Šta će stajati u sporazumu koji bi uskoro trebalo da potpišu EULEX i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije precizno poznato.
Ipak, se zna da će na ovaj način dve strane postići dogovor o zajedničkim aktivnostima na suzbijanju kriminala i to u zoni koju Beograd naziva administrativnim prelazom, a Priština granicom.
Na srpskoj strani u zvaničnim krugovima se pozdravljaju najave sporazuma uz ocenu da će od njega koristi imati i Kosovo, dok se u opozicionim krugovima čuju ocene da na ovaj način Srbija pristaje da uspostavi klasičnu granicu prema takozvanoj „južnoj pokrajini“.
Ne postoji nikakva misterija, reč je o nastavku saradnje koja je otpočela još 1999. godine. U izjavi za naš program to je ocenio državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović. On pojašnjava da je pre deset godina su na jednoj strani postpisnici bili UNMIK policija i Kfor, a na drugoj srpski MUP i Vojska Jugoslavije. Sada će se novim sporazumom konkretizovati ko će sprovoditi kontrolu prelaza između Srbije i Kosova a u cilju sprečavanja svih oblika kriminala:
„Na tom policijsom nivou oni će razmenjivati informacije o organizovanom kriminalu i svakako o terorizmu. Zato što je od opšteg intersa za čitav region da se takva saradnja ostvaruje. Ono što je bitno jeste da EULEX ima mandat da to uradi na osnovu generalnih i generalnog Protokola o dolasku misije EULEX.“
Sporazum je nezvanično i ranije pominjan kako u srpskim tako i kosovskim medijima a u nedelju ga je najavio šef policije i vicepremijer Ivica Dačić. Prilikom posete Novom Sadu on je kazao kako je saradnja neophodna kako bi se „sprečilo prebacivanje ilegalnih grupa i sa jedne i sa druge strane administrativne linije“:
„Bilo da je reč o terorizmu ili ilegalnoj trgovini narkoticima ili oružjem, bilo da je reč o švercu robe – svejedno je. Nama je u svakom slučaju interes da se što više spreči kriminal na ovim prostorima.“
Sporazum između Srbije i EULEX-a je dobra vest i samo tako se može tretirati. Ocenio je kriminolog i dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju Dobrivoje Radovanović, uz napomenu da se samo tako može pomoć žrtvama organizovanog kriminala:
„Svaki pokušaj da se spreči kriminal, kontrolom granica ili saradnjom policije je dobrošao. Da li je to EULEX ili snage Ujedinjenih nacija, ili čak kosovska policija (dakle autentične vlasti na Kosovu) za suzbijanje kriminala je manje važno. U ovom trenutku je mnogo važnije suzbiti kriminal od nekih političkih igara naših ili njihovih političara. Zato što ako spasete jednu ženu koja je u lancu prodaje ljudi ili jednog čoveka od droge, to je mnogo važnije nego pitanje da li će naša policija sarađivati sa EULEX-om ili neće.“
Protivnici vlasti ne prihvataju ni ocene eksperata poput ove koju je izneo Radovanović. Uveravanje javnosti da se sporazumom između policije Srbije i EULEX-a sprovode mere na suzbijanju kriminala je „iluzija i bacanje prašine u oči“. U to je siguran predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije i funkcioner partije Vojislava Koštunice, Marko Jakšić. On podvlači da Srbija na ovaj način stvara uslove za strožu kontrolu prelaza ka Kosovu a sa ciljem ispunjenja uslova koje je postavila Evropska unija za stavljanje zemlje na „belu Šengen listu“:
„Što se Srba tiče Beograd već ima svoju unutrašnju granicu, da tako kažem, postavljenu. Na toj unutrašnjoj granici postoji policija, tržišna inspekcija, finansijska policija, postoji i jedna carina. Prema tome faktički je moguće da ne bi mogla čak ni muva da proleti ukoliko to vlast u Beogradu ne želi. Ovde se pre svega radi o uspostavljanju jedne klasične granice između uže Srbije i Kosova.“
Oliver Ivanović odbacuje optužbe ovog tipa. On garantuje da između Kosova i Srbije neće biti granice što će i sam tretman ljudi na prelazu dokazivati:
