Ruska invazija na Ukrajinu ostaviće posledice na evropsku privredu i rast, pri čemu će troškovi biti neravnomerno podeljeni među članicama Evropske unije (EU), što bi moglo da omete jedinstvo koje je dosad pokazano naspram agresije Moskve, pišu svetski mediji.
Očekivanje manjeg rasta
Dok Evropska komisija upozorava da će na privredni rast Evropske unije "ozbiljno uticati" poremećaji koji proističu iz ruske invazije na Ukrajinu, u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji EU, poverenje investitora naglo je opalo, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis rekao je u utorak, 15. marta, da Komisija očekuje da će rast u EU 2022. biti ispod četiri odsto koliko je predviđeno u njenoj poslednjoj prognozi pre nešto više od mesec dana, mada ne očekuje da će se rast "potpuno zaustaviti".
Rast cena energenata, pretnja višim cenama hrane i slabljenje poverenja prete da poremete, kako se očekivalo, drugu godinu snažnog ekonomskog oporavka od pandemije COVID-19 u Evropi, ocenjuje britanski list, navodeći da se EU vratila na nivo bruto domaćeg proizvoda pre pandemije u trećem kvartalu prošle godine a da je u 2021. ostvarila rast od preko pet odsto.
Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je 15. marta da će ukrajinska kriza "smanjiti rast i podići inflaciju kroz veće cene energenata i roba, poremećaj međunarodne trgovine i slabije poverenje", ali je dodala da bi privreda evrozone i dalje trebalo da ima "snažan rast u 2022. zahvaljujući smanjenom uticaju pandemije i izgledima solidne domaće tražnje i snažnih tržišta rada".
Evropska komisija je takođe upozorila da će uticaj spoljnih šokova na ekonomiju varirati u zavisnosti od izloženosti pojedinih zemalja ruskoj energiji, njihove ekonomske strukture, geografske lokacije i stepena fleksibilnosti njihovih javnih finansija.
Posle početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je nagovestila da će u maju razmotriti da li da produži suspenziju pravila o svom dugu i deficitu za još jednu godinu do 2024, što, kako navodi Fajnenšl tajms, sve veći broj zemalja članica smatra neizbežnim.
Ministri finansija EU razgovarali su o predlozima koji obuhvataju državnu pomoć preduzećima koja su pogođena krizom i vanredno smanjenje nameta na gorivo. Neke članice su takođe iznele ideju o novom zajedničkom zaduživanju EU za prikupljanje sredstava za odgovor na krizu, poput jačanja energetskih investicija čime bi se EU brže odvikla od ruskih fosilnih goriva.
'Sve verovatnija' recesija u Nemačkoj
Poverenje u nemački ekonomski oporavak palo je na najniži nivo od izbijanja pandemije COVID-19 2020, pošto su investitori zabrinuti zbog posledica ruske invazije na Ukrajinu, ističe Blumberg (Bloomberg) .
Mera ekonomskih očekivanja nemačkog instituta ZEW u martu je pala na minus 39,3 sa 54,3 prethodnog meseca. "Rat u Ukrajini i sankcije Rusiji značajno umanjuju ekonomske izglede Nemačke", rekao je predsednik ZEW-a Ahim Vambah (Achim Wambach).
Vambah je u saopštenju 15. marta ocenio da je recesija u Nemačkoj "sve verovatnija". U poslednjem kvartalu prošle godine nemačka privreda je imala pad od 0,3 odsto i strahuje se da bi usled invazije Rusije na Ukrajinu nemački BDP (bruto društveni proizvod) mogao da se smanji drugi kvartal zaredom, što je definicija recesije.
Sukob na pragu Evropske unije je povećanjem cena energenata i druge robe, pojačao inflatorni pritisak, dok istovremeno preti da ugrozi potrošnju, ocenjuje Blumberg.
Evropska centralna banka (ECB) prošle nedelje je zbog rata u Ukrajini smanjila prognozu ekonomskog rasta evrozone u 2022. na 3,7 odsto. Ta institucija očekuje se da će inflacija u proseku iznositi 5,1 odsto, što je više nego dvostruko od cilja, ali i upozorava da bi u gorem scenariju cene mogle da skoče za 7,1 odsto.
Nejednaka raspodela troškova
Ekonomske posledice rata u Ukrajini teško će pogoditi Evropsku uniju, ali račun neće biti ravnomerno podeljen članicama Unije, ističe Politiko (Politico), uz ocenu da bi mučna pitanja ko će pretrpeti najviše ekonomskih bolova i da li će neki od tih troškova biti podeljeni, mogla da ometu jedinstvo EU naspram Rusije.
