Odgovori na više hiljada pitanja koje je iz Brisela u Beograd doneo evropski komesar za proširenje Štefan File, biće pripremljeni do kraja januara obećao je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i najavio da će nakon toga uslediti konsultacije sa Evropskom komisijom, te moguća dodatna pitanja sa ciljem da se u drugoj polovini 2011. godine dobije status kandidata.
Ukoliko zaista bude pratila takav tempo Srbija bi mogla postati i država koja je u redu onih što su najbrže odgovorili na pitanja, odnosno Evropskoj uniji ponudila precizno skenirano stanje svojih institucija, privrede, ljudskih prava ... No, atmosferu optimizma kvari samo odnos prema pitanju koje ostaje ključno, uprkos popustljivosti koju Brisel pokazuje.
Kosovo – ili koliko će pitanja iz Upitnika uzdrmati čvrstu srpsku poziciju o nepriznavanju pre dve godine u Prištini proglašene nezavisnosti. Očekivano, a i sudeći po onome što je File kazao u Beogradu, za sada, Evrpska unija konačno izjašnjavanje i ne traži
„Kosovo nije obuhvaćeno Upitnikom. Uprkos tome postoji jedan broj pitanja koja se tiču saradnje Beograda i Prištine. Ali i ona Kosovo tretiraju statusno neutralno na način kako je to bilo i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju“, kazao je File.
Umesto tog osetljivog, među oko dve i po hiljade pitanja i približno isto toliko potpitanja biće i ona koja bi trebalo da skeniraju stanje odnosa i saradnje u regionu. To je i teren ključan za Srbiju, podvlači u izjavi za RSEo direktor „Fridrih Ebert“ fondacije Mihael Erhke.
„Mislim da je pitanje pomirenja sa susedima, najvećim delom odgovornost Srbije“, ocenio je on.
Na pitanje povodom Upitnika EU, šta misli kakav će biti odgovor Srbije o granicama i broju stanovnika, Erhke odgovara:
„Mislim da se neka vrsta dobrog aranžmana mora pronaći. I to praktičnog, ne filozofskog. Takođe, mislim da neće biti moguće blokirati proces prijema Srbije u Evrpsku uniju zbog Kosova, ali postojaće zahtevi da se takav aranžman pronađe. To će se dogoditi“.
Granica, stanovništvo, teritorija
Srbija će davati odgovore i na pitanja iz Upitnika poput onih o pravosuđu (svrstanih u red najproblematičnijih), a kada odgovori na sve to neće značiti da je i sistem promenjen.
„Davanjem odgovora vi zapravo sebi dajete polaznu liniju. Zapravo dajete osnov za ocenu o tome na kom ste stepenu razvoja u odnosu na ispunjavanje standarda i krećete u pravljenje sopstvenih planova za pregovore o budućem članstvu“, kaže nekadašnja dirktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević.
Sam Štefan File pozdravio je stepen mobilnosti koji pokazuju srpski zvaničnici podsećajući da se to upravo nadovezuje na dobre signale koji stižu iz Brisela.
„Odluka Saveta ministara od 25. oktobra iznad svega potvrdila je odluku Evropske unije da podrži Srbiju i naglasila veliku nadu koju imamo pri otvaranju nove faze u našim odnosima“, kazao je File.
No, koliko god ga držali po strani – ključni problem uvek izbija na površinu.
„To su pitanja granica, stanovništva, teritorije. To su ključna pitanja na koja Srbija u ovom trenutku još uvek nema adekvatne odgovore, a mora ih dobiti pre nego što pomisli da pravi sledeće korake ka Evropskoj uniji“, izjavila je nekadašnja pomoćnica šefa diplomatije Aleksandra Joksimović.
Upravo u tom smislu, dok je File predavao Upitnik Cvetkoviću, neki od vodećih srpskih eksperata za spoljnu politiku na skupu koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji, kosovsko pitanje ipak su podvukli kao ključno. Profesor na Fakultetu političkih nauka Vladimir Pavićević tako se založio da Upitnik bude podsticaj za zauzimanje odnosa prema Kosovu, zasnovanog na realnom stanju.
„Ta politika Srbije prema Kosovu trebalo bi da bude podvedena pod pregovore o uslovima za prihvatanje kosovske nezavisnosti. Moje mišljenje je da Srbija u ovom trenutku i u narednom periodu neće moći više od toga“, ocenio je Pavićević.