„Ne. To nisu granični prelazi to je administrativna linija što znači da naši građani mogu tu liniju da prelaze samo sa ličnom kartom. Svakako da će se pojačano voditi računa o sumnjivim osobama koje tu prelaze, posebno o ilegalnim prelascima.“
Posebno kosovski mediji proteklih sedmica su govorili o tajnim pregovorima između Prištine i Beograda uz posredovanje EULEX-a. Marko Jakšić smatra da se i najavljenim sporazum potvrđuje da su te informacije bile istinite:
„Sve ima samo jedan cilj. A to je da je u cilju stvaranja državnosti Kosova Beograd popustio. Kako bi dobio šengen vize odriče se 15 odsto svoje teritorije.“
Oliver Ivanović nedvosmisleno demantuje:
„Neće biti direktnih pregovora ni direktnih kontakata sa Prištinom. A s kim će EULEX dalje da se dogovara o implementaciji tih elemenata tog sporazuma mi ne znamo. To je svakako na njima. Ja znam da bez Albanaca to svakako ne može da prođe ali mi direktnih kontakata sa njima nećemo imati.“
Dobrivoje Radovanović upozorava da političari moraju imati svest o propusnosti zone između Kosova i Srbije te da njena kontrola može biti samo u korist obe strane, bez obzira na stastus Kosova:
„Podaci su prilično katastrofalni. Tu se događa šverc svega mogućeg. Tu se događa najbezobzirniji način trgovine narkoticima, ljudima, oružjem, dragocenim metalima, od čega veliku štetu imaju i Srbija i Evropa i Kosovo.“
Upravo izostanak saradnje jedne i druge strane doprineo je porastu krimanala. Ko god i u čije god ime potpisao sporazum on će nesumnjivo biti pozitivan ukoliko uvede red u spornoj zoni, bez obzira da li je zvali granicom ili administrativnim prelazom.
Dok Vlada u Prištini tvrdi da na to nemaju pravo, iz Eulexa poručuju da im je to omogućio dogovor koji su u februaru 2008. potpisali predsjednik Kosova i visoki predstavnik EU Havijer Solana.
Savjetnik Ministra unutrašnjih poslova Kosova, Fisnik Redžepi, kaže da je posao misija EULEX-a na Kosovu da podržava Kosovske institucije, a ne da radi njihov posao.
“Vi znate da je misija EULEX-a tehnička misija za vladavinu prava i ovde je zahtevom institucija Republike Kosova da bi podržavala institucije u vladavini prava preko savetodavanja i nadzora. Misija EULEX-a nije ovde da bi zamenila institucije Republike Kosova, nego samo kako bi ih podržavala. Prema tome, svaki postupak EULEX-a koji može da se interpretira kao zamena uloge institucija Republike Kosova, mi smatramo da je to prevazilaženje njihovog mandata.”
On smatra da dogovor nije moguće postići bez saglasnosti kosovskih institucija i da je kosovska Vlada jedina legitimna adresa za potpisivanje bilo kakvih dogovora.
Iz EULEX-a, međutim tvrde da je hvatanje i hapšenje kriminalaca dio njihovog mandata na Kosovu, kao što je i davanje preporuka i savjeta kosovskim institucijama u oblastima pravde, policije i carine.
U saopštenju za javnost podsjećaju da su mandat i nadležnosti EULEX-a, prepiskom iz februara 2008, dogovorili predsjednik Kosova i visoki predstavnik Havijer Solana.
Prema tom dogovoru, EULEX ima pravo da, prije sudskih organa Kosova, goni kriminalce i privodi ih pravdi.
"Organizovani kriminal, šverc, ilegalni prelasci granice, trgovina ljudima su regionalne teme koje ne poznaju granice, i da bi se efikasno borili protiv tih pojava, dokaze moramo da dijelimo i razmjenjujemo," piše u saopštenju.
"Protokol o policijskoj saradnji sa Srbijom, kao i oni koje smo potpisali sa drugim zemljama u regionu, je potpisan upravo radi efikasnije razmjene policijskih informacija.
Ako se dogodi ubistvo na Kosovu, i ako osumnjičeni pobjegne u Srbiju, morate biti u mogućnosti da razmijenite informacije sa kolegama tamo i da dobijete povratnu informaciju. To je ono što mi želimo da postignemo," poručuju iz EULEX-a.
