I SAD i Rusija žele Balkan u EU

Odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma ojačava volju Srbije da učini sve kako bi rešila haško pitanje, ocenio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Uz to zacrtao je i šest predloga Beograda koji bi bili put za ostvarivanje regionalne saradnje, a ne samo priču o njoj kao o uslovu za evro integracije.

Đelić je govorio na seminaru koji francuska organizacija „Notre Europe“ i Kulturni front Beograda priređuju u glavnom gradu Srbije. Učesnici su daleko više od ambicioznih ekonomskih planova, govorili su o jačanju zakona i borbe protiv organizovanog kriminala u regionu.

Ohrabren poslednjim odličnim vestima, najpre viznom liberalizacijom, a potom odmrzavanjem prelaznog sporazuma, Božidar Đelić komšijama poručuje:

„Srbija želi uspeh svima u regionu jer uspeh drugih je istovremeno i naš uspeh...“

Da se ne radi samo o učtivosti već iskrenim željama Đelić potkrepljuje i regionalnim planovima čiji bi lider upravo Beograd mogao biti.

Vicepremijer je zacrtao šest ciljeva, a kao prvi „transformaciju vizne liberalizacije od formalne slobode do realnosti koja će produbiti evropski konsenzus u regionu“:

„I na taj način ta kapilarnost evrpskih integracija da bude nešto što će se uspostaviti kroz milione kontakata. Drugim rečima da na primer srpski poljoprivrednici imaju direktno iskustvo kontakata a možda i zajedničkog rada sa njihovim kolegama iz Austrije, iz Nemačke, iz Francuske, iz Poljske...“

Drugi cilj, još ambiciozniji – Formiranje transportne zajednice Evrope.
Božidar Đelić


„Veoma je važna činjenica da će građani Evrpe, ne samo Srbije, moći autoputem da odu od granice sa Mađarskom do granice sa Bugarskom“, objasnio je Đelić.

USPOSTAVITI KONTAKTE

Biće to moguće do proleća 2012. kada se konačno završavaju radovi na Koridoru 10. Ali ponovo isplivava još ambicioznija ideja. Ona o izgradnji moderne regionalne železnice, čije će brze pruge u Srbiji biti jedan deo:

„Da bi se realizovala vizija mogućnosti da po završetku tunela ispod Bosfora roba na ekološki način može doći od Samarkanda do Berlina. Vozom.“

Posle visokih ambicija administracije koju je na skupu u Beogradu predstavljao vicepremijer Đelić otrežnjujuće deluju ekspertske preporuke poznavalaca balkanskih prilika.

Manjak zakona problem je regiona, insistira profesor Centra za međunarodna istraživanja iz Pariza Žakuis Rupnik.

„Izgradnja država zasnovanih na vladavini prava je ono u čemu je pre svega uticaj Evrpske unije u regionu od suštinske važnosti. Ali takođe u Bosni i Hercegovini vidimo koliko je to teško. Čak i kada uvećate uticaj Evropske komisije, zatim Predsedavajućeg, čak i kada se uključi uticaj predsatvnika Sjedinjenih Država Džejmsa Stjanbegra to još uvek nije dovoljno“, kaže Rupnik i napominje:

„To je razlog zbog čega je balkanski problem drugačiji od svih sa kojima se Evropska unija suočavala u prošlosti. Takođe to je i razlog zbog čega je istinski regionalni pristup neophodan. S tim u vezi možemo reći da evropske poruke, kakva je vizna liberalizacija za sve osim za Kosovo i BiH, ne moraju da budu doživljene kao pozitivan signal među građanima te dve zemlje. Regionalni pristup ne znači rezanje uslova, to znači dati status kandidata svima i to sada, a onda prepusititi birokratiji da pregovara o uslovima ulaska u Evropsku uniju.“

Međutim, u Srbiji se poslednjih meseci čuju najave da bi se podnošenje kandidature za članstvo moglo dogoditi upravo u narednim danima, do Nove godine. O tome direktor Direkcije za zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje Pjer Mirel:

„Ono što smo mi poručili Srbiji, a prethodno Crnoj Gori i Albaniji, bilo je da drže bliske veze sa Predsedavajućim, sa Evropskom komisijom i sa državama članicama. Sada bi te kontakte trebalo uspostaviti i odluka će biti doneta.“

ZAJEDNIČKA ODGOVORNOST

Posle Lisabonskog sporazuma, dileme o proširenju gube na značaju, uveren je Mirel. Uz to Mirel je citirao izjavu predsednika Borisa Tadića, po kojoj budućnost Srbije zavisi od raskidanja veze kriminala, privrede, zakonodavstva i politike. Mirel nedvosmisleno poručuju kako bi ovu definiciju trebalo primeniti na čitav region, a za RSE kaže:

“Događa se početak saradnje posebno u ojačavanju snaga koje rade na borbi protiv orgnizovnog kriminala. Ne mislim da Srbija ili bilo koja druga država regiona za to ima više ili manje odgovornosti. To je zajednička odgovornost svih država. One moraju da udruže snage u rešavanju tog pitanja.“
Sonja Biserko

Organizovani kriminal ostaje među prvim najkrupnijim izazovima za evro integracije, složila se i predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko, uz jasno ciljanje na one koje smatra njegovim nosiocima.

„Radi se o tome da su čitave političke elite i druge elite u regionu involvirane u taj kriminal. Tako da je to postalo cementirano njihovom odlukom da se takvo stanje stvari ne dira“, kaže Biserko.

Među šest Đelićevih regionalnih predloga nema onog vezanog za organizovani kriminal. Uz napomenu da se na Dunavu koji prolazi kroz 13 država transportuje osam puta manje roba nego na Rajni, Đelić se založio i za oživljavanje dunavskih puteva, što je treći predlog.

Slede još poziv na regionalno rešavanje izbegličkih pitanja, zatim zajedničko rešavanje pitanja Roma u državama Zapadnog Balkana i na kraju podrške intelektualnom kapitalu. Kada je o kriminalu reč, nakon odmrzavanja prelaznog sporazuma, Đelić kaže:

„Ova podrška Evrope povećava želju Republike Srbije da dovrši saradnju sa Haškim tribunalom.“

Sa ili bez pritisaka region je na putu bez skretanja jer to baš niko ne želi. Nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić u tom kontekstu podcrtava i da ma koliko da se Sjedinjene Države i Evrpska unija razlikovale po mnogim pitanjima, kada je reč o Balkanu, obe strane ga vide uz Brisel. Vujačić dodaje:

„Ruska federacija takođe ovaj region vidi u Evrpskoj uniji. Tako da ne postoje oni konflikti koji su delili ove narode i ove vlade i gurali ih jedne protiv drugih. Čitava istorija Balkana je ispunjena time.“

Spolja danas nema rizika poput ovih što je možda i po prvi put u istoriji Balkana. Rizici dolaze iznutra, pa bi stoga tu trebalo tražiti i načine za njihovo prevazilaženje, a samo udruženim snagama region sebe može izvesti iz prostora „Iza zida“, kako simbolično i nosi ime dvednevni seminar u Beogradu.