Ričard Solaš (Richard Solash), priredio: Dragan Štavljanin
Evropska unija uvela je sankcije za još jednu grupu od 21 beloruskih zvaničnika, koje smatra odgovornim za represiju nad opozicijom. Njima će biti zabranjeno putovanje u EU i zamrznuta imovina.
Međutim, sa ove liste je zbog protivljenja Slovenije izostavljeno ime oligarha Jurija Čiža. Taj potez zvanične Ljubljane je očito motivisan ekonomskim razlozima, jer jedna slovenačka kompanija ima ugovor za gradnju hotela u Belorusiji koji će biti deo poslovne imperije ovog kontroverznog biznismena.
Čiž (48) ima kompanije koje posluju u u mnogim sektorima, kao što su energija, građevina, farmacija. Vlasnik je fudbalskog kluba Dinamo i finansijer je autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Predsedničkim dekretom od 11. maja 2010, Lukašenka je dao ekskluzivna prava na korišćenje dela zemljišta u centru Minska kompaniji “Elite Estate”, za koju beloruski mediji tvrde da je ispostava Čižove holding kompaniji “Triple”.
“Elite Estate” je stekla pravo da daje u zakup zemljište tokom gradnje “bez licitacije”, kao i bez obaveze plaćanja uobičajenih troškova za papirologiju.
Projekat je deo priprema za svetsko prvenstvo u hokeju 2014. koje će biti održano u Minsku.
U ovom kompleksu je planirana i gradnja hotela Kempinski sa pet zvezdica, površine od skoro 23 hiljade kvadratnih metara, u kome bi trebalo da se smeste mnogi posetioci iz inostranstva koji se očekuju. Troškovi gradnje ovog kompleksa se procenjuju na 100 miliona evra.
Iako su aktivisti za zaštitu istorijskkog nasleđa protestvovali zbog rušenja stare elektrane, koja se tu nalazi - potez Lukašenke nije izazvao velike kontroverze.
Kontroverze
Međutim, situacija se promenila nakon brutalnog obračuna režima sa opozicijom nakon spornih predsedničkih izbora u decembru 2010.
Međutim, uprkos ovim kontroverzama, slovenačka građevinska firma “Riko Group”, saopštila je 20. februara da je od Čižovog “Elite Estate” dobila ugovor za gradnju hotela i okolnog kompleksa.
Kako je navedeno na njegovom vebsajtu, “Riko Group” posluje u Belorusiji 10 godina. U februaru 2011. objavio je sklapanje aranžmana sa državnom energetskom kompanijom “Minskenergo”, vredan 54 miliona evra.
Prvi čovek kompanije “Riko”, Janez Škrabec, pozvao je, navodno, Lukašenku na skijanje u Sloveniju 2004. godine – u vreme kada je beloruski predsednik bio pod sankcijama Evropske unije, koje su se odnosile i na putovanje, a Slovenija trebalo da za nekoliko meseci uđe u EU.
U ponedeljak je slovenački ministar inostranih poslova Karl Erjavec izjavio da se njegova zemlja “ne može složiti sa tim da na listi za sankcije bude samo jedan biznismen”.
Iz njegovog kabineta je saopšteno da Slovenija “podržava restriktivne mere EU protiv beloruskih vlasti koje ugrožavaju ljudska prava i sprečavaju razvoj demokratije i civilnog društva”.
S obzirom da je režima Aleksandra Lukašenke nastavio obračun sa opozicijom uprkos postojećim sankcijama EU, Brisel nastoji da ih proširi i na one pojedince i kompanije koje ekonomski podupiru vlasti.
Hotel Kempinski i zatvorenici u tamnici
U saopštenju, koje je kompanija “Riko” poslala beloruskom servisu Radija Slobodna Evropa, navodi se da je “Slovenija zauzela poziciju da neće ometati ili slabiti bilateralne ekonomske odnose sa partnerima iz Belorusije. Mi u kompaniji ‘Riko’ smatramo da bi ekonomske sankcije Evropske unije protiv beloruskih firmi dovele do još većeg njihovog odustajanja od poslovanja sa evropskim partnerima i okretanje ka partnerima iz Ruske federacije, Kine, Turske, Kazahstana, Ukrajine, itd. To ne može biti ekonomski interes Evropske unije”.
