Predsednici Srbije i Kosova su u Briselu izašli sa dijametralno suprotnim stajalištima oko mogućnosti postizanja sporazuma u skorijem periodu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći o pismu američkog predsednika Donalda Trampa, pozitivno ocenio američko interesovanje, ali naveo da ne deli sva mišljenja sa predsednikom SAD.
Pročitajte i ovo: Server: Vučić i Tači shvatili da nema ništa od razgraničenjaPrema Vučiću, pismo je dokaz da su SAD zainteresovane za kompromisno rešenje, da će “velika mašinerija” biti iza Trampa.
“To što on kaže da smo u finalnoj fazi, ja se s tim ne mogu saglasiti i ne mislim da smo blizu rešenja, ali mi se čini da ovo pokazuje koji je nivo zainteresovanosti SAD da se dođe do takvog rešenja. Da li je to moguće, da li je to realno, to prosto ne mislim da je lako ni jednostavno. Mi nemamo alternativu nego da nastavimo da razgovaramo”, izjavio je Vučić.
S druge strane, kosovski predsednik Hašim Tači je mišljenja da je moguće postizanje sporazuma u bliskoj budućnosti:
“Čvrsto verujem da ćemo u narednim nedeljama ili mesecima okončati proces tako što ćemo postići sporazum između Kosova i Srbije”, naglasio je kosovski predsednik.
Pročitajte i ovo: Vučić i Tači pred Savetom bezbednosti: Različito o vojsci KosovaVučić je izrazio spremnost da nastavi dijalog sa Prištinom ali ne pre nego što Vlada Kosova ukine tarife na uvoznu robu, a Tači je naglasio da će do naredne runde dijaloga doći posle novogodišnjih praznika.
Tači i Vučić su bili gosti šefice evropske diplomatije Federike Mogerini koja je organizovala neformalni ručak sa liderima sa Zapadnog Balkana gde se razgovaralo o prilikama u regionu. Ove godine, Mogerini je pozvala "lidere regiona", tako da su se među zvanicama našla tri predsednika i tri premijera.
Na ručak su pozvani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a među premijerima su pozvani Denis Zvizdić iz BiH, Zoran Zaev iz Makedonije i Edi Rama iz Albanije, s tim što Rama nije došao u evropsku prestonicu zbog situacije u njegovoj zemlji.
U saopštenju iz kabineta Mogerini navodi se da su lideri Zapadnog Balkana izrazili najjaču podršku Prespanskom sporazumu i postizanju sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma u kontekstu dijaloga između Beograda i Prištine.
“Takođe su se obavezali da će raditi na unapređenju integracije regiona u EU u duhu dobrosusjedskih odnosa i pomirenja, uzdržavajući se od svih akcija i izjava koje ne doprinose ukupnim interesima i strateškim ciljevima regiona”, stoji u tekstu.
Radni ručak sa liderima zemalja Zapadnog Balkana Mogerini je ustanovila prošle godine kada je pozvala sve premijere iz zemalja regiona s ciljem da se raspravlja o prilikama na Zapadnom Balkanu i potvrdi podrška briselskih institucija za procese evropskih integracija.