Najviši sud Evropske unije presudio je da članice Unije moraju da prihvate promene imena i pola dobijene u drugim državama EU, u slučaju Arijana Mirzarafija-Ahija, transrodnog muškarca sa dvojnim državljanstvom u Rumuniji i Velike Britanije, prenela je redakcija na engleskom jeziku Radija Slobodna Evropa.
Odluka, koja uspostavlja značajan pravni presedan, uticaće na milione transrodnih osoba širom Unije, osiguravajući da se njihov identitet poštuje i priznaje, bez obzira na to gde žive ili putuju unutar EU.
Pročitajte i ovo: Putovanje za transrodne osobe: Na slici jedno, u oznaci pola drugo"Rod je, kao i ime, osnovni element ličnog identiteta. Razilaženje identiteta koje proizilazi iz takvog odbijanja priznavanja stvara poteškoće osobi da dokaže njegov ili njen identitet u svakodnevnom životu, kao i ozbiljne profesionalne, administrativne i privatne neugodnosti", navodi se u odluci suda.
Nakon što je prošao rodnu tranziciju u Velikoj Britaniji. 2020. godine, dok je ta zemlja još bila deo EU, Mirzarafi-Ahijevo ime i oznaka roda su promenjeni u njegovim britanskim dokumentima.
Međutim, rumunske vlasti su odbile da izdaju novi izvod iz matične knjige rođenih koji odražava tranziciju, pozivajući se na nacionalni zakon.
Evropski sud pravde u Luksemburgu presudio je da je ovo odbijanje nije zakonito po zakonu EU, jer sve članice moraju priznati zakonske promene roda u drugoj članici.
"Plakao sam, zaista. To je zaista bila pobeda koju smo čekali mnogo godina", rekao je Arian Mirzarafi-Ahi u petak putem video snimka iz Velike Britanije, dok su njegove pristalice održale konferenciju za štampu u Bukureštu.
Grupe za ljudska prava ovu odluku vide kao pobedu za prava transrodnih osoba širom Evropske unije.
One navode da se time postavlja novi standard za pravno prepoznavanje transrodnih osoba i da ima dalekosežne implikacije na njihovu mogućnost da žive bez diskriminacije ili nepotrebnih birokratskih prepreka.
Presuda je ključna za transrodne osobe koje se sele u druge zemlje zbog posla, obrazovanja ili ličnih razloga.
Ranije su se suočavale s izazovima kada njihovi lični dokumenti nisu bili priznati u drugim članicama, što je dovelo do poteškoća u pristupu uslugama, putovanju, pa čak i u osnovnim poslovima kao što su otvaranje bankovnog računa ili upis u školu.
Sudska odluka takođe ima dubok simbolički značaj jer potvrđuje da su transrodna prava osnovna ljudska prava.
Pročitajte i ovo: Srpska pravoslavna crkva protiv promjena rodnog identiteta u Crnoj GoriTo je u skladu sa širom posvećenošću EU jednakosti i nediskriminaciji, kao što je navedeno u njenoj Povelji o osnovnim pravima.
Međutim, ostaju izazovi u obezbeđivanju efektivne implementacije širom EU.
Iako su sve članice EU sada zakonski obavezne da priznaju promene imena i roda napravljene u drugim zemljama EU, to ne menja automatski nacionalne zakone u vezi s načinom na koji pojedinci mogu da promene svoje rodne oznake u svakoj zemlji.
Vlade, kažu aktivisti za prava, mogu pokušati da odlože ili zakomplikuju proces priznavanja, iako su zakonski obavezne da se pridržavaju odluke.