Evropski parlament (EP) će Rezolucijom izraziti žaljenje zbog činjenice da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Evropske unije (EU) nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ovo stoji u nacrtu Rezolucije koji će EP usvojiti u toku ove godine.
U nacrtu Rezolucije u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid pozivaju se novoizabrane vlasti u Srbiji "da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj politici i bezbednosti politika, uključujući sankcije Rusiji".
U tekstu nacrta se navodi da su evropski zastupnici "duboko zabrinuti" zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine, stoga se pozivaju srpske vlasti i Evropska komisija da podrže infrastruktura za borbu protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji.
Pročitajte i ovo: 'Telegrami' lažnih vesti za Zapadni BalkanEvropski parlament će Rezolucijom pozvati srpske vlasti da deluju protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku i postupke koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje. Žali se zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog poricanja međunarodnih presuda za ratne zločine i poziva novoizabranu većinu da prioritetno ojača garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa.
O odlomku koji se tiče nedavnih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji, u nacrtu Rezolucije se pozdravlja povećana izlaznost birača te povratak u pluralistički parlament, međutim izražava se žaljenje zbog, kako se kaže, veoma polarizovanog političkog okruženja te kampanje koja je okarakterisana ograničenim medijskim pluralizmom i pritiskom na birače. S tim u vezi, osuđuje se nasilni napad na Pavla Grbovića.
Takođe se u tekstu izražava žaljenje zbog odluke Vlade Kosova da odbije predlog kojim bi se omogućilo prikupljanje glasačkih listića birača sa pravom glasa na teritoriji Kosova za aprilske izbore, kao što je to bio slučaj ranije.
Pročitajte i ovo: Srbi sa Kosova organizovanim prevozom u Srbiju na glasanjeNacrtom rezolucije se podsećaju srpske vlasti da će napredak u dijalogu o normaliziciji odnosa sa Kosovom odrediti tempo pristupnih pregovora.
Ponavlja se podrška dijalogu Beograda i Prištine i važnost konstruktivnog angažmana srpskih i kosovskih vlasti u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, što je ključno za obe zemlje da napreduju njihovim evropskim putevima. Takođe se poziva na poštovanje i punu primenu svih prethodnih sporazuma, uključujući i Zajednicu srpskih opština na Kosovu.
U nacrtu Rezolucije se poseban prostor posvećuje stanju u medijima. Ističe se žaljenje zbog ograničene slobode medija i "zloupotrebe medija za sticanje nepoštene političke prednosti", te napad na političke protivnike i širenje dezinformacija.
Pročitajte i ovo: U izveštaju Fridom hausa Srbija najviše nazadovala na Balkanu, autokrate u ofanziviŽali se takođe zbog kontinuiranih fizičkih napada, zastrašivanja, govora mržnje i političkih uvreda na novinare i civilno društvo, a beogradske vlasti se pozivaju da istraže sve slučajeve takvih napada i da poboljšaju sigurnost novinara. Takođe se nacrtom Rezolucije poziva na opšte poštovanje osnovnog prava na mirna okupljanja. Osuđuje se nasilje grupa ekstremista i huligana tokom mirnih protesta.
Tekstom nacrta se poziva nova većina u Srbiji da ubrza približavanje zemlje evropskim politikama i vrednostima, te se ističe spremnost evropskih zastupnika da nastave saradnju u okviru međupartijskog dijaloga.
Pozdravljaju se nedavne promene ustava nakon referenduma koji je održan 16 januara.
Pozdravljaju se takođe, kako se kaže, određena poboljšanja u radu Narodne skupštine, međutim izražava se zabrinutost zbog toga što se zapaljivi jezik i dalje koristi tokom parlamentarnih rasprava i poziva se novi parlament da ne toleriše ovu praksu.
U nacrtu Rezolucije se ponavlja zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala te se poziva Srbija da intenzivira napore za efikasno rešavanje ovih pitanja.
Autor nacrta rezolucije je izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik. Rasprava o tekstu će biti održana u četvrtak, 21. aprila na spoljnopolitičkom komitetu EP.
Zastupnici imaju pravo da predlože i dodatne amandmane koji će u slučaju glasanja blagovremeno biti uvršteni u načelni tekst. Kasnije u toku ove godine će ovaj tekst biti izglasan na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta čime dobija verziju Rezolucije. Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za državne članice niti institucije EU.