se individualno odlučuje o zemljama a ne kolektivno kao u regionu Zapadnog Balkana. Dakle, svakome po zasluzi i nadam se da će Crna Gora kao i do sada biti pozitivan primjer u tom smislu", rekao je Radulović za RSE.
