Reforma Ustava ključ za evropske integracije BiH
Evropska komisija je poručila da je reforma Ustava Bosne i Hercegovine preduslov za to da se toj zemlji otvori mogućnost kandidature za članstvo u Evropskoj uniji.
To je navedeno u "Strateškom dokumentu" sastavnom delu godišnjeg izveštaja Komisije u Briselu o napretku reformi na Zapadnom Balkanu, u koji je imala uvida agencija Beta.
Ipak, upozorava se da je napredak u toj zemlju u celini i dalje prilično ograničen, pri čemu su najveća kočnica i za približavanje EU to što se međusobno stalno spore politički lideri dva entiteta - Federacije BiH i Republika Srpske.
U dokumentu se napominje da se "politička klima u zemlji i dalje pogoršava, a zapaljujuća retorika i dalje je prisutna".
Evropska komisija traži da politička vođstva BiH "bez ikakvog daljnjeg odlaganja" sprovedu promene u Ustavu.
"Reforma ustavnog okvira je nužna zato da bi omogućila delotvorno funkcionisanje državnih ustanova". A to je uslov da onda Evropska komisija bude u stanju da preporuči status kandidata za Bosnu i Hercegovinu.
Izvršno telo evropske dvadesetsedmorice stavlja do znanja da će status kandidata za članstvo u EU moći da se razmatra tek kad se obavi prelazak sa sadašnjeg međunarodnog visokog predstavnika za BiH na evropskog predstavnika za tu zemlju, koji ne bi imao posebna
"bonska ovlašćenja".
Za ukidanje funkcije međunarodnog predstavnika je nužno da se ispune politički uslovi, a glavni je ustavna reforma i stvaranje institucija koje će biti u stanju da sprovedu reforme i pregovore sa EU o članstvu.
EU treba da primeni sporazum sa Srbijom
U Izvještaju Evropska komisija za Srbiju navodi da Evropska unija treba da primeni prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zato što su vlasti u Beogradu potvrdile privrženost evropskoj integraciji i dodatno poboljšale saradnju s Haškim sudom.
U tom dokumentu se ističe da su srpske vlasti "dokazale da sprovode preuzetu obavezu približavanja zemlje Evropskoj uniji time što provode Prelazni sporazum sa EU i time što sprovode ključne političke reforme u skladu s evropskim standardima".
Dodaje se da je saradnja Beograda s Haškim tribunalom dodatno poboljšana, ali i napominje da su optuženi Ratko Mladić i Goran Hadžić i dalje na slobodi.
"U skladu sa", kako se navodi, "postojanom saradnjom s Haškim tribunalom i potvrdom privrženosti Srbije integraciji u Uniju, Evropska komisija smatra da Evropska unija sada treba da primeni Prelazni trgovinski sporazum (sa Srbijom)", navodi Komisija.
Evropska komisija ocenila je da je stabilnost na Kosovu očuvana, ali da je krhka, a zabrinutost izazivaju nedavni incidenti i šteta nanesena imovini misiji EU, Euleks.
Komisija je konstatovala da je izradila i studiju o političkom i društveno-ekonomskom napretku Kosova ka integraciji u EU, u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja regiona.
Nužni opipljivi rezultati u reformama u Crnoj Gori
Kada je u pitanju Crna Gora, Evropska komisija (EK) ocenila je da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i EU u celini glatko sprovodi, ali da bi vlasti u Podgorici trebalo da pokažu konkretnije rezultate u borbi protiv korupcije.
Navodi se da su u Crnoj Gori političke reforme nastavljene i da je određen napredak ostvaren u reformi pravosuđa, a da su nužni opipljivi rezultati u učvršćivanju vladavine zakona.
Dokument EK, u koji je agencija Beta imala uvid, sastavni je deo godišnjih izveštaja o napretku regiona u procesu pridruživanja EU koje će Komisija u Briselu objaviti 14. oktobra.