Od danas 23. maja do nedelje na teritoriji Evropske unije (EU) održavaju se izbori, koji će odrediti smernice kuda će ići evropski blok u narednih pet godina.
Ovo je jedini proces u kojem direktno učestvuju građani, budući da oni biraju svoje predstavnike u Evropskom parlamentu, koji je jedan od tri ključne institucije Unije.
Učešće evropskih građana u Savetu EU se smatra indirektnim, budući da se radi o instituciji u kojoj deluju nacionalne vlade.
Građani Unije ne učestvuju direktno u izboru treće institucije - Evropske komisije - jer se njeni članovi biraju prema predlogu nacionalnih država (jedna država - jedan komesar), a njihovo imenovanje se formalizuje zajedničkom odlukom Saveta EU i Evropskog parlamenta.
Politička volja evropskih građana, koju će oni izraziti od 23. do 26. maja, rezultovaće i time kako će izgledati evropske institucije čiji se nosioci biraju posle ovih izbora, a to tradicionalno biva rezultat "političke trgovine" među zemljama članicama.
Pročitajte i ovo: Prelec: Zapadni Balkan je za EU sekundarno pitanjeIzborni proces će se održati u 28 zemalja članica, a trebalo ih je biti 27, budući da se smatralo da će Velika Britanija do ovog trenutka izaći iz bloka. U nedostatku dogovora o Brexitu, ova zemlja je legalno obavezana da održi izborni proces na svojoj teritoriji, a birani poslanici će imati najkraći mandat u Evropskom parlamentu, jer se računa da će do 31. oktobra Velika Britanija napustiti Uniju.
U Velikoj Britaniji i počinje trodnevni izborni proces. U ovoj zemlji, kao i Holandiji, građani će glasati u četvrtak. U petak glasaju građani Češke i Irske, a u subotu Letonci i Slovaci. Sve ostale zemlje članice Unije održaće izbore u nedelju.
Pročitajte i ovo: Mogućnost novog referenduma o Brexitu?Preliminarni izborni rezultati će biti poznati u nedelju u kasnim satima, kada će biti poznato kako se izjasnilo 400 miliona građana Starog kontinenta te kako će izgledati novi saziv Evropskog parlamenta sa 751 poslanikom.
Sve ankete pokazuju da će se na vrhu ponovo naći već tradicionalne političke grupe, poput narodnjaka i socijaldemokrata, čija pobeda više neće biti toliko ubedljiva kao u ranijim izborima. Stoga, prognoze ukazuju na znatan rast desničarskih snaga.
Ne propustite da pročitate:
- Evropska ekstremna desnica u senci austrijskog skandala
- Kako se trolovi spremaju za izbore za Evropski parlament?
Međutim, izvesni rast desničarskih poslanika neće, prema svemu sudeći, mnogo uticati na rad Evropskog parlamenta, budući da će stranke takozvanog centra nastaviti da budu većinske u novom sazivu Parlamenta.
Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta je zakazana za 2 jul. Posle ovog trenutka počinje proces izbora novih članova Evropske komisije (koja funkcioniše kao kabinet evropske vlade), a koji će preuzeti dužnost 1. novembra. Kandidate za komesare predlažu zemlje članice, ali njihovo imenovanje treba da potvrdi i Evropski parlament, u novom sazivu.