Cilj Srbije je da početkom naredne godine otvori poglavlja 23 i 24, koji se odnose na vladavinu prava, u pregovorima sa Evropskom unijom, baš kao i da do 2018. godine završi pregovore. Podvukao je to premijer Srbije Aleksandar Vučić, prvog radnog dana nakon što je stupio na dužnost, a pošto se susreo sa Ketrin Ešton. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politku i bezbednost doputovala je u glavni grad Srbije samo jutro nakon što je nova Vlada položila zakletvu. Osim Beograda neće posetiti niti jednu drugu prestonicu u regionu, čime stavlja do znanja koliko Brisel polaže nade u procese koje je, za mnoge neočekivano, Srbija ubrzala pre dve godine, i za koje se očekuje da iz Vučićev kabinet nastavi. Sve ostalo bilo je, dobrim delom ništa drugo do razmena komplimenata između dvoje zvaničnika:
„Moram da kažem da za nas, a to nije moj lični stav, to je stav svih u Srbiji koji su razgovarali sa predstavnicima evropskih institucija, za nas nije dobra vest što će pre kraja godine gospođa Ešton da napusti ovo mesto“, nije krio Aleksandar Vučić.
Objasnio je to njenom spremnošću da, za razliku od nekih drugih EU zvaničnika, kako je rekao, sasluša srpske stavove. Ni Eštonova nije krila impresije: „Divno je videti u Srbiji, kako se zemlja kreće putem koji vodi ka članstvu u Evropskoj uniji. Toliko snažna posvećenost, ne samo članova Vlade Srbije, nego svih sa kojima sam ovde razgovarala, je garancija da će taj put biti uspešan i da neće, nadamo se, ni trajati dugo“.
Takvu nedvosmislenu podršku Beograd nije dobio iz Evrpske unije skoro deceniju i po. Profesor i bivši ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić priseća se okolnosti kada se to poslednji put dogodilo: „Najveća podrška koju je jedna vlada imala je bila posle pada Slobodna Miloševića. Mislim da je to bio najintezivniji period opšte podrške tada formiranoj Đinđićevoj Vladi“.
Petooktobarske nade vremenom su za većinu građana pretvorene u razočaranja, na čijem talasu su u nimalo kratkom procesu reformisani Šešeljevi radikali, kao naprednjaci, uspeli da preuzmu sve vodeće funkcije u državi: mesto predsednika, premijera, guvernera i predsednice Skupštine. Apsolutnu vlast su donekle i sami ograničili uvođenjem u Vladu drugih opcija, koje, videlo se na polaganju zakletve u Skupštini, zdušno bodre samog Vučića, što opet budi zebnju da vlast njegove klike ipak jeste potpuna.
Deo javnosti u Srbiji se možda iscrpljuje tim pitanje. Partneri u Briselu to ne pokazuju, možda i zbog razloga koje navodi nekadašnji ambasador u Evropskoj zajednici Mihailo Crnobrnja:
„Prepoznali su u ovoj Vladi nešto što verovatno nisu prepoznavali kod prošlih. To je odlučnost i volja da se zaista reči pretvore u dela“.
Osnaživanje podrške Vučiću iz EU
Ipak, zanimljivo je da Ketrin Ešton, a nije jedina, prebacuje odnose i na nivo neskrivenih simpatija te se stiče utisak da dodatno osnažuje i onako izuzetnu visoku podršku koju Vučić ima u ovdašnjem javnom mnjenju. Tako na pitanje da li joj je verovatna Vučićeva procena da će Srbija do 2018. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja, odgovara: „Da sam na vašem mestu nikada ne bih sumnjala da ovaj čovek može da obori rekord kada je reč o vremenu u kom je tako nešto moguće“.
