Uprkos sudskom porazu u poreskom slučaju protiv Epla (Apple) i Irske, Evropska unija ne odustaje u borbi za veće oporezivanje tehnoloških džinova, što bi pored mogućeg sukoba sa SAD moglo da izazove nova sporenja među već duboko podeljenim članicama Unije, pišu svetski mediji.
Pobeda Epla
Epl je u sredu, 15. jula, ostvario značajnu pobedu nad antimonopolskim regulatorima EU s odlukom evropskog suda da poništi njihovu odluku iz 2016, kojom je američkoj kompaniji naloženo da plati 13 milijardi evra neplaćenih poreza Irskoj, piše Njujork tajms (The New York Times).
Odluka Opšteg suda EU, prema oceni lista, predstavlja udarac naporima Brisela da suzbije, kako veruje, antikonkurentsko ponašanje najvećih svetskih tehnoloških kompanija, kao i udarac za evropsku komesarku za konkurenciju Margret Vestager (Margrethe) koja je godinama preduzimala agresivne mere protiv najvećih tehnoloških platformi.
Gugl (Google) je uložio žalbu na tri antimonopolske odluke Vestager prema kojima treba da plati 8,2 milijarde evra, a Amazon na odluku da duguje Luksemburgu 250 miliona evra neplaćenih poreza.
Evropski regulatori su 2016. ocenili da je Epl, čiji je evropska baza u Irskoj, nelegalnim dogovorima s vladom te zemlje izbegao oporezivanje profita od prodaje svojih proizvoda u EU. Eplova centrala u Irskoj je tako, prema navodima regulatora, 2011. zabeležila evropski profit od 22 milijarde dolara, ali je samo 57 miliona dolara od te sume smatrano oporezivim.
Vlasti EU smatraju da je reč o nelegalnim podsticajima koji nisu dostupni Eplovim konkurentima i naložile su Irskoj da naplati Eplu 10 godina neplaćenih poreza u vrednosti od 13 milijardi evra, što je oko 14,9 milijardi američkih dolara po sadašnjem kursu.
Epl i Irska su se žalili na odluku, navodeći da je sve bilo u saglasnosti s poreskim zakonima. Dok je američka kompanija tvrdila da su poreske stope koje su naveli evropski regulatori "potpuno izmišljeni brojevi", Irska tvrdi da je žalba odbrana njene nezavisnosti. Žalba je, kako ističe Njujork tajms, stavila Irsku u neobičnu poziciju da se protivi ubiranju milijardi dolara poreza kada se njena vlada suočava s budžetskim deficitom, kao posledicom vanrednih troškova zbog pandemije COVID-19.
Odbijanje poraza
EU odbija da prizna poraz i Evropska komisija insistira da će nastaviti da radi na slučaju uprkos odluci suda u Luksemburgu, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ali i ukazuje na upozorenja da nema jednostavnih opcija za Brisel posle poraza na sudu.
Brisel se dugo muči da među članicama uspostavi veću harmonizaciju režima korporativnih poreza s obzirom na insistiranje članica na jednoglasnom odlučivanju u toj oblasti, dok istovremeno raste nezadovoljstvo javnosti malim sumama koje za poreze plaćaju velike kompanije, s posebnim fokusom na multinacionalne tehnološke gigante, navodi list, dodajući da neke procene sugerišu da EU gubi više od 35 milijardi dolara usled neplaćanja korporativnih poreza.
Evropska komisija treba da odluči da li da uloži žalbu vrhovnoj sudskoj instanci u EU, Evropskom sudu pravde, ali, kako ukazuje britanski list, pravni stručnjaci upozoravaju da će se suočiti s teškom bitkom, budući da je presuda Opšteg suda pažljivo osmišljena u skladu s presedanima Suda pravde koji teret dokazivanja sve više stavljaju na Komisiju.
Komisija takođe ispituje druge pravne mogućnosti i potvrdila je da će razmotriti Član 116 Ugovora o EU da se suprotstavi poreskim aranžmanima kao "deformaciji" jedinstvenog tržišta. To će, ističe Fajnenšl tajms, otvoriti put da budu uvedeni zakoni za ispravljanje spornih poreskih shema prema procedurama koje pojedinačnim članicama ne daju pravo veta, ali diplomate upozoravaju da će ova alternativna ruta verovatno naići na ozbiljan otpor članica koje imaju povoljne korporativne poreske sheme.