Ipak, se zna da će na ovaj način dve strane postići dogovor o zajedničkim aktivnostima na suzbijanju kriminala i to u zoni koju Beograd naziva administrativnim prelazom, a Priština granicom.
Na srpskoj strani u zvaničnim krugovima se pozdravljaju najave sporazuma uz ocenu da će od njega koristi imati i Kosovo, dok se u opozicionim krugovima čuju ocene da na ovaj način Srbija pristaje da uspostavi klasičnu granicu prema takozvanoj „južnoj pokrajini“.
Ne postoji nikakva misterija, reč je o nastavku saradnje koja je otpočela još 1999. godine. U izjavi za naš program to je ocenio državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović. On pojašnjava da je pre deset godina su na jednoj strani postpisnici bili UNMIK policija i Kfor, a na drugoj srpski MUP i Vojska Jugoslavije. Sada će se novim sporazumom konkretizovati ko će sprovoditi kontrolu prelaza između Srbije i Kosova a u cilju sprečavanja svih oblika kriminala:
„Na tom policijsom nivou oni će razmenjivati informacije o organizovanom kriminalu i svakako o terorizmu. Zato što je od opšteg intersa za čitav region da se takva saradnja ostvaruje. Ono što je bitno jeste da EULEX ima mandat da to uradi na osnovu generalnih i generalnog Protokola o dolasku misije EULEX.“
Sporazum dobrodošao
Sporazum je nezvanično i ranije pominjan kako u srpskim tako i kosovskim medijima a u nedelju ga je najavio šef policije i vicepremijer Ivica Dačić. Prilikom posete Novom Sadu on je kazao kako je saradnja neophodna kako bi se „sprečilo prebacivanje ilegalnih grupa i sa jedne i sa druge strane administrativne linije“:
„Bilo da je reč o terorizmu ili ilegalnoj trgovini narkoticima ili oružjem, bilo da je reč o švercu robe – svejedno je. Nama je u svakom slučaju interes da se što više spreči kriminal na ovim prostorima.“
Sporazum između Srbije i EULEX-a je dobra vest i samo tako se može tretirati. Ocenio je kriminolog i dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju Dobrivoje Radovanović, uz napomenu da se samo tako može pomoć žrtvama organizovanog kriminala:
„Svaki pokušaj da se spreči kriminal, kontrolom granica ili saradnjom policije je dobrošao. Da li je to EULEX ili snage Ujedinjenih nacija, ili čak kosovska policija (dakle autentične vlasti na Kosovu) za suzbijanje kriminala je manje važno. U ovom trenutku je mnogo važnije suzbiti kriminal od nekih političkih igara naših ili njihovih političara. Zato što ako spasete jednu ženu koja je u lancu prodaje ljudi ili jednog čoveka od droge, to je mnogo važnije nego pitanje da li će naša policija sarađivati sa EULEX-om ili neće.“
Sporazumom se "baca prašina u oči"
Protivnici vlasti ne prihvataju ni ocene eksperata poput ove koju je izneo Radovanović. Uveravanje javnosti da se sporazumom između policije Srbije i EULEX-a sprovode mere na suzbijanju kriminala je „iluzija i bacanje prašine u oči“. U to je siguran predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije i funkcioner partije Vojislava Koštunice, Marko Jakšić. On podvlači da Srbija na ovaj način stvara uslove za strožu kontrolu prelaza ka Kosovu a sa ciljem ispunjenja uslova koje je postavila Evropska unija za stavljanje zemlje na „belu Šengen listu“:
„Što se Srba tiče Beograd već ima svoju unutrašnju granicu, da tako kažem, postavljenu. Na toj unutrašnjoj granici postoji policija, tržišna inspekcija, finansijska policija, postoji i jedna carina. Prema tome faktički je moguće da ne bi mogla čak ni muva da proleti ukoliko to vlast u Beogradu ne želi. Ovde se pre svega radi o uspostavljanju jedne klasične granice između uže Srbije i Kosova.“
Oliver Ivanović odbacuje optužbe ovog tipa. On garantuje da između Kosova i Srbije neće biti granice što će i sam tretman ljudi na prelazu dokazivati:
