Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je poručila u sredu, 13. septembra da je mesto Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u Evropskoj uniji.
"Ne možemo sebi priuštiti da ostavimo Evropljane iza sebe. Jasno je da je strateški interes EU da naša unija bude kompletna", poručila je u godišnjem govoru o "Stanju u Uniji".
Ocenila je da je proširenje najbolja investicija miru bezbednosti i prosperitetu EU.
Potvrdila je da se zalaže za Uniju koja će imati više od 30 članica, a da će proširenje biti "katalizator napretka".
"Dokazali smo da možemo da budemo geopolitička unija i pokazali da možemo brzo da napredujemo kada smo ujedinjeni. Verujem da naš tim takođe može funkcionisati sa 30 plus", poručila je Von der Leyen.
Međutim, upozorila je da je proces članstva u Evropskoj uniji, koja ima 27 članica, zasnovan na zaslugama i da će Evropska komisija uvek braniti ovaj princip.
Ko se obuhvata u EU 30 plus?
Zapadni Balkan je region od šest zemalja koji ima zagarantovanu evropsku perspektivu.
Ukrajina i Moldavija su prošle godine dobile kandidatski status i smatraju se budućim članicama EU.
Von der Leyen je ohrabrila Gruziju, koja još nema kandidatski status, da bi mogla biti deo evropske porodice.
Međutim, preskočila je Tursku, koja je 2005. otpočela pristupne pregovore, koji trenutno zamrznuti.
susret u atini Balkanski lideri podržali Ukrajinu i zatražili podršku EU regionuPoslednji govor za šeficu Evropske komisije
Bio je ovo poslednji govor o stanju u EU, ali i posredni početak njene predizborne kampanje.
U junu naredne godine biće održani evropski izbori koji će kao rezultat imati novu strukturu u svim evropskim institucijama.
Nakon ovih izbora, samo se poslanici Evropskog parlamenta biraju direktnim glasovima građana.
Šefovi država i vlada članica EU biraju čelnike Evropske komisije, Evropskog saveta, kao i Evropske službe za spoljnu akciju.
Ursula von der Leyen pred Evropskim parlamentom u Strasbourgu, Francuska, 13. septembra 2023.
Ursula von der Leyen namerava da dobije još jedan mandat na čelu Evropske komisije.
Predsednika ili predsednicu ovog glavnog izvršnog tela EU biraju lideri svih država članica.
Šta je Stanje u Uniji?
Obraćanje o Stanju u Uniji, odnosno Stanje Evropske unije, je najvažniji godišnji trenutak za EU.
Reč je o godišnjem obimnom govoru predsednika/predsednice Evropske komisije na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta i redovno se održava u septembru.
Govor obuhvata akcije koje Evropska komisija namerava da preduzme kroz zakonodavstvo i druge inicijative do kraja sledeće godine.
Proširenje u više rečenica, ali bez datuma
Proširenje je poslednjih godina bila nepopularna tema među zemljama članicama EU. Šefica Evropske komisije je u ranijim godišnjim govorima na tu temu je bilo nekoliko dvosmislenih poruka.
Pročitajte i ovo: Briselski blog: Greška gruzijske 'karte za ukrcavanje'Posle ruske agresije na Ukrajinu, ova tema je dobila na težini i promenila raspoloženje u EU, te postaje kredibilnije obećanje za sve zemlje koje ciljaju članstvo u evropskoj porodici.
Tako je i Ursula von der Leyen ovoj temi posvetila više prostora i rečenica, ali na samom kraju njenog govora koji je trajao više od 60 minuta. Ona, međutim, je izbegla da spomene vremenske rokove kada bi EU mogla da se dalje širi.
Charles Michel, njen kolega iz Evropskog saveta, je krajem avgusta izašao sa ambicioznijim planom i poručio da bi EU trebala biti spremna za nove članice "do 2030." godine.