Pomoći malim i srednjim preduzećima u Bosni i Hercegovini da se razviju i budu konkurentniji na tržištu - novi je poduhvat Evropske unije za BiH. Unija je obezbijedila početna sredstva u iznosu od 120 hiljada eura koja će se dodjeljivati putem sistema vaučera za usluge poslovne podrške malim i srednjim preduzećima u BiH.
Projekat Evropske unije - EURELSMED (Podrška EU izgradnji institucionalnih kapaciteta za regionalni i lokalni ekonomski razvoj i razvoj malih i srednjih preduzeća) pokrenuo je sistem vaučera za mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini u saradnji sa šest bosanskohercegovačkih razvojnih agencija (NERDA, RARS, RDA NW, REDAH, REZ i SERDA). Mala i srednja preduzeća u BiH direktno preuzimaju vaučere od navedenih agencija i mogu ih koristiti za različite usluge kako bi identifikovali stvarne probleme preduzeća.
Vaučeri su dostupni širom Bosne i Hercegovine za kompanije registrovane u proizvodnom, prerađivačkom, građevinskom ili sektoru usluga.
Vođa tima EURELSMED projekta, David Miller, kaže:
„Nadamo se da ćemo ovim projektom direktno pripomoći 200 malih i srednjih preduzeća, kao i obučiti 200 menadžera i poduzetnika. Jedina obaveza koju preduzeća imaju je da učestvuju dijelom u pokrivanju troškova konsultantskih usluga. Cilj je da se bh. kompanijama pomogne kako bi postale operativnije i konkurentnije na tržištu. Naravno, namjera je da pokušamo pronaći dodatne načine finansiranja kako bi ovaj projekat nastavio i pomogao ostalim preduzećima.“
Sistemom vaučera obuhvaćena su tri programa pomoći za koje se vaučeri mogu iskoristiti kao djelomično plaćanje, kaže savjetnik EURELSMED-a, Leif Sonderskov.
„Prvi program je strateški pregled, odnosno dijagnoza malih i srednjih preduzeća. Tu analiziramo stanje u kompanijama. Drugi je da organizujemo konsultativne sastanke. Treći program je ujedno i alternativni, da svakog menadžera preduzeća pojedinačno ubučimo o određenoj temi koju on unaprijed odredi kako bi zajednički unaprijedili poslovanje kompanije u kojoj on radi. Ističem da ovaj program nije puka teorija već praksa“, poručio je Sonderskov.
BiH nije sama u Evropi
Svaka od u program uključenih bh. razvojnih agencija imaće na raspolaganju 20 hiljada eura. Sonderskov pojašnjava proces preuzimanja vaučera.
„Prvi korak je da vaučere mi dostavljamo agencijama, koje ih potom prosljeđuju malim i srednjim preduzećima. Preduzeća ove vaučere koriste na pružaoce usluga poslovne podrške. Na kraju, pružaoci usluga će iste vaučere vratiti krovnoj organizaciji, odnosno nama, a mi ćemo ih pretvoriti u konvertibilne marke. Nadamo se da ćemo indirektno uticati na stvaranje konkurentnosti među preduzećima, kao i unaprijediti njihov rad“, rekao je on.
Bosna i Hercegovina se još oporavlja od posljedica svjetske ekonomske krize. Prvi znakovi oporavka primjećeni su 2010. godine kada je uočen i povećan stepen industrijske proizvodnje ali i izvoza. Međutim, ekonomija u BiH i dalje je izložena mnogim rizicima, a posebno na međunarodnim tržištima. Država sama neće riješiti ovu barijeru, ističe šef odjela za ekonomsku reformu, trgovinu i prirodne resurse pri Delegaciji Evropske unije u BiH Johann Hesse.
„Bosna i Hercegovina nije sama u Evropi. Čak se i neke članice Evropske unije susreću sa istim problemima. Zato je Evropska unija kreirala strategiju pod nazivom „Evropa 2020“ koja će raditi na stimulisanju ekonomskog rasta u zemljama Evropske unije. Jedan dio ove strategije odnosi se na pomoć malim i srednjim preduzećima. U Bosni i Hercegovini još primjećujemo manjak podrške države, ograničene pristupe finansiranju, mnoge administrative barijere, kao i nedostatak kvalifikovanih menadžera u poduzetništvu. Smatramo da Bosna i Hercegovina u ovome ne smije biti izuzetak. I Evropska unija će joj pomoći“, naglasio je Hesse.