EU je najavila i da će uvesti svoje poreze za velike tehnološke kompanije ako propadnu međunarodni pregovori po tom pitanju. S druge strane, kako ukazuje list, članice Unije su zabrinute da bi to moglo podstaći trgovinski rat sa SAD.
Opasnost od novih trvenja u podeljenoj EU
Odluka suda o Eplu bi mogla uvući EU u borbu oko nacionalnih suvereniteta pošto je Komisija zapretila merom kojom bi mogla da pređe preko nacionalnih veta da bi suzbila niske poreze u nekim zemljama, ocenjuje Tajms (The Times).
Irska vlada je uložila žalbu na odluku Evropske komisije pošto bi, iako naplata poreza može pomoći rešavanju budžetskog deficita, time bio ugrožen irski režim niskih korporativnih poreza koji je privukao 250.000 multinacionalnih kompanija da tamo postave svoje centrale, objašnjava londonski list.
Planom Evropske komisije da preko dosad neiskorišćene klauzule Člana 116 stavi van zakona specijalne korporativne poreske sheme, ukazuje Tajms, oštro će se usprotiviti zemlje poput Irske, s rizikom od velikih podela među evropskim državama u vreme kada su evropske vlade već podeljene.
Epl je pozdravio presudu kao podršku međunarodnim poreskim pravilima prema kojima plaća poreze u SAD umesto u evropskim zemljama gde je prihod zarađen. "U slučaju se ne radi o tome koliko plaćamo porez, već gde treba da plaćamo porez", navela je kompanije.
Poništenu odluku Komisije, direktor Epla Tim Kuk (Cook) ranije je opisao kao "potpuno političko đubre" ukorenjeno u antiamerikanizmu, dok je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) naveo taj slučaj, zajedno s dugim istragama protiv američkih tehnoloških džinova, kao dokaz da "Vestager mrzi SAD možda više od bilo koje osobe koju sam sreo".
Osetljivi trenutak
Poraz na sudu može obodriti Vestager i druge lidere EU u stvaranju novih propisa za tehnološke kompanije, imajući u vidu da već tvrde da postojeća pravila nisu dovoljna da im se povinuju tehnološki giganti u oblastima konkurencije i poreza, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Vestager je rekla da će "pažljivo ispitati presudu i razmotriti moguće sledeće korake", obećavši da će nastaviti istrage nacionalnih poreskih dogovora s korporacijama kako bi se ustanovilo da li predstavljaju nelegalne subvencije. "Komisija potpuno stoji iza svog cilja da sve kompanije treba da plate svoj pravičan deo poreza", rekla je ona, dodajući da ako jedna članica EU daje korporacijama poreske povlastice nedostupne rivalima, to onda "ugrožava pravičnu konkurenciju u EU".
Obaranje odluke o Eplu došlo je u osetljivo vreme u bitki oko toga koliko velike tehnološke kompanije treba da plate porez i gde treba da ga plate, ukazuje američki list i navodi da su evropske zemlje i SAD u ćorsokaku u međunarodnim pregovorima o toj temi – Evropljani traže pravila kojim bi tehnološke kompanije plaćale veće namete gde su njihovi korisnici, a Amerikanci odbacuju sistem koji se ne primenjuje na sve kompanije.
Nekoliko zemalja, na čelu s Francuskom, jednostrano je uvelo poreze tehnološkim kompanijama. EU lideri, uključujući Vestager, rekli su da će EU uraditi isto ako do kraja godine ne bude napretka u međunarodnim pregovorima.
Evropska komisija je u sredu zasebno izložila nekoliko planova kako da osigura pravičnije oporezivanje u Uniji, uključujući povećanje obaveza digitalnih platformi da prijave gde i koliko plaćaju poreze, kao i olakšanje zajedničkih revizija više jurisdikcija u EU.
Volstrit džurnal navodi i da poreski aktivisti ocenjuju da odluka suda pojačava njihove pozive za uvođenje novih pravila. "Da imamo doličan sistem korporativnih poreza, ne bi nam trebali dugi sudski procesi da ustanovimo da li je legalno da multinacionalne kompanije plaćaju manje od jedan odsto u porezima", rekla je Tove Marija Rajding (Tove Maria Ryding) iz Evropske mreže za dug i razvoj (European Network on Debt and Development), grupe nevladinih organizacija koje se bave dugom i finansijama.