„Ne. To nisu granični prelazi to je administrativna linija što znači da naši građani mogu tu liniju da prelaze samo sa ličnom kartom. Svakako da će se pojačano voditi računa o sumnjivim osobama koje tu prelaze, posebno o ilegalnim prelascima.“
Posebno kosovski mediji proteklih sedmica su govorili o tajnim pregovorima između Prištine i Beograda uz posredovanje EULEX-a. Marko Jakšić smatra da se i najavljenim sporazum potvrđuje da su te informacije bile istinite:
„Sve ima samo jedan cilj. A to je da je u cilju stvaranja državnosti Kosova Beograd popustio. Kako bi dobio šengen vize odriče se 15 odsto svoje teritorije.“
Oliver Ivanović nedvosmisleno demantuje:
„Neće biti direktnih pregovora ni direktnih kontakata sa Prištinom. A s kim će EULEX dalje da se dogovara o implementaciji tih elemenata tog sporazuma mi ne znamo. To je svakako na njima. Ja znam da bez Albanaca to svakako ne može da prođe ali mi direktnih kontakata sa njima nećemo imati.“
Dobrivoje Radovanović upozorava da političari moraju imati svest o propusnosti zone između Kosova i Srbije te da njena kontrola može biti samo u korist obe strane, bez obzira na stastus Kosova:
„Podaci su prilično katastrofalni. Tu se događa šverc svega mogućeg. Tu se događa najbezobzirniji način trgovine narkoticima, ljudima, oružjem, dragocenim metalima, od čega veliku štetu imaju i Srbija i Evropa i Kosovo.“
Upravo izostanak saradnje jedne i druge strane doprineo je porastu krimanala. Ko god i u čije god ime potpisao sporazum on će nesumnjivo biti pozitivan ukoliko uvede red u spornoj zoni, bez obzira da li je zvali granicom ili administrativnim prelazom.
EULEX prekoračio ovlašćenja?
Dok Vlada u Prištini tvrdi da na to nemaju pravo, iz Eulexa poručuju da im je to omogućio dogovor koji su u februaru 2008. potpisali predsjednik Kosova i visoki predstavnik EU Havijer Solana.
Savjetnik Ministra unutrašnjih poslova Kosova, Fisnik Redžepi, kaže da je posao misija EULEX-a na Kosovu da podržava Kosovske institucije, a ne da radi njihov posao.
“Vi znate da je misija EULEX-a tehnička misija za vladavinu prava i ovde je zahtevom institucija Republike Kosova da bi podržavala institucije u vladavini prava preko savetodavanja i nadzora. Misija EULEX-a nije ovde da bi zamenila institucije Republike Kosova, nego samo kako bi ih podržavala. Prema tome, svaki postupak EULEX-a koji može da se interpretira kao zamena uloge institucija Republike Kosova, mi smatramo da je to prevazilaženje njihovog mandata.”
On smatra da dogovor nije moguće postići bez saglasnosti kosovskih institucija i da je kosovska Vlada jedina legitimna adresa za potpisivanje bilo kakvih dogovora.
Iz EULEX-a, međutim tvrde da je hvatanje i hapšenje kriminalaca dio njihovog mandata na Kosovu, kao što je i davanje preporuka i savjeta kosovskim institucijama u oblastima pravde, policije i carine.
U saopštenju za javnost podsjećaju da su mandat i nadležnosti EULEX-a, prepiskom iz februara 2008, dogovorili predsjednik Kosova i visoki predstavnik Havijer Solana.
Prema tom dogovoru, EULEX ima pravo da, prije sudskih organa Kosova, goni kriminalce i privodi ih pravdi.
"Organizovani kriminal, šverc, ilegalni prelasci granice, trgovina ljudima su regionalne teme koje ne poznaju granice, i da bi se efikasno borili protiv tih pojava, dokaze moramo da dijelimo i razmjenjujemo," piše u saopštenju.
"Protokol o policijskoj saradnji sa Srbijom, kao i oni koje smo potpisali sa drugim zemljama u regionu, je potpisan upravo radi efikasnije razmjene policijskih informacija.
Ako se dogodi ubistvo na Kosovu, i ako osumnjičeni pobjegne u Srbiju, morate biti u mogućnosti da razmijenite informacije sa kolegama tamo i da dobijete povratnu informaciju. To je ono što mi želimo da postignemo," poručuju iz EULEX-a.