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
Projekat Evropske unije - EURELSMED (Podrška EU izgradnji institucionalnih kapaciteta za regionalni i lokalni ekonomski razvoj i razvoj malih i srednjih preduzeća) pokrenuo je sistem vaučera za mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini u saradnji sa šest bosanskohercegovačkih razvojnih agencija (NERDA, RARS, RDA NW, REDAH, REZ i SERDA). Mala i srednja preduzeća u BiH direktno preuzimaju vaučere od navedenih agencija i mogu ih koristiti za različite usluge kako bi identifikovali stvarne probleme preduzeća.
Vaučeri su dostupni širom Bosne i Hercegovine za kompanije registrovane u proizvodnom, prerađivačkom, građevinskom ili sektoru usluga.
Vođa tima EURELSMED projekta, David Miller, kaže:
„Nadamo se da ćemo ovim projektom direktno pripomoći 200 malih i srednjih preduzeća, kao i obučiti 200 menadžera i poduzetnika. Jedina obaveza koju preduzeća imaju je da učestvuju dijelom u pokrivanju troškova konsultantskih usluga. Cilj je da se bh. kompanijama pomogne kako bi postale operativnije i konkurentnije na tržištu. Naravno, namjera je da pokušamo pronaći dodatne načine finansiranja kako bi ovaj projekat nastavio i pomogao ostalim preduzećima.“
Sistemom vaučera obuhvaćena su tri programa pomoći za koje se vaučeri mogu iskoristiti kao djelomično plaćanje, kaže savjetnik EURELSMED-a, Leif Sonderskov.
„Prvi program je strateški pregled, odnosno dijagnoza malih i srednjih preduzeća. Tu analiziramo stanje u kompanijama. Drugi je da organizujemo konsultativne sastanke. Treći program je ujedno i alternativni, da svakog menadžera preduzeća pojedinačno ubučimo o određenoj temi koju on unaprijed odredi kako bi zajednički unaprijedili poslovanje kompanije u kojoj on radi. Ističem da ovaj program nije puka teorija već praksa“, poručio je Sonderskov.
BiH nije sama u Evropi
Svaka od u program uključenih bh. razvojnih agencija imaće na raspolaganju 20 hiljada eura. Sonderskov pojašnjava proces preuzimanja vaučera.
„Prvi korak je da vaučere mi dostavljamo agencijama, koje ih potom prosljeđuju malim i srednjim preduzećima. Preduzeća ove vaučere koriste na pružaoce usluga poslovne podrške. Na kraju, pružaoci usluga će iste vaučere vratiti krovnoj organizaciji, odnosno nama, a mi ćemo ih pretvoriti u konvertibilne marke. Nadamo se da ćemo indirektno uticati na stvaranje konkurentnosti među preduzećima, kao i unaprijediti njihov rad“, rekao je on.
Bosna i Hercegovina se još oporavlja od posljedica svjetske ekonomske krize. Prvi znakovi oporavka primjećeni su 2010. godine kada je uočen i povećan stepen industrijske proizvodnje ali i izvoza. Međutim, ekonomija u BiH i dalje je izložena mnogim rizicima, a posebno na međunarodnim tržištima. Država sama neće riješiti ovu barijeru, ističe šef odjela za ekonomsku reformu, trgovinu i prirodne resurse pri Delegaciji Evropske unije u BiH Johann Hesse.
„Bosna i Hercegovina nije sama u Evropi. Čak se i neke članice Evropske unije susreću sa istim problemima. Zato je Evropska unija kreirala strategiju pod nazivom „Evropa 2020“ koja će raditi na stimulisanju ekonomskog rasta u zemljama Evropske unije. Jedan dio ove strategije odnosi se na pomoć malim i srednjim preduzećima. U Bosni i Hercegovini još primjećujemo manjak podrške države, ograničene pristupe finansiranju, mnoge administrative barijere, kao i nedostatak kvalifikovanih menadžera u poduzetništvu. Smatramo da Bosna i Hercegovina u ovome ne smije biti izuzetak. I Evropska unija će joj pomoći“, naglasio je Hesse.
Na vratima Evrope
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)