Instrument pretpristupne pomoći IPA je finansijski instrument Evropske unije uspostavljen u ljeto 2006. godine i trajaće u periodu 2007.-2013. godina.
U okviru prekograničnog programa BiH-Hrvatska, ovih dana u Sarajevu je održana konferencija kako bi se obilježilo potpisivanje ugovora o dodjeli grant sredstava korisnicima čiji su projekti odobreni za finansiranje u okviru prvog poziva.
Riječ je o 13 programa koji se odnose na saradnju lokalnih zajednica u projektima poput malog poduzetništva, ekologije, turizma, a ukupan iznos projekata je 3,6 miliona eura.
Karlo Đurašić, voditelj Operativne strukture u Hrvatskoj, ocjenjuje da se dosadašnja saradnja lokalnih zajednica dvije države odvijala bez ikakvih poteškoća, uprkos činjenici da je Hrvatska korak do članstva u EU, dok BiH znatno kaska u evropskim integracijama.
„Čitavi projekt prekogranične suradnje izuzetno je važan za Republiku Hrvatsku, s obzirom da on obuhvaća 740 tisuća kvadratnih kilometara i uključuje cca pet miliona ljudi. To je uistinu jedan veliki program. Svi progarmi su dobri. I sami vidite da je bilo aplicirano puno više programa nego što je alociranih sredstava, znači osam puta više. Preko 26 miliona eura je bilo zahtjeva, a mi smo mogli podijeliti nešto preko dva i pol miliona eura“, navodi Đurašić.
Trinaest programa već je potpisano, a 14 u pripremi kaže IPA koordinatorica BiH i direktorica Direkcije za evropske integracije Nevenka Savić, napominjući da su lokalne zajednice s obje strane granice dvije države pripremile i aplicirale više od 100 zajedničkih konkretnih projekata.
„Najvažnije je ustvari da lokalne zajednice učestvuju u pripremi projekata. To je bitno i za daljnji proces evropskih integracija u smislu da će lokalne administracije biti spremne da pripremaju projekte i kada iznosi budu mnogo značajniji, kad se bude radilo o narednim komponentama IPA-e i dalje, strukturnim fondovima Evropske unije. Naravno, vrlo je bitno obučiti naše partnere na lokalnom nivou da pripremaju projekte. Mi to i radimo, u smislu organizovanja informacionih događaja. Tu se, ustvari, ulazi u strukturu projekata i pomaže im se da se projekti što bolje pripreme“, kaže Savić.
Projekti bitni i za EU
Jedan od projekata koji je prošao u prvom krugu i dobio finansijski poticaj u iznosu od 540 hiljada eura je projekat ''Kamen''. Mihaela Tomašević, koordinatorica projekta, objašnjava o čemu je riječ.
„Na samoj pripremi projekta uspostavili smo vrlo dobro partnerstvo sa prekograničnim partnerima, prvenstveno s Razvojnom agencijom Zapadnohercegovačke županije i sa Privrednom komorom Hercegovačko-neretvanske županije. Cilj projekta je doprinos gospodarstvu, razvoju gospodarstva u smislu poticanja poduzetništva u sektoru eksploatacije i obrade kamena, znači kamenoklesarstva. Između ostalih, u projektu nam je partner i Kamenoklesarska škola u Pučišćima, koja je – koliko znamo – jedina strukovna škola za obradu kamena u regiji. Upravo uključivanjem i njih u projekat želimo napraviti doprinos poticanju obrazovnog sustava na način da obrazovni sustav odgovara potrebama tržišta u ovom sektoru, koji je ujedno sektor koji je u našim strateškim dokumentima i sa jedne i sa druge strane granice prepoznat kao sektor koji ima velike potencijale za razvoj“, rekla je Tomašević.
Osim važnosti ovih projekata za lokalne zajednice, koji nude razne mogućnosti za razvoj, projekti su važni i za EU, kaže Boris Jaročević iz Delegacije EU.
„Projekti su veoma bitni i za Evropsku uniju zato što nam je - pored onih važnih kriterija za članstvo u EU, poput političkih i ekonomskih kriterija, vladavine prava, tržišne ekonomije - jako važno i da zemlje koje teže Evropskoj uniji imaju dobre odnose sa susjedima. Kad kažem 'dobre odnose' ne mislim samo na dobre odnose političara, šefova država, šefova vlada nego i dobre odnose među ljudima, i to na terenu, u zajednici“, poručuje Jaročević.
Odobreni projekti samo su prva faza planiranih programa. Očekuje se uskoro i drugi poziv za koji će, kako se vjeruje, takođe biti veliko interesovanje lokalnih zajednica, te one, koje sa svojim projektima nisu prošle u prvom krugu, imaju šansu ponovo se prijaviti za sredstva iz IPA fonda.
