Ron Synovitz i Rikard Jozwiak (Priredio: Dragan Štavljanin)
Ministri spoljnih poslova Evropske unije saglasili su se u sredu uveče da uvedu embargo na izvoz iranske nafte zbog njegovog spornog nuklearnog programa, ali da je potrebno dodatno vreme da bi se utvrdio datum početka primene.
SAD su pozdravile odluku Brisela, dodajući da bi i druge zemlje trebalo da preduzmu slučnu akciju u cilju „ekonomskog pritiska na Iran“.
Francuski ministar inostranih poslova Alan Žipe (Alain Juppe) je izjavio da ovo pitanje može biti rešeno do kraja januara.
"Imaćemo sastanak ministara inostranih poslova 30. januara i nadam se da ćemo tada moći da donesemo odluku o embargu na uvoz nafte i gasa iz Irana. Mi pripremamo mere i stvari za sada dobro stoje”, rekao je Žipe.
Majkl Men (Michael Mann), portparol evropske komesarke za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton), kazao je Radiju Slobodna Evropa, da je pronalazak alternativnih izvora za snabdevanje naftom ključno za finalizaciju dogovora o embargu.
SAD i ostale zapadne zemlje su već uvele ekonomske sankcije Iranu, a postoji i četiri seta sankcija Ujedinjenih nacija Teheranu zbog njegovog navodnog nastojanja da razvije nuklearno oružje.
Iran negira ove otužbe, potencirajući da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim potrebama.
Prepirke SAD i Irana oko Persijskog zaliva
S obzirom da izvozon nafte Iran ostvaruje više od 50 odsto državnih prihoda, embargom EU bi se pojačao pritisak na vlasti u Teheranu. Oko 17 procenata ukupnog iranskog izvoza nafte odlazi u zemlje Unije.
Iranska nacionalna naftna kompanija ističe da se embargo EU neće značajnije odraziti na njegov izvoz, dodajući da će prodavati naftu azijskim zemljama kao što su Kina i Indija. Međutim, analitičari smatraju da će Teheran u tom slučaju morati da spusti cene klijentima iz Azije.
Portparolka američkog Stejt departmenta Viktorija Nuland (Victoria Nuland) je kazala da je sporazum unutar EU rezultat mnoštva konsultacija.
"Voleli bismo kada bi ove korake preduzeli ne samo naši bliski saveznici i partneri na prostorima, kao što je Evropa, već i druge zemlje širom sveta”, kazala je Nuland.
Ona je rekla da će američiki ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner) posetiti sledeće sedmicu Kinu da bi razgovarao o “koordinaciji” primene sankcija SAD protiv iranske centralne banke.
U međuvremenu, Teheran je najavio nove vojne vežbe u moreuzu Ormuz – ključnoj ruti za transport, kojom prođe 40 odsto svetske nafte. Početkom ove sedmice, Teheran je zapretio da će reagovati ako Vašington vrati nosač aviona u Persijski zaliv ili ako se uvede embargo na izvoz nafte.
SAD ističu da su ove pretnje Irana pokazatelj njegove slabosti i da ne nameravju da promene plan o razmeštanju svojih brodova u Persijskom zalivu.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije saglasili su se u sredu uveče da uvedu embargo na izvoz iranske nafte zbog njegovog spornog nuklearnog programa, ali da je potrebno dodatno vreme da bi se utvrdio datum početka primene.
SAD su pozdravile odluku Brisela, dodajući da bi i druge zemlje trebalo da preduzmu slučnu akciju u cilju „ekonomskog pritiska na Iran“.
Francuski ministar inostranih poslova Alan Žipe (Alain Juppe) je izjavio da ovo pitanje može biti rešeno do kraja januara.
"Imaćemo sastanak ministara inostranih poslova 30. januara i nadam se da ćemo tada moći da donesemo odluku o embargu na uvoz nafte i gasa iz Irana. Mi pripremamo mere i stvari za sada dobro stoje”, rekao je Žipe.
Majkl Men (Michael Mann), portparol evropske komesarke za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton), kazao je Radiju Slobodna Evropa, da je pronalazak alternativnih izvora za snabdevanje naftom ključno za finalizaciju dogovora o embargu.
Naftna polja na ostrvu Kharg
"Postoje očigledno sporna pitanja. To nije tako jednostavno. Neke zemlje se u velikoj meri snabdevaju iz Irana i, stoga, treba da pronađu alternativne izvore. Naravno, tome treba dodati da, naravno, živimo u vreme štednje i oskudice. Stoga sve treba pažljivo promisliti”, navodi naš sagovornik.SAD i ostale zapadne zemlje su već uvele ekonomske sankcije Iranu, a postoji i četiri seta sankcija Ujedinjenih nacija Teheranu zbog njegovog navodnog nastojanja da razvije nuklearno oružje.
Iran negira ove otužbe, potencirajući da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim potrebama.
Prepirke SAD i Irana oko Persijskog zaliva
S obzirom da izvozon nafte Iran ostvaruje više od 50 odsto državnih prihoda, embargom EU bi se pojačao pritisak na vlasti u Teheranu. Oko 17 procenata ukupnog iranskog izvoza nafte odlazi u zemlje Unije.
Iranska nacionalna naftna kompanija ističe da se embargo EU neće značajnije odraziti na njegov izvoz, dodajući da će prodavati naftu azijskim zemljama kao što su Kina i Indija. Međutim, analitičari smatraju da će Teheran u tom slučaju morati da spusti cene klijentima iz Azije.
Portparolka američkog Stejt departmenta Viktorija Nuland (Victoria Nuland) je kazala da je sporazum unutar EU rezultat mnoštva konsultacija.
"Voleli bismo kada bi ove korake preduzeli ne samo naši bliski saveznici i partneri na prostorima, kao što je Evropa, već i druge zemlje širom sveta”, kazala je Nuland.
Ona je rekla da će američiki ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner) posetiti sledeće sedmicu Kinu da bi razgovarao o “koordinaciji” primene sankcija SAD protiv iranske centralne banke.
U međuvremenu, Teheran je najavio nove vojne vežbe u moreuzu Ormuz – ključnoj ruti za transport, kojom prođe 40 odsto svetske nafte. Početkom ove sedmice, Teheran je zapretio da će reagovati ako Vašington vrati nosač aviona u Persijski zaliv ili ako se uvede embargo na izvoz nafte.
SAD ističu da su ove pretnje Irana pokazatelj njegove slabosti i da ne nameravju da promene plan o razmeštanju svojih brodova u Persijskom zalivu.