Nakon što je Evropska unija(EU) zbog invazije na Ukrajinu pojačala restriktivna pravila za uvoz iz Rusije i Belorusije, Srbija namerava da iskoristi ekonomsku šansu.
Kineska kompanija HBIS, koja od 2016. rukovodi železarom u Smederevu, saopštila je za Radio Slobodna Evropa(RSE) da će, u skladu sa novom uredbom EU, moći da izveze 30 odsto više proizvoda od toplovaljanog čelika u EU nego prethodnih godina.
"U skladu sa novim merama, kompanija će prilagoditi svoju proizvodnju i strategiju prodaje", rekao je Aleksandar Mladenovski, generalni direktor prodaje i marketinga u "HBIS Group Serbia".
Pročitajte i ovo: Ukrajinci tvrde da je oslobođena cijela kijevska regija, evakuisano 4.200 ljudi na istoku zemljeEvropska komisija je 15. marta objavila dokument kojim se kvota (ograničenje količine) za uvoz čelika u EU koje su do sada bile namenjene Rusiji i Belorusiji preraspoređuje na druge države, čime je Srbija dobila mogućnost većeg izvoza.
Naime, zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara, EU uvela je više paketa sankcija Rusiji, ali i Belorusiji zbog podrške invaziji, a deo paketa sankcija je i zabrana uvoza čelika iz ovih država.
Zašto postoje kvote za izvoz čelika u EU?
Evropska komisija je u februaru 2019. uvela kvote za 26 kategorija proizvoda od čelika za zemlje van EU.
Ovaj potez je usledio nakon što su Sjedinjene Države 2018. uvele carine EU i drugim državama na uvoz čelika i aluminijuma.
Pročitajte i ovo: Kvote za čelik: Hoće li Srbija izbeći 'metak u čelo'?Tadašnji američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) je u martu 2018. uvođenje tarifa za uvoz čelika i aluminijuma obrazložio time da će to oživeti američku ekonomiju. Trampove mere su posebno bile usmerene na Kinu kako bi se američki proizvođači zaštitili od uvoza jeftinog čelika iz te zemlje.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda u Privrednoj komori Srbije, kaže za RSE da je uvođenje kvota Srbiji i drugim zemljama van EU na izvoz čelika posledica američko-kineskog trgovinskog rata.
"Kina je (nakon što je SAD uveo carine, prim. aut.) preusmerila svoj izvoz na tržište Evropske unije. Pošto je čelik koji je dolazio iz Kine bio cenovno konkurentniji, onda se evropska čelična industrija osetila ugroženo. Institucija koja objedinjuje proizvođače metala u Evropskoj uniji Eurofer žalila se Evropskoj komisiji i uveden je sistem kvota za uvoz čelika iz trećih zemalja", objašnjava Stanić i dodaje da su te mere obuhvatile i zemlje kandidate za članstvo u EU, kao što je Srbija.
Pročitajte i ovo: Dogovor za kraj trgovinskog rata započetog u vreme Donalda TrampaAdministracija sadašnjeg američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) je u oktobru 2021. odlučila da ublaži tarife EU na proizvode od čelika i aluminijuma u vrednosti od više milijardi dolara u pokušaju da reši trgovinski spor od vremena Trampove administracije.
Ipak, sistem kvota na izvoz čelika koje je EU uvela trećim zemljama opstao je i danas.
Koje kompanije u Srbiji i gde izvoze čelik?
Prema rečima Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, u Srbiji postoji 620 firmi koje izvoze neku vrstu proizvoda od čelika.
"Učešće kompanije HBIS (vlasnika smederevske železare) u tom izvozu je dominantno i kreće se preko 70 odsto", navodi Stanić.
Kineska "HBIS Group" 2016. godine je za 46 miliona evra kupila deo imovine železare u Smederevu. Po preuzimanju je dostigla raniju rekordnu godišnju proizvodnju od 1,7 miliona tona gotovih proizvoda, kako je pisao RSE.
Pročitajte i ovo: Da li će kvote EU ugroziti smederevsku Železaru?Ova fabrika izgrađena je 1921. godine, a 1946. godine bila je nacionalizovana i postala državno vlasništvo.
Država je 2003. železaru prodala američkoj kompaniji US Steel, koja se u Smederevu zadržala do 2012. Tada je Vlada Srbije železaru otkupila za jedan dolar, da bi fabriku u 2016. preuzela kineska kompanija.
