Lideri EU uputili su jasnu poruku Grčkoj da usvoji mere štednje na sednici parlamenta sledeće sedmice kako bi dobila pomoć od 12 milijardi evra neophodnu da izbegne bankrot, odnosno da ne dođe u situaciju da ne može da vraća dugove.
Na samitu u Briselu, čelnici bloka 27-orke takođe su zatražili od grčke opozicije da podrži ove mere, obećavajući Atini lakši pristup fondovima.
Istovremeno, lideri EU su podržali zaključak Evropske komisije da se pregovori sa Hrvatskom završe do kraja ovog mesesa, čime se otvara put da 1. jula 2013. godine postane 28 članica Unije.
Evropska unija je saopštila u četvrtak naveče da je spremna da pomogne Grčkoj u teškoj dužničkoj krizi tako što će smanjiti njeno učešće u razvojnoj pomoći EU na 15 odsto.
Evropska komisija pozvala je lidere zemalja članica EU da pomognu Grčkoj da pristupi novčanim sredstvima od više milijardi evra u razvojnim fondovima EU kako bi otvorila nova radna mesta i svoja preduzeća učinila konkurentnijim.
Samo dan nakon što je u sredu dobio poverenje u parlamentu, grčki premijer Jorgos Papandreu suočio se sa zahtevom evropskih kolega da ubedi poslanike da usvoje mere štednje u iznosu od 28 milijardi evra, kao i program privatizacije vredan 50 milijardi evra.
To je nužan korak da bi Grčka dobila sledeću ratu pomoći od 12 milijardi od ukupno 110 milijardi, koliko iznosi paket za spasavenje njene ekonomije, koji su odobrili EU i MMF.
Jedinstvo preduslov za uspeh
Papandreu je kazao da Grčka ima podršku partnera i da je to “pozitivan znak” za njegou zemlju kao i evrozonu u celini:
"Grčki građani su pokazali veliku privrženost, snagu i napore. Ovo je borba za njih, za zemlju, ali i zajedničku valutu i zajedničku Evropu. Dakle, na dobrom smo putu, doneli smo odluku i očekujemo da će EU takođe stvoriti efikasni mehanizam za suočavanje sa ovom krizom”.
Papandreuova Socijaldemokratska partija ima tanku većinu u parlamentu, a opozicija za sada odbija da podrži vladine mere zbog čega postoji bojazan da će reforme biti blokirane.
U saopštenju EU se ističe da je “nacionalno jedinstvo u Grčkoj preduslov za uspeh” i da usvajanje oštrih mera štednje, koje su naišle na žestoko protivljenje mnogih Grka “mora hitno da se finalizuje u narednih nekoliko dana” da bi se obezbedila nova sredstva.
Nekoliko šefova vlada članica EU direktno je tražilo od lidera grčke opozicione Nove demokratije Antonisa Samarasa da uradi sve što može da se udruži s vladom i da se zajedno bore s krizom. Samarasova Nova demokratija je oštar kritičar vlade.
Ježi Buzek, predsednik Evropskog parlamenta, naglasio je nužnost nacionalnog jedinstva da bi se smirilo tržište i izbegle spekulacije da Grčka neće moći da vraća dugove u narednih nekoliko godina:
"Za nas je očigledno da će signal finansijskim tržištima u narednih tri godine biti mnogo snažniji ukoliko ogromna većina u grčkom parlamentu podrži paket reformi, rigorozne mere štednje, strukturalne reforme”.
Portugalski premijer Pedro Pasos Koelho, čija je zemlja nedavno dobila pomoć od EU, kaže da ukoliko grčki parlament ne podrži ove mere, ne postoji druga smislena opcija:
"Mi sada nemamo alternativu u Evropi. Moramo da verujemo da će paket reformi biti usvojen u grčkom parlamentu. To je veoma važno za sve nas u Evropi”.
