Uvek će biti uslovljavanja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, ali ne vidim razlog za dodatne uslove Beogradu za pokretanje pregovora o članstvu, izjavio je za RSE šef švedske diplomatije Karl Bilt pred zasedanje u utorak na kojem evropski ministri treba da donesu odluku o datumu za Srbiju.
Upitan da li bi pregovori mogli početi u decembru Bilt je rekao da bi se to moglo dogoditi.
"Mogao bi biti (decembar), ali imamo sada nadolazeće praznike što može to iskomplikovati, ali osim toga ne vidim nikakve političke razloge zašto to ne bi mogao biti decembar, jedino zbog rasporeda", kazao je švedski ministar spoljnih poslova.
Ešton će u utorak izvestiti šefove diplomatija EU da je Srbija ispunila sve uslove da otvori pregovore, ali ostaje pitanje datuma njihovog početka, javlja dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozwiak.
"Ona će sutra saopštiti da je Srbija spremna za pregovore. Međutim, ostaje pitanje datuma njihovog početka. O tome će večeras razgovarati ambasadori članica EU a sutra ministri inostranih poslova. U opticaju su decembar i januar, a u jednom trenutku se pominjao i februar. Najverovatnije će to biti u januaru na čemu Nemačka insistira," kazao je Jozwiak.
"Pitanje pravosuđa na Kosovu ostaje ključna prepreka. Još nije izvesno da li će članice EU potencirati na tome da se reši spor oko pravosuđa pre nego što počnu pregovori, tačnije da li će Srbiji biti uslovno odobreno da u januaru počne pregovore. Odluku će sutra doneti ministri inostranih poslova. Uvek su, naravno, moguće promene, ali ne verujem da će evropski lideri na samitu u četvrtak i petak išta menjati u odluci ministara, jer imaju na dnevnom redu mnoga druga važna pitanja, pre svega ekonomska, tako da će je samo potvrditi“, dodao je on.
Ešton je u ponedeljak u Briselu ministrima inostranih poslova EU rekla da treba početi pregovore o članstvu sa Srbijom i navela da se "radi na završnim pojedinostima" i za rešenje za pravosuđe na severu Kosova, nakon što su evropski šefovi diplomatija razmenili mišljenje uoči zasedanja u utorak.
Ešton nas je obavestila o poslednjem dijalogu i nadama da se može napraviti napredak sa Srbijom i ostalim zemljama, rekao Bilt.
Tokom nedelje, koja se inače smatra ključnom za naredni evropski korak Srbije, ministri bi prvo, u okviru Saveta za spoljne poslove u utorak trebalo da saslušaju kratak izveštaj Ešton o radu Euleksa, a za utorak je predviđeno da Ešton podnese detaljan izveštaj o napretku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i predloži im usvajanje pregovaračkog okvira.
Isti dan bi trebalo da bude i zvanično saopštena odluka Ministarskog saveta, a nju bi šefovi država i vlada zemalja članica, trebalo da potvrde na završnom samitu Evropskog saveta u Briselu, 19. i 20. decembra.
Kako RSE saznaje, u okviru za pregovore koji bi trebalo da bude usvojen u utorak, navodi da se očekuje „nastavak angažovanja Srbije, u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja, ka vidljivom, održivom unapređenju odnosa sa Kosovom“.
„Ovaj proces bi trebalo da osigura da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pritom mogućnost da jedna strana blokira drugu u tim naporima i treba da postepeno dovede do pune normalizacije odnosa Srbije i Kosova, u obliku pravno obavezujućeg sporazuma, do kraja procesa pristupnih pregovora Srbije, sa izgledom da obe strane budu u mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispune svoje obaveze“.
Iako u petak, tokom poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine, nije postignut dogovor o primeni Briselskog sporazuma u vezi sa pravosuđem, u Beogradu očekuju da će izveštaj Eštonove, u osnovi, biti pozitivan. O tome da li je takav optimizam opravdan razgovaramo sa Bodom Veberom, političkim analitičarem iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije:
Na pitanje da li postoji nešto što bi srbija mogla ili morala da uradi u veoma kratkom vremenskom periodu koji joj je ostao do odluke EU,Veber odgovara:
“Jasno je da Aprilski sporazum neće biti implementiran do kraja, ali traju pregovori na tehničkom nivou oko pravosuđa. Jedna stvar koja bi se mogla uraditi jeste da se postigne sporazum pre izveštaja gospođe Ešton i sastanka ministara EU.”
Upitan da li bi pregovori mogli početi u decembru Bilt je rekao da bi se to moglo dogoditi.
"Mogao bi biti (decembar), ali imamo sada nadolazeće praznike što može to iskomplikovati, ali osim toga ne vidim nikakve političke razloge zašto to ne bi mogao biti decembar, jedino zbog rasporeda", kazao je švedski ministar spoljnih poslova.