Njen maksimalni projektovani kapacitet je, 2,2 miliona tona gotovih proizvoda. "HBIS" u Srbiji, inače, čini fabrika u Smederevu za proizvodnju toplo i hladno valjanih ravnih čeličnih proizvoda i fabrika u Šapcu za proizvodnju belih limova.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u poslednjih pet godina najviše čelika i gvožđa izvozila u zemlje EU.
U januaru 2022., najviše čelika i gvožđa je izvezeno u Poljsku, Italiju i Austriju.
Osim zemalja EU, među prve tri države po vrednosti izvoza 2021. godine našla se Bosna i Hercegovina, a 2017. Severna Makedonija.
Vrednost ukupnog izvoza čelika i gvožđa 2021. godine je bila oko milijardu evra.
Šta za HBIS znači povećanje kvota za izvoz čelika?
Iz kompanije "HBIS Group Serbia" navode za RSE da povećanje kvota za izvoz čelika u EU pozitivno utiče na poslovanje te kompanije.
Ipak, kako navode, "nove kvote za izvoz čelika na tržište EU, odnose se samo na program toplovaljanih traka i limova, dok program proizvoda od belog lima, hladnovaljane trake i limovi nisu obuhvaćeni ovim promenama", odnosno kvote su povećane samo za jednu kategoriju proizvoda ove kompanije.
Iz HBIS navode i da je ta kompanija pre uvođenja kvota plasirala najveći deo svojih proizvoda na tržište EU, a onda je zbog mera Evropske komisije donetih 2019. godine morala da smanji obim proizvodnje.
"Najnovijom preraspodelom kvote toplovaljanog programa su na kvartalnom nivou sa 120.000 tona povećane na 150.000 tona, što predstavlja rast od oko 30 odsto, ali to nije ni blizu mogućnostima koje je smederevska železara imala pre uvođenja kvota", piše u odgovoru za RSE.
Da li je povećanje kvota šansa za Srbiju?
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za RSE da će povećanje kvota svakako povećati izvoz čelika iz Srbije.
"Železara će imati bolji rezultat poslovanja jer ima fiksne troškove, kada se prodaja poveća, troškovi po jednoj toni su niži i bolji je finansijski rezultat. Srbiji je dragoceno da dobije još neku mogućnost izvoza zato što gubimo zaraćenu Ukrajinu i možda Rusiju, ako Srbija bude pod pritiskom da izvoz u Rusiju bude limitiran", kaže Kovačević.
Pročitajte i ovo: Zapad pojačava sankcije Rusiji, sve oči uprte u SrbijuSrbija je, inače, jedna od retkih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, što je predmet kritika EvU, jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU.
Kovačević navodi da za proizvođače čelika u ovom trenutku može predstavljati izazov povećanje cena energenata koji se koriste za proizvodnju čelika.
"Koks (čvrsto gorivo, prim. aut.) za proizvodnju čelika se pravi od najkvalitetnijeg uglja, a ugalj je poskupeo", kaže on.
Kovačević dodaje da problem može predstavljati i nabavka koksa za proizvodnju čelika.
"Srbija nema domaću proizvodnju koksa, pa se to uvozi. Železara je, koliko znam, uvozila koks iz Ukrajine i Rusije, sad mora naći drugog uvoznika", navodi Kovačević.
Prema njegovom mišljenju, povećanje cena troškova, na koju pre svega utiču povećanje cena hrane i energenata, ne bi trebalo da smanji proizvodnju čelika jer je i cena čelika porasla na svetskom tržištu za oko 10 odsto.
Pročitajte i ovo: Poskupljenja u Srbiji: 'Više novca, a korpa sve praznija'Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za poljoprivredni razvoj (IFAD) saopštio je 17. marta da je ruska invazija na Ukrajinu prošlog meseca ozbiljno smanjila isporuke iz te dve zemlje, koje zajedno čine oko 25 odsto svetskog izvoza pšenice i 16 procenata kukuruza, što je dovelo do skoka cena žitarica na međunarodnim tržištima.
Rusija je takođe jedan od najvećih svetskih dobavljača veštačkog đubriva - čije su cene već porasle prošle godine, što je doprinelo povećanju svetskih cena hrane od 30 odsto i gladi u siromašnijim delovima sveta.
Nafta je poskupela krajem februara zbog zabrinutosti da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da poremeti snabdevanje iz Rusije, drugog po veličini izvoznika.