Tri četvrtine posla već "sažvakano"
Ali, za sada, vlast u Beogradu zacrtala je sebi da hitro odgovori na pristiglu listu pitanja, za šta će oformi i poseban Akcioni tim, najavio je premijer Cvetković.
„Na osnovu tog akcionog plana verujemo da ćemo biti u mogućnosti da odgovorimo na sva otvorena pitanja“, rekao je on.
To je potez koji je pozdravio komesar File.
„Pozdravljam inicijativu Vlade da formira akcioni plan nakon izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Kao i to što će se pred pripreme mišljenja Evropske komisije suočiti sa otvorenim pitanjima i primedbama iz njenog izveštaja“, kazao je File.
Akcioni tim bio bi nosilac procesa koji bi omogućio Srbiji, po zamisli zvaničnika, da na pitanja odgovore barem dva meseca brže nego što je to prošle godine učinila Crna Gora. Predsednik Evropskog pokreta Živorad Kovačević podvlači da proces ubrzava upravo ugledanje na iskustva iz komšiluka.
„Jer sama činjenica da su zemlje u susedstvu dobile upitnike omogućava da se izvrše odgovarajuće pripreme. Tako da ja mislim da je tri četvrtine posla već sažvakano“, smatra Kovačević.
Najavljenu brzinu u davanju odgovora mogućom smatra i bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović. Uz jednostavno objašnjenje:
„Mi smo ljudi kampanjske prirode. Verujem da ćemo odgovoriti“.
Brzo ili malo sporije, na Beogradu je da ponudi kvalitetne i istinite odgovore koji će biti vraćeni u Brisel, odakle će potom stići dodatna pitanja. Upitnik sam po sebi, ništa ne menja, podseća Kovačević.
„Važno je da je to formatizirano na takav način da je vrlo lako proveravati da li je ono što piše ne samo tačno, nego i da li se čini dovoljno da se to ispravi. Jer ne treba imati iluzije da će nekim političkim putem ili nešto naokolo moći da se bilo šta izbegne“, upozorio je on.
Ukoliko zaista bude pratila takav tempo Srbija bi mogla postati i država koja je u redu onih što su najbrže odgovorili na pitanja, odnosno Evropskoj uniji ponudila precizno skenirano stanje svojih institucija, privrede, ljudskih prava ... No, atmosferu optimizma kvari samo odnos prema pitanju koje ostaje ključno, uprkos popustljivosti koju Brisel pokazuje.
Kosovo – ili koliko će pitanja iz Upitnika uzdrmati čvrstu srpsku poziciju o nepriznavanju pre dve godine u Prištini proglašene nezavisnosti. Očekivano, a i sudeći po onome što je File kazao u Beogradu, za sada, Evrpska unija konačno izjašnjavanje i ne traži
„Kosovo nije obuhvaćeno Upitnikom. Uprkos tome postoji jedan broj pitanja koja se tiču saradnje Beograda i Prištine. Ali i ona Kosovo tretiraju statusno neutralno na način kako je to bilo i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju“, kazao je File.
Umesto tog osetljivog, među oko dve i po hiljade pitanja i približno isto toliko potpitanja biće i ona koja bi trebalo da skeniraju stanje odnosa i saradnje u regionu. To je i teren ključan za Srbiju, podvlači u izjavi za RSEo direktor „Fridrih Ebert“ fondacije Mihael Erhke.
Mislim da neće biti moguće blokirati proces prijema Srbije u Evrpsku uniju zbog Kosova, ali postojaće zahtevi da se takav aranžman pronađe, ocenjuje Mihael Erhke.
„Mislim da je pitanje pomirenja sa susedima, najvećim delom odgovornost Srbije“, ocenio je on.
Na pitanje povodom Upitnika EU, šta misli kakav će biti odgovor Srbije o granicama i broju stanovnika, Erhke odgovara:
„Mislim da se neka vrsta dobrog aranžmana mora pronaći. I to praktičnog, ne filozofskog. Takođe, mislim da neće biti moguće blokirati proces prijema Srbije u Evrpsku uniju zbog Kosova, ali postojaće zahtevi da se takav aranžman pronađe. To će se dogoditi“.