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
U okviru prekograničnog programa BiH-Hrvatska, ovih dana u Sarajevu je održana konferencija kako bi se obilježilo potpisivanje ugovora o dodjeli grant sredstava korisnicima čiji su projekti odobreni za finansiranje u okviru prvog poziva.
Riječ je o 13 programa koji se odnose na saradnju lokalnih zajednica u projektima poput malog poduzetništva, ekologije, turizma, a ukupan iznos projekata je 3,6 miliona eura.
Karlo Đurašić, voditelj Operativne strukture u Hrvatskoj, ocjenjuje da se dosadašnja saradnja lokalnih zajednica dvije države odvijala bez ikakvih poteškoća, uprkos činjenici da je Hrvatska korak do članstva u EU, dok BiH znatno kaska u evropskim integracijama.
„Čitavi projekt prekogranične suradnje izuzetno je važan za Republiku Hrvatsku, s obzirom da on obuhvaća 740 tisuća kvadratnih kilometara i uključuje cca pet miliona ljudi. To je uistinu jedan veliki program. Svi progarmi su dobri. I sami vidite da je bilo aplicirano puno više programa nego što je alociranih sredstava, znači osam puta više. Preko 26 miliona eura je bilo zahtjeva, a mi smo mogli podijeliti nešto preko dva i pol miliona eura“, navodi Đurašić.
Savić: Najvažnije je da lokalne zajednice učestvuju u pripremi projekata.
Trinaest programa već je potpisano, a 14 u pripremi kaže IPA koordinatorica BiH i direktorica Direkcije za evropske integracije Nevenka Savić, napominjući da su lokalne zajednice s obje strane granice dvije države pripremile i aplicirale više od 100 zajedničkih konkretnih projekata.
„Najvažnije je ustvari da lokalne zajednice učestvuju u pripremi projekata. To je bitno i za daljnji proces evropskih integracija u smislu da će lokalne administracije biti spremne da pripremaju projekte i kada iznosi budu mnogo značajniji, kad se bude radilo o narednim komponentama IPA-e i dalje, strukturnim fondovima Evropske unije. Naravno, vrlo je bitno obučiti naše partnere na lokalnom nivou da pripremaju projekte. Mi to i radimo, u smislu organizovanja informacionih događaja. Tu se, ustvari, ulazi u strukturu projekata i pomaže im se da se projekti što bolje pripreme“, kaže Savić.
Projekti bitni i za EU
Jedan od projekata koji je prošao u prvom krugu i dobio finansijski poticaj u iznosu od 540 hiljada eura je projekat ''Kamen''. Mihaela Tomašević, koordinatorica projekta, objašnjava o čemu je riječ.
Jaročević: Pored onih važnih kriterija za članstvo u EU, poput političkih i ekonomskih kriterija, vladavine prava, tržišne ekonomije - jako je važno i da zemlje koje teže EU imaju dobre odnose sa susjedima.
„Na samoj pripremi projekta uspostavili smo vrlo dobro partnerstvo sa prekograničnim partnerima, prvenstveno s Razvojnom agencijom Zapadnohercegovačke županije i sa Privrednom komorom Hercegovačko-neretvanske županije. Cilj projekta je doprinos gospodarstvu, razvoju gospodarstva u smislu poticanja poduzetništva u sektoru eksploatacije i obrade kamena, znači kamenoklesarstva. Između ostalih, u projektu nam je partner i Kamenoklesarska škola u Pučišćima, koja je – koliko znamo – jedina strukovna škola za obradu kamena u regiji. Upravo uključivanjem i njih u projekat želimo napraviti doprinos poticanju obrazovnog sustava na način da obrazovni sustav odgovara potrebama tržišta u ovom sektoru, koji je ujedno sektor koji je u našim strateškim dokumentima i sa jedne i sa druge strane granice prepoznat kao sektor koji ima velike potencijale za razvoj“, rekla je Tomašević.
Osim važnosti ovih projekata za lokalne zajednice, koji nude razne mogućnosti za razvoj, projekti su važni i za EU, kaže Boris Jaročević iz Delegacije EU.
„Projekti su veoma bitni i za Evropsku uniju zato što nam je - pored onih važnih kriterija za članstvo u EU, poput političkih i ekonomskih kriterija, vladavine prava, tržišne ekonomije - jako važno i da zemlje koje teže Evropskoj uniji imaju dobre odnose sa susjedima. Kad kažem 'dobre odnose' ne mislim samo na dobre odnose političara, šefova država, šefova vlada nego i dobre odnose među ljudima, i to na terenu, u zajednici“, poručuje Jaročević.
Odobreni projekti samo su prva faza planiranih programa. Očekuje se uskoro i drugi poziv za koji će, kako se vjeruje, takođe biti veliko interesovanje lokalnih zajednica, te one, koje sa svojim projektima nisu prošle u prvom krugu, imaju šansu ponovo se prijaviti za sredstva iz IPA fonda.
Na vratima Evrope
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)