I dok je iza Eštonove i Vučića prvi u redu ostalih državnih funkcionera stajao i sam dojučerašnji premijer, a danas šef diplomatije Ivica Dačić, Vučić je dodao: „Vi znate da ja nisam, a to zna i gospođa Ešton, slatkorečiv kao mnogi drugi ili kao moj prijatelj gospodin Dačić. Ali moram da kažem da je gospođa Ešton jedna od najzaslužnijih i što je Srbija na evropskom putu ali i što je Srbija prihvatila Briselski sporazum“.
Obećao je dalje da će sam učestvovati u visoko rangiranim pregovorima sa predstavnicima Kosova, uz konstataciju da se nema zbog čega skrivati. Svakako ne bi trebalo sumnjati da je kosovski iskorak, onaj za koji postpetoktobarske vlasti nisu imali snage da učine, ključan u zapadnoj podršci Ivici Dačiću. Danas međutim, kada Vučić preuzima kormilo, drugi faktori isplivajaju kao presudni, ukazuje Ivan Vujačić:
Da li je faktor krize koja budi hladnoratovske strahove sada odlučujući razlog mogućeg budućeg osnaživanja briselske podrške Srbiji? Po tu cenu svi bi mogli, ne bi trebalo da iznenadi, u drugi plan da stave zapravo izvan Briselskog sporazuma, vrlo diskutabilne rezultate dojučerašnje Vlade u kojoj su takođe Vučić i Dačić bili ključni
Zamena fotelja zbog Srbija gasa
Pogotovu što Vučićev odabir samih ministarskih kadrova mnogima ukazuje da Srbija ostaje pod istom vrstom izazova.Podvlači to i konsultant za inostrana ulaganja Milan Kovačević:
„Čudan je zaokret koji napravljen u Ministarstvu energetike i Ministarstvu za saobraćaj i infrastrukturu. Prosto kao da je bila ideja da mora ’Srbija-gas’ i dalje da ima zaštitinika u ministarstvu na čijem je čelu kadar SPS-a“.
Preciznije Zorana Mihajlović iz Vučićeve stranke iz energetike prebačena je u sferu saobraćaja, dok je Aleksandar Antić iz Dačićeve partije pošao obrnutim pravcem. Mihajlovićeva, makar na papiru, važi za zagovornika ograničenja ruskog uticaja u energetskoj sferi u Srbiji, zbog čega se nameće logičan zaključak:
„Kad mali sastavljaju vladu i veliki se pitaju“, ovde ga je izneo profesor Crnobrnja. „Mislim da to nije sporno. Uticaj je postojao i to je kod dovođenja SPS-ova na mesto ministra energetike jako očigledno. To je sektor za koji su Rusi očigledno u ovom trenutku najzainteresovaniji. Manje mi je jasno koji je tu uticaj Brisela“.
Na pitanje da li činjenica da Ketrin Ešton dolazi u Beograd samo dan nakon formiranja nove Vlade govori i o tome da Brisel pokušava da preduhitri Moskvu, on odgovara: „Moguće da na taj način pokušava da stavi do znanja da su prvi sa podrškom novoj Vladi“.
Pod krovom „Palate Srbija“, pod svetlom fotoreporterskih bliceva, nakon što se Eštonova sastala sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, potom Vučićem i ostalima, odgovor na ova pitanja nije bilo moguće dobiti. Medijima je dopušteno jedno pitanje gošći i jedno domaćinu. Vučić je najavio da Srbija očekuje da najkasnije u julu potpiše aranžman sa MMF-om, dok je sa Svetskom bankom gotovo sve dogovoreno:
„Sa Svetskom bankom smo gotovo sve dogovorili za 250 plus 250 miliona. Ali nama je potrebna i veća podrška i veća pomoć. Nismo mi bednici kojima je potrebno da neko daje milostinju. Nama je potrebna podrška u procesu stvarnih reformi“.
Eštonova je upravo tu vrstu podrške obećala, baš kao i evro perspektivu kojoj se obe strane nadaju:
„Taj proces nije ni malo lak što će vam potvrditi svaka od članica Evropske unije, one države koje su završile taj put. Ali to je put zbog kog niko do sada sigurno nije zažalio ukoliko je njime krenuo. Postajete članovi porodice, a samim tim što ste članovi porodice, garantujemo mir i bezbednost za vaš narod“.