Granica, stanovništvo, teritorija
Srbija će davati odgovore i na pitanja iz Upitnika poput onih o pravosuđu (svrstanih u red najproblematičnijih), a kada odgovori na sve to neće značiti da je i sistem promenjen.
„Davanjem odgovora vi zapravo sebi dajete polaznu liniju. Zapravo dajete osnov za ocenu o tome na kom ste stepenu razvoja u odnosu na ispunjavanje standarda i krećete u pravljenje sopstvenih planova za pregovore o budućem članstvu“, kaže nekadašnja dirktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević.
Službenik uređuje zastave Srbije i EU pred konferenciju za novinare na kojoj je prezentovan Upitnik, 24. novembar 2009.
Sam Štefan File pozdravio je stepen mobilnosti koji pokazuju srpski zvaničnici podsećajući da se to upravo nadovezuje na dobre signale koji stižu iz Brisela.
„Odluka Saveta ministara od 25. oktobra iznad svega potvrdila je odluku Evropske unije da podrži Srbiju i naglasila veliku nadu koju imamo pri otvaranju nove faze u našim odnosima“, kazao je File.
No, koliko god ga držali po strani – ključni problem uvek izbija na površinu.
„To su pitanja granica, stanovništva, teritorije. To su ključna pitanja na koja Srbija u ovom trenutku još uvek nema adekvatne odgovore, a mora ih dobiti pre nego što pomisli da pravi sledeće korake ka Evropskoj uniji“, izjavila je nekadašnja pomoćnica šefa diplomatije Aleksandra Joksimović.
Upravo u tom smislu, dok je File predavao Upitnik Cvetkoviću, neki od vodećih srpskih eksperata za spoljnu politiku na skupu koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji, kosovsko pitanje ipak su podvukli kao ključno. Profesor na Fakultetu političkih nauka Vladimir Pavićević tako se založio da Upitnik bude podsticaj za zauzimanje odnosa prema Kosovu, zasnovanog na realnom stanju.
„Ta politika Srbije prema Kosovu trebalo bi da bude podvedena pod pregovore o uslovima za prihvatanje kosovske nezavisnosti. Moje mišljenje je da Srbija u ovom trenutku i u narednom periodu neće moći više od toga“, ocenio je Pavićević.
Tri četvrtine posla već "sažvakano"
Ali, za sada, vlast u Beogradu zacrtala je sebi da hitro odgovori na pristiglu listu pitanja, za šta će oformi i poseban Akcioni tim, najavio je premijer Cvetković.
„Na osnovu tog akcionog plana verujemo da ćemo biti u mogućnosti da odgovorimo na sva otvorena pitanja“, rekao je on.
To je potez koji je pozdravio komesar File.
„Pozdravljam inicijativu Vlade da formira akcioni plan nakon izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Kao i to što će se pred pripreme mišljenja Evropske komisije suočiti sa otvorenim pitanjima i primedbama iz njenog izveštaja“, kazao je File.
Akcioni tim bio bi nosilac procesa koji bi omogućio Srbiji, po zamisli zvaničnika, da na pitanja odgovore barem dva meseca brže nego što je to prošle godine učinila Crna Gora. Predsednik Evropskog pokreta Živorad Kovačević podvlači da proces ubrzava upravo ugledanje na iskustva iz komšiluka.
„Jer sama činjenica da su zemlje u susedstvu dobile upitnike omogućava da se izvrše odgovarajuće pripreme. Tako da ja mislim da je tri četvrtine posla već sažvakano“, smatra Kovačević.
Najavljenu brzinu u davanju odgovora mogućom smatra i bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović. Uz jednostavno objašnjenje:
„Mi smo ljudi kampanjske prirode. Verujem da ćemo odgovoriti“.
Brzo ili malo sporije, na Beogradu je da ponudi kvalitetne i istinite odgovore koji će biti vraćeni u Brisel, odakle će potom stići dodatna pitanja. Upitnik sam po sebi, ništa ne menja, podseća Kovačević.
„Važno je da je to formatizirano na takav način da je vrlo lako proveravati da li je ono što piše ne samo tačno, nego i da li se čini dovoljno da se to ispravi. Jer ne treba imati iluzije da će nekim političkim putem ili nešto naokolo moći da se bilo šta izbegne“, upozorio je on.