Rusija je prošle nedelje značajno smanjila isporuke gasa ka članicama Evropske unije u odmazdi zbog podrške evropskih lidera Ukrajini. Korišćenjem gasa kao oružja Moskva ne samo što je izvršila pritisak na energetsko tržište u Evropi, već bi mogla da poremeti planove za borbu protiv sve veće inflacije, kao i da uzdrma evropsku solidarnost, pišu svetski mediji.
Nova ruska pravila za isporuku gasa
S rastom tenzije između Evropske unije (EU) i Moskve, Rusija je naglo smanjila isporuke gasa zemljama članicama, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Italija i Slovačka saopštile su u petak, 17. juna, da je ruska državna energetska kompanija Gazprom prepolovila očekivane isporuke gasa, čime su se te dve zemlje pridružile sve dužoj listi evropskih zemalja — uključujući Austriju, Francusku, Nemačku i Poljsku — kojima su zalihe energenata smanjene poslednjih meseci.
Analitičari, kako navodi američki list, kažu da smanjenja isporuke iz Rusije ne predstavljaju neposrednu pretnju potrošačima, ali da bi mogle da nagoveste značajne nestašice gasa kasnije tokom godine, budući da mnoge evropske zemlje koriste letnje mesece s manjom potražnjom za punjenje skladišta za zimu, kada je potražnja za energijom veća.
Evropska unija je prošlog meseca postavila cilj članicama da osiguraju da skladišta gasa budu 80 odsto popunjena do 1. novembra, dok su trenutno popunjena 52 odsto.
Usled bojazni od nestašica mnoge zemlje razmatraju ograničenja u potrošnji energije. Međunarodna agencija za energetiku je takođe pozvala lidere da naprave planove za racionalizaciju trošenja energije. Međutim, ističe Vašington post, takve mere će se verovatno pokazati kao nepopularne pošto inflacija podiže potrošačke cene, što vrši dalji pritisak na vlade.
Sve to, ocenjuje list, predstavlja značajnu geopolitičku polugu uticaja za Moskvu.
"Naš proizvod, naša pravila", rekao je prošle nedelje izvršni direktor Gazproma Aleksej Miler i dodao: "Ne igramo po pravilima koja mi nismo napravili".
Ruski odgovor na podršku EU Ukrajini
Ruski Gazprom smanjio je isporuke gasa Francuskoj i Italiji samo nekoliko dana pošto su lideri tih zemalja u Kijevu formalno podržali nastojanja Ukrajine da uđe u EU, piše Politiko (Politico) i ističe da je to podiglo uzbunu da bi usporavanje isporuka moglo da poremeti napore EU da poveća zalihe pre zime i zaštiti se od ruskih energetskih ucena.
Francuski operater gasne mreže GRTgaz saopštio je 17. juna da od 15. juna nije primio ruski gas preko Nemačke, dok je italijanska državna energetska kompanija Eni saopštila da je 17. juna dobila polovinu traženih količina, što je treći uzastopni dan smanjenih isporuka.
Nemačka je 15. juna izvestila o značajnom smanjenju snabdevanja kroz podmorski gasovod Severni tok, pri čemu je Gazprom naveo da je protok bio 67 miliona kubnih metara dnevno umesto 167 miliona kubnih metara.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) boravio je 16. juna u Kijevu zajedno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i italijanskim premijerom Mariom Dragijem (Draghi) kako bi iskazali podršku Ukrajini.
Gazprom je za smanjenje protoka kroz Severni tok okrivio radove na održavanju kompresorskih stanica cevovoda i nevoljnost Kanade da zbog sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu vrati ključnu opremu. Nemački vicekancelar Robert Habek (Habeck) odbacio je to objašnjenje i rekao da je smanjenje "politička odluka". Italijanski premijer rekao je: "Mi i Nemačka i drugi verujemo da su to laži".