Državni i pruvatni izbori
Švedski premijer Fredrik Rajnfelt rekao je da veruje da se Grčka može oporaviti brže nego što je očekivano ukoliko bi bolne ekonomske reforme bile implementirane podsećajući da je Švedska prošla slične ekonomske teškoce 90-ih.
"Veoma je važno da nijedan grčki politički lider ne kaže grčkom narodu da postoje prečice", rekao je Rajnfelt.
“Ne postoji alternativa reformama i povećanju konkurentnosti. Kada smo mi u Švedskoj to uradili isplatilo se brže nego što smo mislili. Jednom kada počnete sa reformama ekonomija se opravlja brže nego što mislite i to je možda nada koju mi možemo dati”, dodao je on.
Nastavak reformi u Grčkoj je važan i da bi se osigurala podrška za drugi paket međunarodne pomoći krajem jula, vredan nekoliko desetina milijardi evra. Nemačka nije spremna da podrži ove mere osim ako i privatni sektor ne pokrije deo troškova.
Mada je kancelarka Angela Merkel ukazala da na samitu nije doneta odluka o drugom paketu pomoći, lideri EU su se saglasili da će dodatna sredstva u budućnosti biti obezbeđena iz državnih ali i dobrovoljnih privatnih izvora.
Predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Baroso je tokom samita dobio podršku članica Unije da koristi strukturalne fondove kako bi se maksimalizovao uticaj na rast grčke privrede. Ovi fondovi se koriste za pomoć siromašnijim regionima u EU, pre svega novim članicama, kako bi se smanjio jaz u njihovom razvoju u odnosu na bogatije oblasti u zapadnom delu ovog bloka.
Lideri EU su podržali zaključak Evropske komisije da se pregovori sa Hrvatskom završe do kraja ovog mesesa a da se pristupni ugovor potpiše do kraja godine, uz monitoriong njenim reformi do 1. jula 2013. godine kada bi treblao da postane 28 članica Unije.
Na samitu u Briselu, čelnici bloka 27-orke takođe su zatražili od grčke opozicije da podrži ove mere, obećavajući Atini lakši pristup fondovima.
Grčki premijer Jorgos Papandreu suočio se sa zahtevom evropskih kolega da ubedi poslanike da usvoje mere štednje u iznosu od 28 milijardi evra, kao i program privatizacije vredan 50 milijardi evra.
Istovremeno, lideri EU su podržali zaključak Evropske komisije da se pregovori sa Hrvatskom završe do kraja ovog mesesa, čime se otvara put da 1. jula 2013. godine postane 28 članica Unije.
Evropska unija je saopštila u četvrtak naveče da je spremna da pomogne Grčkoj u teškoj dužničkoj krizi tako što će smanjiti njeno učešće u razvojnoj pomoći EU na 15 odsto.
Evropska komisija pozvala je lidere zemalja članica EU da pomognu Grčkoj da pristupi novčanim sredstvima od više milijardi evra u razvojnim fondovima EU kako bi otvorila nova radna mesta i svoja preduzeća učinila konkurentnijim.
Samo dan nakon što je u sredu dobio poverenje u parlamentu, grčki premijer Jorgos Papandreu suočio se sa zahtevom evropskih kolega da ubedi poslanike da usvoje mere štednje u iznosu od 28 milijardi evra, kao i program privatizacije vredan 50 milijardi evra.
To je nužan korak da bi Grčka dobila sledeću ratu pomoći od 12 milijardi od ukupno 110 milijardi, koliko iznosi paket za spasavenje njene ekonomije, koji su odobrili EU i MMF.
Jedinstvo preduslov za uspeh
Papandreu je kazao da Grčka ima podršku partnera i da je to “pozitivan znak” za njegou zemlju kao i evrozonu u celini:
"Grčki građani su pokazali veliku privrženost, snagu i napore. Ovo je borba za njih, za zemlju, ali i zajedničku valutu i zajedničku Evropu. Dakle, na dobrom smo putu, doneli smo odluku i očekujemo da će EU takođe stvoriti efikasni mehanizam za suočavanje sa ovom krizom”.