I ove reči mogu se čitati sa pozicije efekata ukrajinske krize, ali bitnije od toga još jednom ukazuju na šanse i dileme koje se pred Srbijom otvaraju.
„Moram da kažem da za nas, a to nije moj lični stav, to je stav svih u Srbiji koji su razgovarali sa predstavnicima evropskih institucija, za nas nije dobra vest što će pre kraja godine gospođa Ešton da napusti ovo mesto“, nije krio Aleksandar Vučić.
Objasnio je to njenom spremnošću da, za razliku od nekih drugih EU zvaničnika, kako je rekao, sasluša srpske stavove. Ni Eštonova nije krila impresije: „Divno je videti u Srbiji, kako se zemlja kreće putem koji vodi ka članstvu u Evropskoj uniji. Toliko snažna posvećenost, ne samo članova Vlade Srbije, nego svih sa kojima sam ovde razgovarala, je garancija da će taj put biti uspešan i da neće, nadamo se, ni trajati dugo“.
Takvu nedvosmislenu podršku Beograd nije dobio iz Evrpske unije skoro deceniju i po. Profesor i bivši ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić priseća se okolnosti kada se to poslednji put dogodilo: „Najveća podrška koju je jedna vlada imala je bila posle pada Slobodna Miloševića. Mislim da je to bio najintezivniji period opšte podrške tada formiranoj Đinđićevoj Vladi“.
Petooktobarske nade vremenom su za većinu građana pretvorene u razočaranja, na čijem talasu su u nimalo kratkom procesu reformisani Šešeljevi radikali, kao naprednjaci, uspeli da preuzmu sve vodeće funkcije u državi: mesto predsednika, premijera, guvernera i predsednice Skupštine. Apsolutnu vlast su donekle i sami ograničili uvođenjem u Vladu drugih opcija, koje, videlo se na polaganju zakletve u Skupštini, zdušno bodre samog Vučića, što opet budi zebnju da vlast njegove klike ipak jeste potpuna.
Deo javnosti u Srbiji se možda iscrpljuje tim pitanje. Partneri u Briselu to ne pokazuju, možda i zbog razloga koje navodi nekadašnji ambasador u Evropskoj zajednici Mihailo Crnobrnja:
„Prepoznali su u ovoj Vladi nešto što verovatno nisu prepoznavali kod prošlih. To je odlučnost i volja da se zaista reči pretvore u dela“.
Osnaživanje podrške Vučiću iz EU
Ipak, zanimljivo je da Ketrin Ešton, a nije jedina, prebacuje odnose i na nivo neskrivenih simpatija te se stiče utisak da dodatno osnažuje i onako izuzetnu visoku podršku koju Vučić ima u ovdašnjem javnom mnjenju. Tako na pitanje da li joj je verovatna Vučićeva procena da će Srbija do 2018. godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja, odgovara: „Da sam na vašem mestu nikada ne bih sumnjala da ovaj čovek može da obori rekord kada je reč o vremenu u kom je tako nešto moguće“.
I dok je iza Eštonove i Vučića prvi u redu ostalih državnih funkcionera stajao i sam dojučerašnji premijer, a danas šef diplomatije Ivica Dačić, Vučić je dodao: „Vi znate da ja nisam, a to zna i gospođa Ešton, slatkorečiv kao mnogi drugi ili kao moj prijatelj gospodin Dačić. Ali moram da kažem da je gospođa Ešton jedna od najzaslužnijih i što je Srbija na evropskom putu ali i što je Srbija prihvatila Briselski sporazum“.
