Evropski sud za ljudska prava presudio je da ruski zakon o "stranim agentima" krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, navodeći da je zakon "proizvoljan" i da se primenjuje na "prekomerno širok i nepredvidiv način".
Sudu se obratilo 107 organizacija za ljudska prava, predstavnika ruskog civilnog društva i medija, uključujući i Ruski servis Radija Slobodna Evropa (RFE/RL), kao i organizaciju Memorial.
Sud je 22. oktobra presudio da je zakon nametnuo "stroge restrikcije" na aktivnosti tužilaca i utvrdio da njihovo označavanje "stranim agenatima" predstavlja "uznemiravanje."
Sud je ukazao i da zakon "stigmatizuje, obmanjuje i primenjuje se na previše opsežan i nepredvidiv način".
Pročitajte i ovo: Ruska Duma odobrila da se 'stranim agentima' zabrani učešće na izborimaSud smatra da je cilj zakona da "kazni i zastraši, a ne da odgovori na navodnu potrebu za transparentnošću ili legitimnim imperativom nacionalne bezbednosti".
Zaključilo je i da su tim zakonom fizičkim licima koja su podnela tužbu, povređene slobode izražavanja, udruživanja i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života.
Ruski zakon, uveden 2012. i proširen 2022. godine, zahteva od organizacija koje primaju strana sredstva da se registruju kao "strani agenti", čije su posledice inspekcije, drakonske kazne i ograničenja aktivnosti.
Sud je naveo da javno mnjenje u Rusiji povezuje termin "strani agent" sa "izdajnicima" i "špijunima", stigmatizujući one koji su tako označeni.
Pročitajte i ovo: Putin potpisao još oštriji zakon o ‘stranim agentima’Sud se pozvao na "očigledno nesrazmerne sankcije, uključujući proizvoljne novčane kazne ili čak raspuštanje" organizacija smatrajući da "takva ograničenja imaju zastrašujući efekat na javni diskurs i građanski angažman".
Time se "stvara atmosfera sumnje i nepoverenja prema nezavisnim glasovima i potkopavaju sami temelji demokratskog društva", navodi Sud.
Ruski servis RFE/RL kažnjen je sa više od 16 miliona evra zbog nepoštovanja zahteva za označavanje "stanim agnetom".
Ruske vlasti su pojačale sprovođenje zakona, zamrznuvši bankovne račune i blokirajući web stranice Ruskog servisa RFE/RL nakon što je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Pročitajte i ovo: Drakonske kazne protiv Radija Slobodna Evropa u RusijiEvropski sud je naložio Rusiji da plati Rusom servisu RFE/RL 60.000 evra kao nadoknadu troškova i 950.000 evra na ime odštete.
Predsednik RFE Stiven Kapus (Stephen Capus) pozdravio je odluku suda.
"Novinarstvo nije zločin, i zadovoljavajuće je videti da Evropski sud za ljudska prava to priznaje kao pitanje međunarodnog prava", naveo je on u saopštenju. "Kao što je Evropski sud utvrdio u svojoj današnjoj presudi, moskovske zakone o 'stranom agentu' je drsko osmislila vlada da kriminalizuje slobodu govora i spreči nezavisne novinare da rade svoj posao".
Rusi "zaslužuju pristup istinitim informacijama o svojoj zemlji", dodao je Kapus.
Sud je takođe kritikovao raspuštanje istaknutih organizacija kao što su Memorial i Pokret za ljudska prava pod izgovorom kršenja propisa o "stranim agentima." Ovi zakoni su ograničili ne samo njihove javne aktivnosti, već i učešće u izbornom procesu i pristup državnoj podršci.
I pored isključenja iz Saveta Evrope 2022. godine nakon početka invazije Moskve na Ukrajinu, Rusija je još uvek obavezna da poštuje odluke Evropskog suda u slučajevima koji su se dogodili pre njenog isključenja.
Međutim, Moskva je donela zakone koji sprečavaju sprovođenje odluka Evropskog suda izdatih nakon njenog isključenja, dodatno komplikujući uticaj ove presude.
RFE/RL saopštava da će nastaviti svoj rad uprkos ruskoj represiji. Biro u Moskvi je zatvoren 2022. godine, a mnogi novinari su označeni kao "strani agenti."
U 2023. godini, moskovski sud je proglasio bankrot Ruskog servisa RFE/RL, ali organizacija i dalje pruža vesti milionima ruskih građana iz inostranstva, održavajući svoju uređivačku nezavisnost uz finansijsku podršku američkog Kongresa.