“Riko Group” ističe i da ostale članice EU imaju isti stav kao Slovenija. Slovenački mediji navode neimenovane izvore prema kojima se i Letonija protivi sankcijama protiv Čiža, koji, osim u ovoj, ima poslovne interese i u Litvaniji, Nemačkoj i drugim članicama EU.
U odgovoru na potez Ljubljane, šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski je u ponedeljak kazao novinarima u Briselu.
"Ovo je tužan dan za Evropsku uniju. Pokazalo se da je ekonomski interese jedne države (Slovenije) važniji nego nužnost uticaja na vlast predsednika Lukašenka da oslobodi političke zatvorenike”, kazao je Sikorski.
Sikorski je, takođe, napisao na Tviteru: "Nadam se će gosti u hotelu Kempinski – da bi mogli da se osećaju udobno makar na trenutak pomisliti na političke zatvorenike koji trunu u tamnici”.
Na listi beloruskih zvaničnika protiv kojih EU uvodi sankcije, nalazi se 19 sudija i dva visoko pozicionirana policijska funkcionera, koji stoje iza hapšenja i zatvaranja ljudi koji se protive režimu.
EU je već zamrzla imovinu i zabrranila putovanje 210 osoba iz Lukašenkinog aparata.
Imovina tri organizacije koje su povezane sa vlastima takođe ostaje zamrznuta, dok je u Belorusiju zabranjen izvoz naoružanja i materijala koji mogu biti korišćeni za unutrašnju represiju.
Evropska unija uvela je sankcije za još jednu grupu od 21 beloruskih zvaničnika, koje smatra odgovornim za represiju nad opozicijom. Njima će biti zabranjeno putovanje u EU i zamrznuta imovina.
Međutim, sa ove liste je zbog protivljenja Slovenije izostavljeno ime oligarha Jurija Čiža. Taj potez zvanične Ljubljane je očito motivisan ekonomskim razlozima, jer jedna slovenačka kompanija ima ugovor za gradnju hotela u Belorusiji koji će biti deo poslovne imperije ovog kontroverznog biznismena.
Čiž (48) ima kompanije koje posluju u u mnogim sektorima, kao što su energija, građevina, farmacija. Vlasnik je fudbalskog kluba Dinamo i finansijer je autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Predsedničkim dekretom od 11. maja 2010, Lukašenka je dao ekskluzivna prava na korišćenje dela zemljišta u centru Minska kompaniji “Elite Estate”, za koju beloruski mediji tvrde da je ispostava Čižove holding kompaniji “Triple”.
“Elite Estate” je stekla pravo da daje u zakup zemljište tokom gradnje “bez licitacije”, kao i bez obaveze plaćanja uobičajenih troškova za papirologiju.
Projekat je deo priprema za svetsko prvenstvo u hokeju 2014. koje će biti održano u Minsku.
U ovom kompleksu je planirana i gradnja hotela Kempinski sa pet zvezdica, površine od skoro 23 hiljade kvadratnih metara, u kome bi trebalo da se smeste mnogi posetioci iz inostranstva koji se očekuju. Troškovi gradnje ovog kompleksa se procenjuju na 100 miliona evra.
Iako su aktivisti za zaštitu istorijskkog nasleđa protestvovali zbog rušenja stare elektrane, koja se tu nalazi - potez Lukašenke nije izazvao velike kontroverze.
Kontroverze
Međutim, situacija se promenila nakon brutalnog obračuna režima sa opozicijom nakon spornih predsedničkih izbora u decembru 2010.
