Nema razloga da Nemačka tajnim kanalima saopštava svoj stav o daljem širenju Evropske unije zato što ona to čini otvoreno i javno, ocenjuju poznavaoci nemačke političke scene nakon što su neki lokalni mediji objavili da je kancelarka Angela Merkel poverljivim putem prosledila diplomatijama država koje pretenduju za članstvo u Evropskoj uniji da će Brisel, nakon što mu se pridruži Hrvatska, odustati od daljeg proširenja na Istok.
Berlin, naime, već neko vreme otvoreno stavlja na znanje da će nakon prijema Hrvatske Evropska unija morati neko vreme da prikoči proces daljeg širenja na istok. Da li takav štimung vlada i u briselskom klubu?
O fenomenu evropskog umora od daljeg proširenja uveliko se priča na Balkanu, pa je i predsednik Srbije Boris Tadić prozvao Evropsku uniju da otvoreno saopšti da li u svojim redovima želi ili ne želi balkanske zemlje.
Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Ahto Lobjakas ne veruje da će Unija zatvoriti vrata novim članicama, ali naglašava:
“To nije politika sprečavanja članstva nego je reč o tome da će EU mnogo rigoroznije kontrolisati da li balkanske zemlje ispunjavaju zadate kriterijume i uslove, kako se ono što se dogodilo sa Bugarskom i Rumunijom ne bi ponovilo ili pak ono što se desilo u Grčkoj. Jednom reči, nijedna balkanska zemlja neće biti primljena u članstvo dok zaista ne pokaže da je za to sazrela. S druge strane, bilo je dosta uveravanja ove godine da balkanske zemlje imaju perspektivu pridruživanja Evropskoj uniji, ali taj proces će potrajajati duže nego što se još pre nekoliko godina očekivalo”, ocenjuje Lobjakas.
Na pitanje da li u Evropskoj uniji postoje dva bloka – jedan, u kome su zemlje koje se zalažu za rigoroznije ocenjivanje spremnosti država kandidata, poput Velike Britanije, Holandije, Belgije, Nemačke i drugi blok zemalja koje su za brži pristup evropskom klubu, Lobjakas kaže:
“Da, to je tačno. U jednoj grupi su Britanija, Holandija, Nemačka, Francuska. One su za rigorozniji pristup. Međutim, neke zemlje iz ovog bloka, kao što su Francuska, Holandija, Nemačka – zalažu se za kočenje širenja Evropske unije za neko vreme. To su one zemlje u kojima se oseća zamor od širenja. Ali ima i drugih kombinacija. Britanija, recimo, zagovara proširenje, ali je za striktniju kontrolu ispunjavanja uslova, dok Francuska ima obrnut pristup. Na drugom kraju spektra su mlađe članice EU, od kojih većina insistira: širimo se, širimo se, to je dobro za Evropsku uniju. Ove zemlje, međutim, imaju suviše idealistički pristup”, smatra naš sagovornik.
Lisabonski ugovor i Grčka
Belgija koja je preuzela polugodišnje predsedavanje Evropskoj uniji ističe da je Unija spremna da nastavi proces proširenja i da će ritam integracije biti utemeljen na sopstvenim zaslugama svakog kandidata za članstvo.
Takav stav je potvrdio i šef španske diplomatije Miguel Angel Moratinos, rekavši nakon otvaranja poslednja tri poglavlja u pregovorima EU o članstvu s Hrvatskom, da nema nedoumice i sumnje kada je reč o evropskoj perspektivi regiona i Srbije.
“Evropa i EU se nisu zatvorili. Vrata Unije su i dalje otvorena za nove države članice, zato što ima mnogo budućih članica koje su nadaju, čeznu da budu deo EU. Uprkos ekonomskoj i finasijskoj krizi i neizvesnostima, postoje mnogi susedi koji će postati članovi Unije, i koji žele da postanu deo naše kuće", istakao je šef španske diplomatije.
Lisabonski ugovor koji je, usvojen pre šest meseci, konačno je odstranio tamni oblak nad izgledima za proširenje Evropske unije, ocenjuje Michael Emerson, ekspert iz briselskog Centra za evropsku politiku, ali upozorava da je onda, kao grom iz vedra neba, sa juga Evrope stigla sledeća nevolja.