Karl Bilt
Ešton će u utorak izvestiti šefove diplomatija EU da je Srbija ispunila sve uslove da otvori pregovore, ali ostaje pitanje datuma njihovog početka, javlja dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozwiak.
"Ona će sutra saopštiti da je Srbija spremna za pregovore. Međutim, ostaje pitanje datuma njihovog početka. O tome će večeras razgovarati ambasadori članica EU a sutra ministri inostranih poslova. U opticaju su decembar i januar, a u jednom trenutku se pominjao i februar. Najverovatnije će to biti u januaru na čemu Nemačka insistira," kazao je Jozwiak.
"Pitanje pravosuđa na Kosovu ostaje ključna prepreka. Još nije izvesno da li će članice EU potencirati na tome da se reši spor oko pravosuđa pre nego što počnu pregovori, tačnije da li će Srbiji biti uslovno odobreno da u januaru počne pregovore. Odluku će sutra doneti ministri inostranih poslova. Uvek su, naravno, moguće promene, ali ne verujem da će evropski lideri na samitu u četvrtak i petak išta menjati u odluci ministara, jer imaju na dnevnom redu mnoga druga važna pitanja, pre svega ekonomska, tako da će je samo potvrditi“, dodao je on.
Ešton je u ponedeljak u Briselu ministrima inostranih poslova EU rekla da treba početi pregovore o članstvu sa Srbijom i navela da se "radi na završnim pojedinostima" i za rešenje za pravosuđe na severu Kosova, nakon što su evropski šefovi diplomatija razmenili mišljenje uoči zasedanja u utorak.
Ešton nas je obavestila o poslednjem dijalogu i nadama da se može napraviti napredak sa Srbijom i ostalim zemljama, rekao Bilt.
Tokom nedelje, koja se inače smatra ključnom za naredni evropski korak Srbije, ministri bi prvo, u okviru Saveta za spoljne poslove u utorak trebalo da saslušaju kratak izveštaj Ešton o radu Euleksa, a za utorak je predviđeno da Ešton podnese detaljan izveštaj o napretku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i predloži im usvajanje pregovaračkog okvira.
Isti dan bi trebalo da bude i zvanično saopštena odluka Ministarskog saveta, a nju bi šefovi država i vlada zemalja članica, trebalo da potvrde na završnom samitu Evropskog saveta u Briselu, 19. i 20. decembra.
Kako RSE saznaje, u okviru za pregovore koji bi trebalo da bude usvojen u utorak, navodi da se očekuje „nastavak angažovanja Srbije, u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja, ka vidljivom, održivom unapređenju odnosa sa Kosovom“.
„Ovaj proces bi trebalo da osigura da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući pritom mogućnost da jedna strana blokira drugu u tim naporima i treba da postepeno dovede do pune normalizacije odnosa Srbije i Kosova, u obliku pravno obavezujućeg sporazuma, do kraja procesa pristupnih pregovora Srbije, sa izgledom da obe strane budu u mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispune svoje obaveze“.
Iako u petak, tokom poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine, nije postignut dogovor o primeni Briselskog sporazuma u vezi sa pravosuđem, u Beogradu očekuju da će izveštaj Eštonove, u osnovi, biti pozitivan. O tome da li je takav optimizam opravdan razgovaramo sa Bodom Veberom, političkim analitičarem iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije:
Bodo Veber
“Bilo je interesantno videti kolika je bila javna galama, priprema, spin pre tog sastanka u petak. Mene je malo iznenadilo da je od petka naveče, pa u naredna dva dana poprilično slabo medijsko pokrivanje nepostizanja sporazuma u Briselu. Mislim da su svi bili malo zatečeni prvi dan i vidim da sada već srbijanski zvaničnici kažu da to ništa ne znači. Videćemo. Prošle sedmice je nemački zastupnik u Bundestagu, Piter Bejer koji je boravio u Beogradu, rekao da će sporazum o pravosuđu biti važan korak. Pošto se Srbiji već gleda kroz prste poslednjih nekoliko sedmica u vezi implementacije Aprilskog sporazuma, jer su tokom celog polugodišta probili sve moguće rokove, pitanje je kako će se sad postaviti nemačka i britanska vlada.”Na pitanje da li postoji nešto što bi srbija mogla ili morala da uradi u veoma kratkom vremenskom periodu koji joj je ostao do odluke EU,Veber odgovara:
“Jasno je da Aprilski sporazum neće biti implementiran do kraja, ali traju pregovori na tehničkom nivou oko pravosuđa. Jedna stvar koja bi se mogla uraditi jeste da se postigne sporazum pre izveštaja gospođe Ešton i sastanka ministara EU.”