Evropska unija produžila je rok koji je dala Ukrajini za usvajanje zakona o oslobađanju bivše premijerke Julija Timošenko zbog lečenja, koja služi sedmogodišnju zatvorsku kaznu. Zakon, koji je preduslov za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Ukrajine i EU, ponovo će biti tema rasprave ukrajinskih parlamentaraca na zasedanju zakazanom za 19. novembar.
Odluka, kojom se istovremeno produžava rad misije predvođenje bivšim poljskim predsednikom Aleksandrom Kvašnjevskim i bivšim predsednikom Evropskog parlamenta Petom Koksom, doneta je pošto ukrajinski parlament na zasedanju u sredu nije uspeo da usvoji zakon, koji će zbog toga biti tema i narednog zasedanja 19. novembra. Međunarodni posmatrači veruju da će se postići rešenje:
"Vratićemo se u Kijev sledeće nedelje i učiniti sve što je potrebno da ostvarimo uspeh. Naše strpljenje stavljeno je na velike izazove. Veoma smo iscrpljeni, ali nam ne manjka dobre volje“, rekao je Pet Koks.
Izaslanici su do sada nekoliko puta putovali u Kijev gde su, između ostalog, prisustvovali i vanrednoj sednici ukrajinskog parlamenta na kojoj se odlučivalo o Timošenkovoj. Aleksandar Kvašnjevski upozorio je parlamentarce da im je naredno zasedanje poslednja šansa da reše taj slučaj:
"19. novembar je poslednja prilika da se učini ono što je potrebno. Kao misija EU u Ukrajini očekujemo da bude učinjeno sve o čemu smo razgovarali sa našim partnerima. Shvatamo da je čitava stvar politički komplikovana, ali se nadamo da ćemo pronaći rešenje koje će potpisati sve strane, uz pomoć EU."
Oslobađanje Timošenkove posmatra se kao preduslov za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju između EU i Ukrajine, što predstavlja prvi korak ka njenom eventualnom članstvu.
Julija Timošenko je pritvorena 2011. godine, pod optužbama za zloupotrebu položaja, što se ocenjuje i kao politička osveta predsednika Viktora Janukoviča, koji je jedva pobedio Timošenkovu na predsedničkim izborima 2010.
Inače, ukrajinska opozicija Janukoviča optužuje da ne želi da otpočne proces evrointegracija, a žestoko ga je kritikovala pošto je otkriveno da je nedavno putovao u Moskvu na tajne razgovore sa ruskim predsednikom Putinom. Zvanična Moskva pokušava da privoli Ukrajinu da se pridruži carinskoj uniji sa Belorusijom i Kazahstanom, zbog čega na nju vrši i ekonomske pritiske.
Odluka, kojom se istovremeno produžava rad misije predvođenje bivšim poljskim predsednikom Aleksandrom Kvašnjevskim i bivšim predsednikom Evropskog parlamenta Petom Koksom, doneta je pošto ukrajinski parlament na zasedanju u sredu nije uspeo da usvoji zakon, koji će zbog toga biti tema i narednog zasedanja 19. novembra. Međunarodni posmatrači veruju da će se postići rešenje:
"Vratićemo se u Kijev sledeće nedelje i učiniti sve što je potrebno da ostvarimo uspeh. Naše strpljenje stavljeno je na velike izazove. Veoma smo iscrpljeni, ali nam ne manjka dobre volje“, rekao je Pet Koks.
Izaslanici su do sada nekoliko puta putovali u Kijev gde su, između ostalog, prisustvovali i vanrednoj sednici ukrajinskog parlamenta na kojoj se odlučivalo o Timošenkovoj. Aleksandar Kvašnjevski upozorio je parlamentarce da im je naredno zasedanje poslednja šansa da reše taj slučaj:
"19. novembar je poslednja prilika da se učini ono što je potrebno. Kao misija EU u Ukrajini očekujemo da bude učinjeno sve o čemu smo razgovarali sa našim partnerima. Shvatamo da je čitava stvar politički komplikovana, ali se nadamo da ćemo pronaći rešenje koje će potpisati sve strane, uz pomoć EU."
Oslobađanje Timošenkove posmatra se kao preduslov za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju između EU i Ukrajine, što predstavlja prvi korak ka njenom eventualnom članstvu.
Julija Timošenko je pritvorena 2011. godine, pod optužbama za zloupotrebu položaja, što se ocenjuje i kao politička osveta predsednika Viktora Janukoviča, koji je jedva pobedio Timošenkovu na predsedničkim izborima 2010.
Inače, ukrajinska opozicija Janukoviča optužuje da ne želi da otpočne proces evrointegracija, a žestoko ga je kritikovala pošto je otkriveno da je nedavno putovao u Moskvu na tajne razgovore sa ruskim predsednikom Putinom. Zvanična Moskva pokušava da privoli Ukrajinu da se pridruži carinskoj uniji sa Belorusijom i Kazahstanom, zbog čega na nju vrši i ekonomske pritiske.