Povećani strahovi od recesije u evrozoni

Strahovanja da bi evrozona uskoro mogla da uđe u recesiju, usled povećanja cena energije zbog ruske invazije na Ukrajinu, pojačana su poslednjim istraživanjem koje je ukazalo na dalje smanjivanje poslovnih aktivnosti u regionu. Dok mnogi ekonomisti veruju da je recesija u zoni evra izvesna u narednom periodu, ostaje pitanje koliko će biti ozbiljna, pišu svetski mediji.

Nemačka u centru oluje

Šest meseci nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu, razmere štete po evropsku ekonomiju postaju jasne s alarmima upozorenja na recesiju, ukazuje Obzerver (The Observer).

U sve četiri najveće privrede evrozone – Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji – Međunarodni monetarni fond je smanjio prognoze rasta za 2023, pošto je kombinacija rata i viših kamatnih stopa usporila ekonomske aktivnosti.

Evropu pogađaju posledice rasta cena energije, poremećaji u lancima snabdevanja, manjka radnika i suše, ističe sestrinski nedeljnik Gardijana (The Guardian) i ukazuje na ocene Ekonomist intelidžens junita (Economist Intelligence Unit) da bi nevolje mogle potrajati neko vreme, jer zemlje moraju da se odviknu od ruskih fosilnih goriva, dok je za povećavanje obnovljivih izvora kao alternative potrebno vreme.

"U kratkoročnom periodu očekujemo recesiju u Evropi u zimu 2022-23. kao rezultat nestašice energije i kontinuirane povišene inflacije", naveo je EIU. "Zima 2023-24. takođe će biti izazovna, pa očekujemo visoku inflaciju i spor rast najmanje do 2024. godine".

Pad poslovnih aktivnosti

Strah od recesije u evrozoni pojačalo je novo relevantno istraživanje koje je pokazalo da je poslovna aktivnost u zoni evra pretrpela najveći pad u poslednjih 18 meseci usled viših cena, pada tražnje i povećanja zaliha neprodate robe, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) kompanije S&P Global u istraživanju objavljenom u utorak, 23. avgusta, pao je za evrozonu 0,7 poena na 49,2, što je najmanje od februara 2021, ali i drugi mesec zaredom ispod praga od 50 poena koji razdvaja rast od smanjenja.

Mada su ekonomisti očekivali nešto veći pad, istraživanje je, kako navodi britanski list, podvuklo izazove s kojima se suočava ekonomija evrozone pošto su nemačke kompanije prijavile najveću promenu u aktivnostima za više od dve godine, dok su francuske pretrpele prvo smanjenje u poslednjih 18 meseci.

Rusija smanjuje isporuke prirodnog gasa Evropi, izazivajući rekordnu inflaciju u evrozoni, što umanjuje potrošnju domaćinstava i ugrožava poslovne investicije, dok Evropsku centralnu banku primorava da podigne kamatne stope. Sve to zajedno, kako navodi Fajnenšl tajms, navodi mnoge ekonomiste na mišljenje da evrozona ide ka recesiji.

Inflacija sve brže prazni novčanike

Nove porudžbine kompanija u evrozoni u oblasti usluga i proizvodnje pale su drugi mesec zaredom, navodi S&P Global, zbog čega su fabrike zabeležile najveće povećanje zaliha neprodatih proizvoda u 25-godišnjoj istoriji tog istraživanja. Istraživanje je ustanovilo da je smanjenje poslovne aktivnosti uglavnom koncentrisano u Nemačkoj i Francuskoj, dok je proizvodnja u ostalim zemljama evrozone nastavila da raste, "mada samo marginalno".

PMI za Nemačku je pao za 0,5 poena u avgustu na 47,6 poena, što je najniže od juna 2020. godine. Taj pad je manji nego što se očekivalo, mada je oštar pad u uslugama poništio poboljšanja u proizvodnji. Francuski PMI je, s druge strane, pao više nego što se očekivalo, za 1,9 poena na 49,8, usled naglog usporavanja u sektoru usluga.