Jurij Čiž
Tokom vladine kampanje u kojoj je uhapšeno na stotinu lica i dodatno ograničene građanske slobode, predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek, kao i još neki evropski zvaničnici i aktivisti za zaštitu ljudskih prava, istakli su da Belorusija nije podesna, odnosno da ne ispunjava kriterijume da bude domaćin svetskog prvenstva u hokeju. Oni su uputili peticiji Međunarodnom hokejaškom savezu (IHF), tražeći da promeni odluku.Međutim, uprkos ovim kontroverzama, slovenačka građevinska firma “Riko Group”, saopštila je 20. februara da je od Čižovog “Elite Estate” dobila ugovor za gradnju hotela i okolnog kompleksa.
Kako je navedeno na njegovom vebsajtu, “Riko Group” posluje u Belorusiji 10 godina. U februaru 2011. objavio je sklapanje aranžmana sa državnom energetskom kompanijom “Minskenergo”, vredan 54 miliona evra.
Prvi čovek kompanije “Riko”, Janez Škrabec, pozvao je, navodno, Lukašenku na skijanje u Sloveniju 2004. godine – u vreme kada je beloruski predsednik bio pod sankcijama Evropske unije, koje su se odnosile i na putovanje, a Slovenija trebalo da za nekoliko meseci uđe u EU.
U ponedeljak je slovenački ministar inostranih poslova Karl Erjavec izjavio da se njegova zemlja “ne može složiti sa tim da na listi za sankcije bude samo jedan biznismen”.
Iz njegovog kabineta je saopšteno da Slovenija “podržava restriktivne mere EU protiv beloruskih vlasti koje ugrožavaju ljudska prava i sprečavaju razvoj demokratije i civilnog društva”.
S obzirom da je režima Aleksandra Lukašenke nastavio obračun sa opozicijom uprkos postojećim sankcijama EU, Brisel nastoji da ih proširi i na one pojedince i kompanije koje ekonomski podupiru vlasti.
Hotel Kempinski i zatvorenici u tamnici
U saopštenju, koje je kompanija “Riko” poslala beloruskom servisu Radija Slobodna Evropa, navodi se da je “Slovenija zauzela poziciju da neće ometati ili slabiti bilateralne ekonomske odnose sa partnerima iz Belorusije. Mi u kompaniji ‘Riko’ smatramo da bi ekonomske sankcije Evropske unije protiv beloruskih firmi dovele do još većeg njihovog odustajanja od poslovanja sa evropskim partnerima i okretanje ka partnerima iz Ruske federacije, Kine, Turske, Kazahstana, Ukrajine, itd. To ne može biti ekonomski interes Evropske unije”.
“Riko Group” ističe i da ostale članice EU imaju isti stav kao Slovenija. Slovenački mediji navode neimenovane izvore prema kojima se i Letonija protivi sankcijama protiv Čiža, koji, osim u ovoj, ima poslovne interese i u Litvaniji, Nemačkoj i drugim članicama EU.
Radoslav Sikorski, ministar spoljnih poslova Poljske: Ovo je tužan dan za EU. Pokazalo se da je ekonomski interese jedne države važniji nego nužnost uticaja na vlast predsednika Lukašenka da oslobodi političke zatvorenike.
"Ovo je tužan dan za Evropsku uniju. Pokazalo se da je ekonomski interese jedne države (Slovenije) važniji nego nužnost uticaja na vlast predsednika Lukašenka da oslobodi političke zatvorenike”, kazao je Sikorski.
Sikorski je, takođe, napisao na Tviteru: "Nadam se će gosti u hotelu Kempinski – da bi mogli da se osećaju udobno makar na trenutak pomisliti na političke zatvorenike koji trunu u tamnici”.
Na listi beloruskih zvaničnika protiv kojih EU uvodi sankcije, nalazi se 19 sudija i dva visoko pozicionirana policijska funkcionera, koji stoje iza hapšenja i zatvaranja ljudi koji se protive režimu.
EU je već zamrzla imovinu i zabrranila putovanje 210 osoba iz Lukašenkinog aparata.
Imovina tri organizacije koje su povezane sa vlastima takođe ostaje zamrznuta, dok je u Belorusiju zabranjen izvoz naoružanja i materijala koji mogu biti korišćeni za unutrašnju represiju.