Evropska unija će sledeće nedelje predložiti novi paket mera za intervenciju na tržištu energenata kako bi se ublažile posledice energetske krize.
Među dogovorenim merama je i obavezna zajednička kupovina gasa, čime bi trebalo da se izbegne podizanje cene međusobnim nadmetanjem članica na tržištu. Ipak, i posle burne debate među članicama ostaje nerešeno pitanje postavljanja ograničenja na maksimalnu cenu gasa, pišu svetski mediji.
Nove mere
Evropska komisija će 18. oktobra predstaviti novi paket intervencija za ublažavanje uticaja energetske krize, uključujući zajedničku kupovinu gasa od 2023. godine, ukazuje Politiko (Politico).
Posle neformalnog sastanka ministara energetike Evropske unije (EU) u Pragu 12. oktobra, komesarka za energetiku Kadri Simson je rekla da bi predloženi plan trebalo da izbegne situaciju u kojoj se članice Unije međusobno nadmeću na tržištu i tako podižu cene gasa.
Dok se nekoliko zemalja zalaže za stavljanje ograničenja na cenu gasa, Simson je rekla da Evropska komisija želi da se do snižavanja cena dođe kroz pregovore sa zemljama izvoznicama gasa.
Pročitajte i ovo: Kako je Moskva ostvarila monopol na energente u EU?Paket će takođe uključiti mere za poboljšanje podele zaliha gasa između članica u slučaju nestašice u nekim delovima Unije, dodala je komesarka za energetiku.
Burna debata
Planirani predlozi su deo napora Evropske komisije da pronađe kompromis među članicama EU koje imaju oštro suprotstavljene stavove o tome kako rešiti evropsku energetsku krizu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Mere za intervenciju na energetskom tržištu EU bi trebalo da pruže olakšanje potrošačima i kompanijama koje su pod pritiskom visokih cena struje i gasa, ukazuje američki list, dodajući da je to odgovor na odluku Rusije da isporuke gasa koristi kao oružje ekonomskog rata, smanjujući dotok gasa u zemlje EU.
Simson je rekla i da svaka intervencija na tržištu za snižavanje cena gasa zahteva dalje korake za smanjenje potražnje. EU je ranije pristala na dobrovoljne mere za smanjenje potražnje za gasom u članicama za 15 odsto.
Najava novog plana je usledila posle, kako ističe Volstrit džurnal, nedelju dana burne debate među zemljama EU koje su se sukobile oko toga da li i kako intervenisati radi snižavanja cena gasa i koliko novca neke zemlje već troše na subvencije i ograničenja cena.
Nemačka i nekoliko drugih finansijski moćnih zemalja predstavile su planove za veliku podršku svojim potrošačima i industrijama, što je izazvalo zabrinutost u drugim zemljama da bi njihove kompanije mogle biti u nepovoljnom položaju.
Pročitajte i ovo: Njemački energetski paket podriva jedinstvo u EUItalija, Francuska i više od deset drugih zemalja pozvale su da ,se postavi granica cena gasa koja bi potencijalno mogla da ograniči koliko je EU spremna da plati uvozni gas. Međutim, dodaje list, Nemačka i druge zemlje su navele da takav pristup sa sobom nosi rizik da se snabdevanje gasa preusmeri iz EU, kao i da bi moglo da podstakne veću potrošnju.
Sumnje kompanija
Iako Brisel veruje da bi zajednička kupovina smanjila cene gasa, među energetskim kompanijama postoji sumnja po tom pitanju, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Evropska komisija je već proletos prvi put predstavila svoju platformu za zajedničku kupovinu gasa u okviru paketa koji za cilj ima odvikavanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Uprkos porastu cena gasa od početka invazije na Ukrajinu krajem februara, ta platforma se, kako navodi britanski list, dosad nije koristila.
- Evropska komisija razmatra plan za smanjenje potražnje za strujom
- Njemačka planira da ograniči grijanje u kancelarijama tokom zime
EU sada razmatra obavezu zajedničke kupovine koristeći isti član sporazuma o hitnim slučajevima koji je bio osnova prošlomesečnog predloga za vanredno oporezivanje energetskih kompanija. To bi, kako objašnjava britanski list, omogućilo da se pravila brzo uvedu, glasovima većine članica bez potrebe da se Evropski parlament usaglasi oko zakona.
Platformu bi kompanije koristile za udruživanje potražnje iz svake zemlje i onda bi pregovarale sa snabdevačima o kupovini gasa za punjenje skladišta. Komercijalni kupci će kupovati gas iz skladišta, a članovi platforme mogu dobiti subvencije za pokrivanje troškova skladištenja. Očekuje se da platforma neće pomoći u snižavanju cena sve do 2023. godine.
Međutim, kako piše britanski list, neke od najvećih energetskih kompanija u EU su skeptične da će postojanje jednog evropskog kupca smanjiti troškove, tvrdeći da je cena gasa određena na međunarodnim tržištima.
Nerešeno pitanje
Iako se Evropska komisija sprema da predstavi novi plan, na sastanku ministara energetike EU u Pragu nije rešeno da li će paket uključivati ograničenje cene gasa, navodi Rojters (Reuters).
Simson je posle sastanka rekla da će pored zajedničke kupovine paket obuhvatiti i planove za razvoj alternativne referentne cene gasa. Ona je rekla da još nije jasno da li postoji dovoljna podrška među zemljama za ograničenje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, što su tražile mnoge zemlje.
Pročitajte i ovo: Putin žrtvuje profitabilno evropsko tržište Gasproma zbog geopolitikePošto su cene gasa za skoro 90 odsto veće nego pre godinu dana, većina zemalja EU kaže da želi da se postavi gornja granica cene, ali ne mogu da se dogovore oko toga da li ograničiti cene za sav gas, samo za gas iz gasovoda ili samo za gas koji se koristi za proizvodnju električne energije.
Španija i Portugal su u junu ograničile cenu gasa koji se koristi u proizvodnji električne energije, što je pomoglo u smanjenju tamošnjih cena struje. Posle toga su i druge zemlje tražile da se to primeni širom EU, ali neke upozoravaju da bi to moglo da poveća potražnju za gasom u celoj Uniji, pošto se posle takve mere u Španiji povećala upotreba gasa.
Na kraju sastanka su usklađene mere koje su uglavnom predložile Nemačka i Holandija, poput alternativne referentne cene gasa, zajedničke kupovine gasa i pregovora o nižim cenama s neruskim snabdevačima, kao i strože ciljeve za uštedu gasa ove zime
Nemačka i Holandija su upozorile da bi ograničenje cena gasa moglo da dovede do toga da EU bude u problemu u snabdevanju. Norveški ministar energetike Terje Osland (Aasland), koji se pridružio sastanku u Pragu s drugim evropskim zemljama koje nisu u EU, rekao je da njegova zemlja "ne preporučuje" ograničenje cene gasa.