“Onda je došao veliki beng u obliku grčke finansijske krize. Rekao bih da to svakako uznemirava duhove građana Evropske unije. Oni sa zabrinutošću gledaju na perspektivu daljeg širenja Unije na države koje vode neodgovorne vlade. Međutim, uprkos uznemirenosti građana EU, nema promena u zvaničnim stavovima Brisela prema pitanju širenja Evropske unije na Zapadni Balkan”, ocenjuje Emerson.
Berlin, naime, već neko vreme otvoreno stavlja na znanje da će nakon prijema Hrvatske Evropska unija morati neko vreme da prikoči proces daljeg širenja na istok. Da li takav štimung vlada i u briselskom klubu?
O fenomenu evropskog umora od daljeg proširenja uveliko se priča na Balkanu, pa je i predsednik Srbije Boris Tadić prozvao Evropsku uniju da otvoreno saopšti da li u svojim redovima želi ili ne želi balkanske zemlje.
Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Ahto Lobjakas ne veruje da će Unija zatvoriti vrata novim članicama, ali naglašava:
“To nije politika sprečavanja članstva nego je reč o tome da će EU mnogo rigoroznije kontrolisati da li balkanske zemlje ispunjavaju zadate kriterijume i uslove, kako se ono što se dogodilo sa Bugarskom i Rumunijom ne bi ponovilo ili pak ono što se desilo u Grčkoj. Jednom reči, nijedna balkanska zemlja neće biti primljena u članstvo dok zaista ne pokaže da je za to sazrela. S druge strane, bilo je dosta uveravanja ove godine da balkanske zemlje imaju perspektivu pridruživanja Evropskoj uniji, ali taj proces će potrajajati duže nego što se još pre nekoliko godina očekivalo”, ocenjuje Lobjakas.
Na pitanje da li u Evropskoj uniji postoje dva bloka – jedan, u kome su zemlje koje se zalažu za rigoroznije ocenjivanje spremnosti država kandidata, poput Velike Britanije, Holandije, Belgije, Nemačke i drugi blok zemalja koje su za brži pristup evropskom klubu, Lobjakas kaže:
“Da, to je tačno. U jednoj grupi su Britanija, Holandija, Nemačka, Francuska. One su za rigorozniji pristup. Međutim, neke zemlje iz ovog bloka, kao što su Francuska, Holandija, Nemačka – zalažu se za kočenje širenja Evropske unije za neko vreme. To su one zemlje u kojima se oseća zamor od širenja. Ali ima i drugih kombinacija. Britanija, recimo, zagovara proširenje, ali je za striktniju kontrolu ispunjavanja uslova, dok Francuska ima obrnut pristup. Na drugom kraju spektra su mlađe članice EU, od kojih većina insistira: širimo se, širimo se, to je dobro za Evropsku uniju. Ove zemlje, međutim, imaju suviše idealistički pristup”, smatra naš sagovornik.
Lisabonski ugovor i Grčka
Belgija koja je preuzela polugodišnje predsedavanje Evropskoj uniji ističe da je Unija spremna da nastavi proces proširenja i da će ritam integracije biti utemeljen na sopstvenim zaslugama svakog kandidata za članstvo.
Takav stav je potvrdio i šef španske diplomatije Miguel Angel Moratinos, rekavši nakon otvaranja poslednja tri poglavlja u pregovorima EU o članstvu s Hrvatskom, da nema nedoumice i sumnje kada je reč o evropskoj perspektivi regiona i Srbije.
“Evropa i EU se nisu zatvorili. Vrata Unije su i dalje otvorena za nove države članice, zato što ima mnogo budućih članica koje su nadaju, čeznu da budu deo EU. Uprkos ekonomskoj i finasijskoj krizi i neizvesnostima, postoje mnogi susedi koji će postati članovi Unije, i koji žele da postanu deo naše kuće", istakao je šef španske diplomatije.
Lisabonski ugovor koji je, usvojen pre šest meseci, konačno je odstranio tamni oblak nad izgledima za proširenje Evropske unije, ocenjuje Michael Emerson, ekspert iz briselskog Centra za evropsku politiku, ali upozorava da je onda, kao grom iz vedra neba, sa juga Evrope stigla sledeća nevolja.
“Onda je došao veliki beng u obliku grčke finansijske krize. Rekao bih da to svakako uznemirava duhove građana Evropske unije. Oni sa zabrinutošću gledaju na perspektivu daljeg širenja Unije na države koje vode neodgovorne vlade. Međutim, uprkos uznemirenosti građana EU, nema promena u zvaničnim stavovima Brisela prema pitanju širenja Evropske unije na Zapadni Balkan”, ocenjuje Emerson.