Obećao je dalje da će sam učestvovati u visoko rangiranim pregovorima sa predstavnicima Kosova, uz konstataciju da se nema zbog čega skrivati. Svakako ne bi trebalo sumnjati da je kosovski iskorak, onaj za koji postpetoktobarske vlasti nisu imali snage da učine, ključan u zapadnoj podršci Ivici Dačiću. Danas međutim, kada Vučić preuzima kormilo, drugi faktori isplivajaju kao presudni, ukazuje Ivan Vujačić:
Ivan Vujačić
„Mislim da je Evropa u jednom momentu shvatila, pogotovu imajući u vidu situaciju u Ukrajini, da mora biti više aktivna kod zemalja kandidata. Te da u tom smislu ohrabri dalje reforme“.Da li je faktor krize koja budi hladnoratovske strahove sada odlučujući razlog mogućeg budućeg osnaživanja briselske podrške Srbiji? Po tu cenu svi bi mogli, ne bi trebalo da iznenadi, u drugi plan da stave zapravo izvan Briselskog sporazuma, vrlo diskutabilne rezultate dojučerašnje Vlade u kojoj su takođe Vučić i Dačić bili ključni
Zamena fotelja zbog Srbija gasa
Pogotovu što Vučićev odabir samih ministarskih kadrova mnogima ukazuje da Srbija ostaje pod istom vrstom izazova.Podvlači to i konsultant za inostrana ulaganja Milan Kovačević:
„Čudan je zaokret koji napravljen u Ministarstvu energetike i Ministarstvu za saobraćaj i infrastrukturu. Prosto kao da je bila ideja da mora ’Srbija-gas’ i dalje da ima zaštitinika u ministarstvu na čijem je čelu kadar SPS-a“.
Preciznije Zorana Mihajlović iz Vučićeve stranke iz energetike prebačena je u sferu saobraćaja, dok je Aleksandar Antić iz Dačićeve partije pošao obrnutim pravcem. Mihajlovićeva, makar na papiru, važi za zagovornika ograničenja ruskog uticaja u energetskoj sferi u Srbiji, zbog čega se nameće logičan zaključak:
„Kad mali sastavljaju vladu i veliki se pitaju“, ovde ga je izneo profesor Crnobrnja. „Mislim da to nije sporno. Uticaj je postojao i to je kod dovođenja SPS-ova na mesto ministra energetike jako očigledno. To je sektor za koji su Rusi očigledno u ovom trenutku najzainteresovaniji. Manje mi je jasno koji je tu uticaj Brisela“.
Na pitanje da li činjenica da Ketrin Ešton dolazi u Beograd samo dan nakon formiranja nove Vlade govori i o tome da Brisel pokušava da preduhitri Moskvu, on odgovara: „Moguće da na taj način pokušava da stavi do znanja da su prvi sa podrškom novoj Vladi“.
Pod krovom „Palate Srbija“, pod svetlom fotoreporterskih bliceva, nakon što se Eštonova sastala sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, potom Vučićem i ostalima, odgovor na ova pitanja nije bilo moguće dobiti. Medijima je dopušteno jedno pitanje gošći i jedno domaćinu. Vučić je najavio da Srbija očekuje da najkasnije u julu potpiše aranžman sa MMF-om, dok je sa Svetskom bankom gotovo sve dogovoreno:
„Sa Svetskom bankom smo gotovo sve dogovorili za 250 plus 250 miliona. Ali nama je potrebna i veća podrška i veća pomoć. Nismo mi bednici kojima je potrebno da neko daje milostinju. Nama je potrebna podrška u procesu stvarnih reformi“.
Eštonova je upravo tu vrstu podrške obećala, baš kao i evro perspektivu kojoj se obe strane nadaju:
„Taj proces nije ni malo lak što će vam potvrditi svaka od članica Evropske unije, one države koje su završile taj put. Ali to je put zbog kog niko do sada sigurno nije zažalio ukoliko je njime krenuo. Postajete članovi porodice, a samim tim što ste članovi porodice, garantujemo mir i bezbednost za vaš narod“.
I ove reči mogu se čitati sa pozicije efekata ukrajinske krize, ali bitnije od toga još jednom ukazuju na šanse i dileme koje se pred Srbijom otvaraju.