Italija i Francuska zalažu se strategiju podele nekih od tih troškova izdavanjem novog duga EU za jačanje energetske bezbednosti i odbrane, što je u startu neprihvatljivo za Nemačku, Švedsku i Holandiju, čiji su lideri prošle nedelje snažno odbili tu ideju. Ipak, šire pitanje ekonomskih posledica rata i šta EU može da uradi da pokuša da obuzda štetu ekonomskom oporavku i dalje je aktuelno.
Drugi izazov je što neizvesnost u vezi s tokom rata znači da je teško odrediti cenu mogućih mera. Zasad, ukazuje Politiko, postoje i različita predviđanja koliko će rat u Ukrajini skresati rast. ECB je smanjila prognozu za 0,7 odsto, dok je banka Goldman Saks (Goldman Sachs), svoju procenu smanjila za 1,4 odsto. Osiguravajući džin Alijanc (Allianz) navodi da je već otišlo 0,5 do jedan odsto rasta.
Najočiglednija posledica rata u Ukrajini tiče se zavisnosti Evrope od ruskog gasa, ali tu postoje velike razlike. EU oko 40 odsto uvezenog gasa dobija iz Rusije, ali za Austriju, Mađarsku i Poljsku to je 80 odsto, za Bugarsku, Estoniju i Letoniju 100 odsto. Nemačka i Italija, najveći uvoznici gasa u EU, oslanjaju se na Rusiju za više od polovine, odnosno trećinu svog gasa, pa bi svaki šok u snabdevanju u tim zemljama imao teške posledice.
Drugi efekti bi mogli da se osete kroz trgovinu, ukazuje Politiko. Trgovina s Rusijom čini mali deo ukupne trgovine EU, ali ona obezbeđuje veliku količinu sirovina za Uniju i konkretna roba bi mogla da izazove haos u lancima snabdevanja. Finska, na primer, polovinu drvne građe uvozi iz Rusije, dok je paladijum – gde Rusija kontroliše 40 odsto svetske proizvodnje – ključni materijal za automobilski sektor u Nemačkoj i Italiji.
Cena izbegličke krize
Evropska ekonomija pod pritiskom biće stavljena na test i izbegličkom krizom, pošto će bez obzira kako se završi katastrofa u Ukrajini, troškovi pomaganja milionima Ukrajinca koji beže od ruskih bombi biti zapanjujući, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da prve procene kažu da će za smeštaj, transport, prehranu i druge troškove biti potrebno 30 milijardi dolara samo u prvoj godini.
S druge strane, događaji u narednim mesecima bi, kako navodi list, mogli da odrede da li će se Evropa suočiti s dodatnim troškovima masovne seobe koja ima potencijal da preoblikuje ekonomski pejzaž.
Evropske zemlje se suočavaju sa značajnim početnim troškovima. EU je prošle nedelje obećala 500 miliona evra kao humanitarnu podršku, ali će morati da uloži još. Novi izdaci, ističe Njujork tajms, usledili su posle izuzetne javne potrošnje poslednje dve godine u borbi protiv pandemije.
Koliko god da bude skupo pružanje kratkoročne pomoći privremeno raseljenim porodicama, dugoročno bi trošak integracije miliona ljudi mogao da bude mnogo veći s ogromnim pritiskom na stambene, obrazovne i zdravstvene sisteme, ukazuje list. Prema podacima Ujedinjenih nacija, za prve tri nedelje rata više od tri miliona izbeglica je pobeglo iz Ukrajine.
Većina istraživanja pokazuje da izbeglice mogu pomoći rastu privrede, proširujući proizvodne kapacitete, plaćanjem poreza i stvarajući dodatna radna mesta. To se desilo u Nemačkoj posle 2015. kada je primila više od milion izbeglica, većinom iz Sirije.
EU je Ukrajincima odmah dala dozvolu da ostanu do tri godine, rade i školuju se, o čemu su migranti iz drugih delova sveta mogli samo da sanjaju. Neke zemlje pristale su da omoguće izbeglicama iz Ukrajine socijalne i zdravstvene usluge koje su dostupne njihovim građanima. Ipak, ukazuje list, ranija iskustva s izbegličkim krizama pokazuje da takva dobra volja često nestane usled velikog tereta na vladinim finansijama i socijalnom sistemu obrazovanja i zdravstva.