Invazija sve promenila

Ova godina je trebalo da bude zvezdana godina za evropsku privredu s predviđanjima rasta od pet odsto. Ruska invazija na Ukrajinu je, međutim, sve promenila i sada je recesija skoro izvesna, inflacija se približava dvocifrenoj, a zima s nestašicom energije brzo se približava, ukazuje Rojters (Reuters).

Inflacija od devet odsto u evrozoni – na nivoima koji nisu viđeni u tom regionu u pola veka – narušava kupovnu moć budući da se novac troši na benzin, prirodni gas i osnovne namirnice. Te nedaće će se, ističe Rojters, verovatno povećati, posebno ako Rusija dodatno smanji izvoz gasa.

‘Zapušene’ turbine ruskog gasa za EU

Iako je Evropska unija predstavila planove za ubrzanje tranzicije na obnovljive izvore energije i odvikavanje od ruskog gasa do 2027. godine, čime bi na dugi rok privreda bila otpornija, zbog sadašnjeg manjka u snabdevanjima EU je primorana da traži smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto ove godine.

Recesija je takođe verovatna u SAD, mada su njeni uzroci drugačiji. Suočene s usijanim tržištem rada i brzim rastom plata, Federalne rezerve brzo podižu kamatne stope jasno stavljajući do znanja da su spremne da rizikuju čak i recesiju kako bi se ukrotio rast cena.

Nasuprot tome, Evropska centralna banka je povećala stope samo jednom, vrativši ih na nulu, i oprezno razmatra buduće korake imajući u vidu da bi povećanje cene pozajmljivanja prezaduženih zemalja evrozone, kao što su Italija, Španija i Grčka, moglo da probudi zabrinutost oko njihove sposobnosti da otplaćuju svoje dugove.

Međutim, ukazuje Rojters, Evropa će ući u recesiju s određenom snagom.

Zaposlenost je rekordno visoka i kompanije se godinama muče sa sve većim nedostatkom radne snage, što sugeriše da će kompanije želeti da zadrže radnika, posebno zato što idu ka recesiji s relativno zdravim profitima.

To bi, s druge strane moglo da održi kupovnu moć, pa bi recesija mogla biti relativno plitka uz samo skroman porast nezaposlenosti.

Ne samo Evropa

Istraživanje S&P Globala sugeriše da se privreda evrozone već smanjuje i ekonomisti sumnjaju da će moći da izbegne taj trend u poslednjim mesecima godine pošto rast cena energije i hrane, kao posledica najvećeg vojnog sukoba na kontinentu u skoro osam decenija, nastavlja da nagriza kućne budžete, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Trajanje i intenzitet smanjenja u ekonomiji, ukazuje američki list, zavisiće od toga koliko će biti pogođena potrošnja domaćinstava, kao i od toga da li će racionisanje energije, koje će direktno pogoditi fabričku proizvodnju, biti neophodno.

Ekonomisti iz banke Barliz (Barclays) očekuju da će privreda evrozone imati rast u ovom kvartalu, a da će se smanjiti u poslednja tri meseca ove godine i prvom kvartalu 2023. U poruci klijentima oni su naveli da njihova prognoza blage recesije "sve više izgleda previše optimistično", s obzirom na nesigurnosti u vezi s dostupnošću prirodnog gasa.

Poslovna aktivnost, prema istraživanju S&P Globala, pala je u avgustu i u SAD i Japanu, što, kako navodi Volstrit džurnal, ukazuje na naglo usporavanje globalnog ekonomskog rasta pošto su više cene oslabile potražnju, a rat u Ukrajini poremetio lance snabdevanja.

Američke kompanije su prijavile oštar pad poslovne aktivnosti u avgustu pre svega u uslužnom sektoru, ali i u proizvodnji. S&P Global navodi da su visoka inflacija, nestašice materijala, kašnjenja u isporuci i rast kamatnih stopa opteretili poslovnu aktivnost.

PMI za američku ekonomiju u avgustu je na 45 poena, dok je u julu bio na 47,7. Time je privreda SAD imala drugi uzastopni mesec pada na najniži nivo od maja 2020. godine, na početku pandemije.

Istraživanje S&P Globala ukazalo je i da je aktivnost u privatnom sektoru u Japanu i Australiji takođe pala u avgustu, prvi put od talasa novih zaraza COVID-19 na početku godine.