Evroskepticizam sve više raste

Proevropsko raspoloženje u Srbiji poslednjih godina je u padu, a predviđa se da će nakon nedavnih presuda suda u Hagu i sve težih zadataka po pitanju Kosova, podrška građana za ulazak u Evropsku uniju opasti na samo 40 odsto.

Prvi i najvažniji uslov na putu Srbije u evropskim integracijama u ovom trenutku je napredak u dijalogu sa Prištinom, koji će 10. decembra ocenjivati Savet Evropske unije.

Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, kaže da bi, ukoliko to evropsko telo da pozitivno mišljenje, Srbija u prvoj polovini sledeće godine mogla da dobije datum za početak pregovora o članstvu.

„Nama je u interesu da nastavimo razgovore zbog naših evropskih integracija. Sigurno da sve ovo ugrožava ceo taj proces, i ono što je bilo do sada, vezano za Gotovinu i ove priče o albanskom ujedinjenu. Možemo da ne odemo na sledeću rundu razgovora, pa ćemo da čekamo 2014. godinu da započnemo pregovore. Hajde da vidimo šta nam je veći interes?!“, naglašava je Dačić.

Najbitniji uslov za napredak ka Evropi, koji su vlasti u Srbiji nazvale vrlo bolnim, u ovom trenutku je primena sporazuma Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju graničnim prelazima, koje bi trebalo da počne početkom decembra.

Uz suočavanje sa činjenicom da reči moraju da se sprovedu u dela i jasne poruke iz Brisela Srbiji, u kojoj je u poslednjoj anketi dve trećine građana reklo da bi se pre odlučilo za Kosovo, nego za članstvo Evropsku uniji, evroskepticizam sve više raste. Poslednji podaci iz oktobra pokazali su da je manje od polovine građana Srbije, njih 48 odsto, za ulazak u EU.

Stanovnici Beograda, kao što pokazuju i zvanična istraživanja na nivou cele zemlje, podeljeni su kada se postavi pitanje „Evropska unija - DA ili NE?”:

Građani o EU

Pre desetak godina, čak 70 odsto građana bilo je za Srbiju u Evropskoj uniji, a kao najveći konkretan dobitak tumačili su ukidanje šengenskih viza. Podrška se polako topila sa unutrašnjim problemima, finansijskom krizom i sporim reformama.

Nikola Papak, savetnik potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, veruje da će se poverenje stanovništva u EU vratiti ukoliko Brisel pozitivno oceni poteze koje Beograd sada preduzima na putu evro-integracija, posebno u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

„Presude Haškog tribunala negativno utiču na rejting evropskih integracija u Srbiji, tako da je danas podrška u padu i sigurno da će po poslednjim istraživanjima zabeležiti negde oko 40 posto. Očekujemo da će biti skok podršci onoga trenutka kada Srbija bude dobila datum za početak pregovora. To vam je kao i u sportu. Kada Nole igra i pobjeđuje, tenis je najpopularnija igra u gradu. Tako i ovde. Kada građani dobiju konkretne pozitivne vesti iz Brisela, onda će dati podršku koja će biti i preko 50 posto“, smatra Nikola Papak.

Krivica vlasti

Većina mladih proteklih godina imala je pozitivan stav prema Evropskoj uniji, ali je u poslednje vreme i jedan deo njih postao skeptičniji kada se radi o mogućem pridruživanju zajednici evropskih država.

Dušan Lopušina

Dušan Lopušina, iz Inicijative mladih za ljudska prava, smatra da je za pad raspoloženja prema EU velikim delom kriva ovdašnja vlast.

„Vlast predstavlja sve ono što se tiče EU kao neke uslove koji treba da se ispune. Mislim da taj način delovanja, i uopšte komuniciranja, predstavlja EU kao neki spoljni faktor koji samo postavlja neke uslove. Upravo se na taj način održava među građanima takva atmosfera, a i sama odgovornost vlasti se tim izbegava“, ocenjuje Lopušina.

Interesantno je da od nametnutih političkih parola, od kojih je najeksploatisanija „Evropa ili Kosovo”, građani Srbije često nisu bili u prilici da saznaju ono što ih najviše zanima o Evropskoj uniji, a to je kako se tamo živi.

Predrag Kurčubić, iz Stratedžik marketinga, kaže da je želja za boljim životom veoma važna i u činjenici da među građanima koji podržavaju evropski put Srbije, ima i dosta onih koji zapravo nemaju pozitivno mišljenje o Evropskoj uniji.

„Evropa i Kosovo nisu trenutno najvažniji problemi sa kojima se građani i država suočavaju. Trenutno dominiraju ekonomski problemi, pre svega nezaposlenost, nizak standard, korupcija i kriminal. Vrlo često možete ćuti od građana s kojima razgovaramo, da bi Evropa eventualno mogla da bude put ili sredstvo ka rešavanju ekonimskih problema. Otuda je podrška ulasku EU relativno velika u odnosu na broj onih koji imaju pozitivno mišljenje o EU, kao takvoj“, mišljenja je Kurčubić.

Ono što većina građana ne zna je i da najviše sredstava Srbiji daje Evropska unija, koja je za poslednjih deset godina izdvojila 3,7 milijardi evra. Da bi imala perspektivu boljeg ekonomskog standarda i da bi joj bili otvoreni novi fondovi, što su samo neke od prednosti, Srbija ima zadatak da sprovede duboke unutrašnje reforme, među kojima su i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Dušan Lopušina, zaključuje da je za dalji napredak ka Evropi ključno da vlast promeni pristup pitanjima evro-integracija:

„Potrebno je da vlasti rade za boljitak građana Srbije, da se ponašaju odgovornije. To je nešto što se radi zbog građana Srbije. Upravo kvalitetniji rad vlasti vodi ka evropskim integracijama. Ako se ne uspostave normalniji odnosi sa Kosovom, ako se ne srede problemi u pravosuđu, onda se zaista ne može očekivati da će se bližiti datum za evropske integracije.“