S druge strane, Rusija upozorava da bi situacija s gasom moglo biti još gora. "Ne isključujem da će ove godine biti ozbiljnih problema na evropskom tržištu, posebno u pogledu jesensko-zimskog perioda", rekao je 17. juna potpredsednik ruske Vlade Aleksandar Novak.
Gas kao oružje
Rusija je tokom celog Hladnog rata i decenijama posle toga stabilno snabdevala Evropu gasom. To se, međutim, promenilo prošle nedelje kada je Moskva smanjila isporuke u očiglednoj odmazdi zbog podrške EU Kijevu, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Predsednik Rusije Vladimir Putin je prekinuo decenije pouzdanih energetskih odnosa s Evropom pošto je postepeno smanjivao snabdevanje gasom od početka invazije na Ukrajinu krajem februara, da bi prošle nedelje ubrzao tempo rezova u isporukama.
Sada, kako piše Blumberg, posle dosad najvećih koraka ka korišćenju energije kao oružja, racionalizacija gasa u Evropskoj unije je vrlo realna perspektiva. Smanjenja isporuka gasa izazvala su skok cena, povećala pritisak na evropsku ekonomiju i mogla bi da ugroze evropsku solidarnost, što predstavlja pobede Kremlja nakon što su evropski lideri istakli podršku Ukrajini.
Situacija s gasom bi mogla da se pogorša posebno u kritičnim zimskim mesecima, pošto se očekuje se da će Kina, koja je najveći uvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG), posle smanjenja potražnje usled ograničenja nametnutih zbog COVID-19, ponovo povećati uvoz, čime će se nadmetati s Evropom u potrazi za sve oskudnijim zalihama.
Problemi s gasom takođe će uznemiriti kreatore ekonomske politike u EU dok pokušavaju da obuzdaju rekordnu inflaciju, ukazuje Blumberg, navodeći da dodatno povećanje troškova energije može da potkopa napore Evropske centralne banke da obuzda povećanje cena.
Istovremeno raste i zabrinutost za ekonomski rast – s već povećanim troškovima života, mogućnost racionalizacije energije i veći računi za gas mogli bi dodatno da naruše poverenje potrošača.
Poziv na štednju
Nemačka vlada pozvala je stanovništvo da štedi energiju nakon što je Rusija smanjila snabdevanje Severnim tokom, navodi Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Vicekancelar Habek rekao je da je situacija "ozbiljna" i da kompanije i građani treba da učine sve što mogu da uštede energiju. "Svaki kilovat-sat pomaže u ovoj situaciji", rekao je on u video apelu objavljenom na Tviteru (Twitter).
Ruski izvoznik gasa pod kontrolom države Gazprom smanjio je protok u gasovodu Severni tok za 60 odsto poslednjih dana, navodeći kao razlog tehničke probleme. Nemačka tvrdi da je taj potez politički, usred eskalacije tenzija između Moskve i Zapada zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Političari iz EU optužuju Rusiju da koristi svoju poziciju kao jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte i gasa, uz sve veći strah da bi mogla da uzvrati na sankcije EU tako što će zatvoriti gasnu slavinu Evropi.
Gazprom je već zatvorio dotok gasa u Poljsku, Bugarsku, Finsku, Holandiju i Dansku nakon što su odbili da plaćaju u rubljama, kako zahteva predsednik Putin.
Evropske cene gasa, koje su već blizu rekordnih nivoa, prošle nedelje su porasle za više od 70 odsto u reakciji na poslednja ograničenja u snabdevanju, dostigavši 15. juna 146 evra po megavat-satu – što je povećanje od skoro 30 odsto za jedan dan.
Gazprom je za smanjenje protoka gasa okrivio tehničke probleme. Neke od gasnih turbina Severnog toka, koje je proizveo Simens (Siemens Energy), bile su na popravkama u Montrealu, ali nisu mogle da budu vraćene u Rusiju zbog sankcija Kanade, saopštio je Gazprom.
Nemačka odbacuje to objašnjenje. Habek je rekao da je reč o "izgovoru" za "političku akciju" smanjenja isporuka. "Putin radi ono za šta smo se od početka plašili da će uraditi. On smanjuje količinu gasa, ne jednim potezom, već postepeno", rekao je on.
