Spoljne granice Evropske unije će biti osetno zaštićene jačanjem granične straže, a na kontrolnim tačkama u Grčkoj i Italiji će biti utvrđivano ko su izbeglice iz ratova, a ko oni koji ne mogu da dobiju azil, mere su čiji je cilj zaustavljanje sve većeg broja migranata ka EU, odlučili su ministri unutrašnjih poslova Evropske unije u ponedeljak uveče u Briselu.
Ujedno će se razmotriti uspostavljanje i dodatnih centara za popis i uzimanje otisaka prstiju, s tim da takvi centri budu postavljeni izvan EU u nekim zemljama iz kojih dolaze i kroz koje prolaze migranti, uključujući Zapadni Balkan.
Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga, upozorio je na završetku zasedanja da neke članice EU neće dugo moći da izdrže teret priliva migranata, rekavši da ako granice ne budu mogle da se održe Šengen biti u velikoj opasnosti.
"Presudno je u ovom času da se odmah primene mere da se zaustavi navala imigranata, ali ne postoji jedno dugme na koje možemo pritisnuti da to postignemo", objasnio je Aselborn, da se "mora zaustaviti dosadašnja politika propuštanja imigranata, kako kad su u pitanju zemlje ulaska u EU, tranzitne i zemlje prihvatanja izbeglica".
Ministri su se, po njegovim rečima, zato usredsredili na opipljivu primenu i snaženje već dogovorenih mera, a to su kontrolne tačke (hot spots) za popis izbeglica, zaštita spoljnih granica i vraćanje u zemlje porekla onih migranata koji ne mogu dobiti azil u EU.
U zaključcima ministarskog zasedanja je rečeno da će se ojačati snage i kapaciteti agencije za nadzor spoljnih granica EU, ubrzati uspostavljanje kontrolnih tačaka u Grčkoj i Italiji, ali mnogo brže vraćanje osoba koja ne dobiju azil.
Naglašeno je da se osetno mora ubrzati i preraspodela već pristiglih 160 hiljada izbeglica u sve članice EU, kao i izgradnja ukupno sto hiljada smeštajnih kapaciteta za privremeni smeštaj izbeglica na zapadnobalkanskom putu i u Grčkoj.
U zaključcima zasedanja je naglašena puna podrška Evropskoj komisiji u daljem pružanju humanitarne pomoći Zapadnom Balkanu, imajući u vidu dolazeću zimu i za to nepripremljene izbeglice, pa će u tom cilju biti stavljen na snagu Mehanizam EU za civilnu zaštitu.
Ključna pažnja je data ojačavanju agencije Fronteks uz razmeštanje Tima za brze granične intervencije, dok će Evropska policijska agencija će takođe uspostaviti centar za suzbijanje krijumčarenja migranata.
Prvi evropski oficiri za vezu u pitanjima migracije treba da budu postavljeni do kraja januara 2016. u Srbiji, Etiopiji, Nigeru i Pakistanu.
Veliki značaj se daje očekivanom sporazumu o zajedničkom delovanju EU i Turske za sprečavanje masovnog priliva migranata preko granica Unije, uz veliku finansijsku i tehničku pomoć Ankari. Pomoć će biti pružena i Libanu i Jordanu, gde se takođe nalazi veliki broj izbeglica iz Sirije.