Papandreuova Socijaldemokratska partija ima tanku većinu u parlamentu, a opozicija za sada odbija da podrži vladine mere zbog čega postoji bojazan da će reforme biti blokirane.
U saopštenju EU se ističe da je “nacionalno jedinstvo u Grčkoj preduslov za uspeh” i da usvajanje oštrih mera štednje, koje su naišle na žestoko protivljenje mnogih Grka “mora hitno da se finalizuje u narednih nekoliko dana” da bi se obezbedila nova sredstva.
Nekoliko šefova vlada članica EU direktno je tražilo od lidera grčke opozicione Nove demokratije Antonisa Samarasa da uradi sve što može da se udruži s vladom i da se zajedno bore s krizom. Samarasova Nova demokratija je oštar kritičar vlade.
Ježi Buzek, predsednik Evropskog parlamenta, naglasio je nužnost nacionalnog jedinstva da bi se smirilo tržište i izbegle spekulacije da Grčka neće moći da vraća dugove u narednih nekoliko godina:
"Za nas je očigledno da će signal finansijskim tržištima u narednih tri godine biti mnogo snažniji ukoliko ogromna većina u grčkom parlamentu podrži paket reformi, rigorozne mere štednje, strukturalne reforme”.
Portugalski premijer Pedro Pasos Koelho, čija je zemlja nedavno dobila pomoć od EU, kaže da ukoliko grčki parlament ne podrži ove mere, ne postoji druga smislena opcija:
"Mi sada nemamo alternativu u Evropi. Moramo da verujemo da će paket reformi biti usvojen u grčkom parlamentu. To je veoma važno za sve nas u Evropi”.
Državni i pruvatni izbori
Švedski premijer Fredrik Rajnfelt rekao je da veruje da se Grčka može oporaviti brže nego što je očekivano ukoliko bi bolne ekonomske reforme bile implementirane podsećajući da je Švedska prošla slične ekonomske teškoce 90-ih.
"Veoma je važno da nijedan grčki politički lider ne kaže grčkom narodu da postoje prečice", rekao je Rajnfelt.
Rajnfelt: Ne postoji alternativa reformama i povećanju konkurentnosti. Kada smo mi u Švedskoj to uradili isplatilo se brže nego što smo mislili
“Ne postoji alternativa reformama i povećanju konkurentnosti. Kada smo mi u Švedskoj to uradili isplatilo se brže nego što smo mislili. Jednom kada počnete sa reformama ekonomija se opravlja brže nego što mislite i to je možda nada koju mi možemo dati”, dodao je on.
Nastavak reformi u Grčkoj je važan i da bi se osigurala podrška za drugi paket međunarodne pomoći krajem jula, vredan nekoliko desetina milijardi evra. Nemačka nije spremna da podrži ove mere osim ako i privatni sektor ne pokrije deo troškova.
Mada je kancelarka Angela Merkel ukazala da na samitu nije doneta odluka o drugom paketu pomoći, lideri EU su se saglasili da će dodatna sredstva u budućnosti biti obezbeđena iz državnih ali i dobrovoljnih privatnih izvora.
Predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Baroso je tokom samita dobio podršku članica Unije da koristi strukturalne fondove kako bi se maksimalizovao uticaj na rast grčke privrede. Ovi fondovi se koriste za pomoć siromašnijim regionima u EU, pre svega novim članicama, kako bi se smanjio jaz u njihovom razvoju u odnosu na bogatije oblasti u zapadnom delu ovog bloka.
Lideri EU su podržali zaključak Evropske komisije da se pregovori sa Hrvatskom završe do kraja ovog mesesa a da se pristupni ugovor potpiše do kraja godine, uz monitoriong njenim reformi do 1. jula 2013. godine kada bi treblao da postane 28 članica Unije.