Medijske navode da je Nemačka jedan od najvećih protivnika daljeg proširenja EU na Balkan, demantovao je ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas, rekavši da Nemačka podržava integraciju zemalja zapadnog Balkana u EU i da nisu promenjeni uslovi za ulazak u EU, a da je na Srbiji da te uslove ispuni.
„Ništa se nije promenilo i na Srbiji je da nastavi putem ka EU. Jedino bi Srbija sama sebi mogla da stane na put u procesu priključenja EU. Ne znam nikoga ko ima suprotno mišljenje. Uslovi za sve koji žele u EU utvrđeni su 1995. godine, kao i kopenhaškim kriterijumima, i važe do danas", kazao je nemački ambasador u Srbiji Volfran Mas.
Da će kriza unutra unije imati preveliki uticaj na dalji tok proširenja a time i poziciju Srbije, veruje profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić:
„Nažalost imalo smo već takvo jedno iskustvo, od maja 2005 godine do prošle jeseni, kada je institucionalna kriza Evropske unije, francuskim i holandskim NE na referendum o ustavu EU, praktično zatvorilo čvrsto vrata EU za nove članice i videli smo da ona baš nije imala dobre posledice po ostale zemlje, pogotovo zemlje kandidate”, kaže Simić.
Svesna da će se Srbija morati suočavati sa unutrašnjim stanjem u EU i činjenicom da je ocena napretka zemalja kandidata postala mnogo ozbiljnija, direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević u tom smislu je poručila je studentima, koji će mesec dana boraviti u zemljama Unije, da će imati priliku da upoznaju prednosti, ali i probleme EU:
„Ali i da vide da nema idealnih situacija i da se u EU ljudi suočavaju sa problemima i da budu svesni i da EU ima probleme, koja mora da rešava svoje probleme. Da kada se vrate kući posvete rešavanju naših problema, jer mi smo najviše motivisani da rešimo svoje probleme i kada rešimo svoje probleme da postanemo član Evropske unije”, kaže Delević.
Iako postoji jako uverenje da bi opasnosti unutrašnje krize Unije, mogli da se preliju i na donošenje negativnih odluka za zapadni Balkan, profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić, primećuje jedno jako važno reagovanje kao upozorenje na pitanje - da li kriza unutar unije može da uspori Srbiju i zapadni Balkan na putu ka EU:
„Odgovor na to pitanje je došao upravo danas (u ponedeljak) u autorskom članku u britanskom Gardijanu koji su potpisali Hilari Klinton, Ketrin Ešton i Moratinos, pod naslovom - Balkan zaslužuje prijem u Evropsku uniju. Oni nastoje da uklone strahove i skepticizam od predstojećeg samita Evropske unije i da održe momentum približavanja ovih zemalja uniji, koji kao što vidimo, barem u slučaju dejtonskog trougla Beograda, Zagreba i Sarajeva poslednjih dana doživljava svoju kulminaciju“, zaključuje Simić.
Sagovornik RSE dodaje kako su ponovo oživele ideje o tome da se zemlje regiona istovremeno integrišu, ali i da je evropska budućnost regiona danas neizvesnija nego pre godinu dana.
„Ništa se nije promenilo i na Srbiji je da nastavi putem ka EU. Jedino bi Srbija sama sebi mogla da stane na put u procesu priključenja EU. Ne znam nikoga ko ima suprotno mišljenje. Uslovi za sve koji žele u EU utvrđeni su 1995. godine, kao i kopenhaškim kriterijumima, i važe do danas", kazao je nemački ambasador u Srbiji Volfran Mas.
Da će kriza unutra unije imati preveliki uticaj na dalji tok proširenja a time i poziciju Srbije, veruje profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i nekadašnji ambasador Srbije u Parizu Predrag Simić:
„Nažalost imalo smo već takvo jedno iskustvo, od maja 2005 godine do prošle jeseni, kada je institucionalna kriza Evropske unije, francuskim i holandskim NE na referendum o ustavu EU, praktično zatvorilo čvrsto vrata EU za nove članice i videli smo da ona baš nije imala dobre posledice po ostale zemlje, pogotovo zemlje kandidate”, kaže Simić.
Svesna da će se Srbija morati suočavati sa unutrašnjim stanjem u EU i činjenicom da je ocena napretka zemalja kandidata postala mnogo ozbiljnija, direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević u tom smislu je poručila je studentima, koji će mesec dana boraviti u zemljama Unije, da će imati priliku da upoznaju prednosti, ali i probleme EU:
„Ali i da vide da nema idealnih situacija i da se u EU ljudi suočavaju sa problemima i da budu svesni i da EU ima probleme, koja mora da rešava svoje probleme. Da kada se vrate kući posvete rešavanju naših problema, jer mi smo najviše motivisani da rešimo svoje probleme i kada rešimo svoje probleme da postanemo član Evropske unije”, kaže Delević.
Iako postoji jako uverenje da bi opasnosti unutrašnje krize Unije, mogli da se preliju i na donošenje negativnih odluka za zapadni Balkan, profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić, primećuje jedno jako važno reagovanje kao upozorenje na pitanje - da li kriza unutar unije može da uspori Srbiju i zapadni Balkan na putu ka EU:
„Odgovor na to pitanje je došao upravo danas (u ponedeljak) u autorskom članku u britanskom Gardijanu koji su potpisali Hilari Klinton, Ketrin Ešton i Moratinos, pod naslovom - Balkan zaslužuje prijem u Evropsku uniju. Oni nastoje da uklone strahove i skepticizam od predstojećeg samita Evropske unije i da održe momentum približavanja ovih zemalja uniji, koji kao što vidimo, barem u slučaju dejtonskog trougla Beograda, Zagreba i Sarajeva poslednjih dana doživljava svoju kulminaciju“, zaključuje Simić.
Sagovornik RSE dodaje kako su ponovo oživele ideje o tome da se zemlje regiona istovremeno integrišu, ali i da je evropska budućnost regiona danas neizvesnija nego pre godinu dana.