Zemlje Evropske unije odobrile su u ponedeljak zakon kojim se nameću ograničenja emisije metana na uvoz nafte i gasa u Evropu od 2030. godine, vršeći pritisak na međunarodne dobavljače da smanje curenje gasa koji izaziva efekat staklene bašte.
Metan je glavna komponenta prirodnog gasa koji se sagoreva u elektranama i za grejanje domova. On je takođe drugi najveći uzrok klimatskih promena posle ugljen-dioksida i podstiče globalno zagrevanje kada ode u atmosferu iz naftovoda i gasovoda i infrastrukture koja curi.
Ministri poljoprivrede zemalja EU – koji, kao i svi ministri, imaju ovlašćenja da odobravaju zakone o bilo kojoj temi – dali su konačno odobrenje svojih vlada na sastanku u Briselu, što znači da sada može da stupi na snagu.
Protiv je bila jedino Mađarska.
EU će od 2030. godine nametati "maksimalne vrednosti intenziteta metana" na fosilna goriva koja se plasiraju na evropsko tržište. Evropska komisija će odrediti tačna ograničenja metana do tog datuma.
Uvoznici nafte i gasa koji prekrše ograničenje mogli bi se suočiti s finansijskim kaznama.
Ta pravila o uvozu će verovatno pogoditi glavne dobavljače gasa kao što su SAD, Alžir i Rusija.
Pročitajte i ovo: Zašto svet nema definiciju šta znači 'smanjenje' korišćenja fosilnih goriva?Moskva je smanjila isporuke Evropi od kada je pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. i od tada ju je kao najvećeg evropskog snabdevača gasom kroz gasovode zamenila Norveška, čije isporuke imaju neke od najnižih intenziteta metana na svetu.
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) pozdravila je zakon EU o metanu.
SAD su prošle godine postavile svoja pravila koja zahtevaju od naftnih kompanija da ograniče emisiju metana.
Od 2027. EU će takođe zahtevati da se novi uvozni ugovori za naftu, gas i ugalj mogu potpisivati samo sa stranim proizvođačima koji poštuju pravila izveštavanja o emisiji metana koja su ekvivalentna onima u EU.
Ta pravila uključuju da evropski proizvođači moraju redovno proveravati svoje operacije zbog curenja metana, u vremenskim okvirima u rasponu od svaka četiri meseca za LNG terminale do svake tri godine za energetsku infrastrukturu ispod morskog dna.