Kinesko partnerstvo sa Rusijom ima ograničenja i Evropa bi trebalo da pozdravi sve pokušaje Pekinga da se distancira od rata Moskve u Ukrajini, izjavio je u petak visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell).
Boreljove izjave usledile su nakon ovonedeljnog samita između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga. Dvojica lidera su proglasila partnerstvo „bez ograničenja“ u februaru 2022. godine, samo nekoliko dana pre invazije Rusije na Ukrajinu.
Međutim, Borelj je rekao da, iako je Kina uspostavila bliske ekonomske i diplomatske veze sa Rusijom, nije formirala vojni savez sa Moskvom i nije isporučila oružje da pomogne Rusiji u njenom ratu u Ukrajini.
"Čini se da ovo neograničeno prijateljstvo ima neke granice“, rekao je Borel novinarima u Briselu.
„Kina za nas nije prešla nijednu crvenu liniju", dodao je.
Borelj je takođe rekao da će uskoro posetiti Kinu, iako datum putovanja tek treba da bude određen.
Time je Borelj još jedan u nizu evropskih zvaničnika koji će uskoro posetiti Kinu.
Španski premijer Pedro Sančez planira da poseti Peking sledeće nedelje, dok će francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen), izvršna direktorka EU, zajedno otputovati sledeće nedelje.
Pročitajte i ovo: Kineski prijedlozi mogli bi biti temelj za okončanje rata u Ukrajini, kaže Putin
Borel je rekao da predlozi Pekinga za okončanje rata pokazuju da ne želi da se u potpunosti uskladi sa Rusijom i da bi EU to trebalo da pozdravi, čak i ako su zapadni zvaničnici jasno stavili do znanja da ne smatraju inicijativu Pekinga punopravnim mirovnim planom.
On je rekao da Kina želi da igra ulogu „fasilitatora“, a ne posrednika.
Pošto je Rusija pozdravila predloge Kine, „Kina se pojavljuje u ulozi za koju mislim da treba da poguramo“, rekao je Borelj.
Kineski plan u 12 tačaka odbačen je na Zapadu jer se njime eksplicitno ne poziva Rusija da izađe iz Ukrajine i tumači se kao pokušaj zamrzavanja sukoba pod uslovima Moskve.
Si i Putin potpisali su zajedničku izjavu posle glavnog razgovora u Kremlju 21. marta istakavši "pozitivnu ulogu" Kine i njenu "objektivnu, nepristrasnu poziciju" o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Dva lidera su predstavila paket sporazuma u kojima se detaljno navode planovi za buduće ekonomske veze i bližu saradnju državnih medija dve zemlje, dok su kritikovali Zapad obrušavajući se na Sjedinjene Američke Države, NATO i novi odbrambeni pakt AUKUS koji čine Australija, Velika Britanija i SAD.
Pročitajte i ovo: Šta je postignuto na samitu Sija i Putina u Moskvi?Razgovori, međutim, nisu rezultirali presudnim sporazumima o ključnim ekonomskim pitanjima koji su potrebni Moskvi kako bi joj pomogli da prebrodi sve veći pritisak zapadnih sankcija.