Ruski izaslanik u EU Vladimir Čižov upozorio je 16. juna da bi Severni tok mogao u potpunosti da se zatvori ako se nastave problemi s turbinom, dodajući da bi to moglo da ima razorne posledice po Nemačku.
Nemačko ministarstvo ekonomije u nedelju, 19. juna, saopštilo je da će ograničiti korišćenje gasa za proizvodnju energije, preneo je Asošiejtid pres (The Associated Press).
Vicekancelar i ministar ekonomije rekao je da će Nemačka pokušati da nadoknadi korišćenje gasa u "gorkom, ali neophodnom" potezu.
Nemačka vlada insistira da će ruski gas biti neophodan dok ne budu dostupni alternativni izvori energije, kao što je LNG koji se doprema brodovima.
Habek je rekao da se skladišta do zime mogu napuniti uprkos manjim isporukama iz Rusije, kupovinom iz drugih zemalja, ali je dodao da je situacija "ozbiljna" i da će možda biti neophodne druge mere.
Alternative ruskom gasu
Evropske zemlje u pokušaju da smanje zavisnost od ruskog gasa traže alternative za snabdevanje energentima, ističe Rojters (Reuters).
Pored smanjenja isporuka preko Severnog toka, već je prošlog meseca Ukrajina zatvorila tranzitni gasovod iz Rusije optužujući ruske okupacione snage za poremećaje. Kroz ukrajinski tranzitni koridor gas uglavnom ide u Austriju, Italiju, Slovačku i druge istočnoevropske zemlje.
Alternativni putevi ka ostatku Evropi koji ne idu preko Ukrajine uključuju gasovod Jamal-Evropa, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke, i Severni tok, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke. Gasovod Jamal-Evropa ima kapacitet od 33 milijarde kubnih metara, što je oko šestina ruskog gasa koji dolazi do Evrope. Međutim, gas već neko vreme ide na istok od Nemačke do Poljske, pošto je Moskva uvela sankcije vlasniku poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa.
Neke zemlje imaju i alternativne opcije snabdevanja, budući da je evropska gasna mreža povezana tako da se isporuke mogu deliti. Nemačka, najveći evropski potrošač ruskog gasa, mogla bi da uvozi gas iz Velike Britanije, Danske, Norveške i Holandije.
Norveška, koja je najveći evropski izvoznik gasa posle Rusije, povećava proizvodnju kako bi pomogla Evropskoj uniji da postigne cilj da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva do 2027.
Južna Evropa može da dobije azerbejdžanski gas preko Transjadranskog gasovoda (TAP) koji vodi do Italije i Transanadolskog gasovoda (TANAP) kroz Tursku.
SAD su takođe saopštile da mogu da isporuče 15 milijardi kubnih metara LNG-a Evropskoj uniji ove godine. Američka LNG postrojenja rade punim kapacitetima, ali se problem pojavio zbog eksplozije u glavnom terminalu za izvoz LNG u Teksasu – neće raditi do septembra, a onda će sve do kraja 2022. raditi delimično.
Evropski LNG terminali takođe imaju ograničen kapacitet za uvoz, mada neke evropske zemlje navode da traže načine da prošire uvoz i skladištenje. Nemačka je među zemljama koje žele nove LNG terminale i planira da napravi dva za samo dve godine.
U oktobru će biti otvoren i gasovod koji će omogućiti protok do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje između Poljske i Norveške.
Nekoliko zemalja bi moglo da pokuša da popuni rupe u snabdevanju energijom okretanjem uvozu električne energije preko interkonektora ili povećanjem proizvodnje u nuklearnim elektranama, većom upotrebom obnovljivih izvora, hidroenergije ili termoelektrana. Iako EU pokušava da prestane da koristi ugalj zbog ciljeva klimatske politike, neke termoelektrane su ponovo počele da rade već prošle godine zbog porasta cena gasa.