U trenutku kada srpska vlada pokušava da zakrpi rupe u budžetu, Srbija je od Evropske unije dobila još jednu tranšu bespovratne pomoći. To se dogodilo u trenutku jačanja evroskepticizma, dok pojedine partije traže prekid saradnje sa EU, a nadležni priznaju da bez njene pomoći ne bi bilo novca za isplatu pomoći najsiromašnijim penzionerima, jer privreda nije u stanju da izdrži takav pritisak.
Sa novom tranšom od 172 miliona evra, ukupna ovogodišnja pomoć EU reformskim i drugim procesima u Srbiji iznosi čitavih 202 miliona evra. Međutim, uprkos činjenici da je EU najveći pomagač Srbije u poslednjih dvanaest godina, njen put ka članstvu je i dalje nesiguran i svakodnevno se preispituje u javnosti.
Političari, ali i deo građana sve češće okreću glavu prema Rusiji i Kini, iako su te zemlje od 2000. do danas uputile minimalnu pomoć, tako da sav novac koji Srbija dobija su krediti koji se moraju vratiti.
Srbija trenutno novac od EU povlači preko pretpristupnih fondova, bez kojih bi se mnogo teže razvijala, kaže šef vladine kancelarije za evrointegracija Milan Pajević.
„Kao što znate, pretpristupni fondovi zapravo predstavljau podršku daljem razvoju naše zemlje, pomoć da uhvatimo korak sa razvijenijim delom Evrope i da se na tom našem putu usklađivanja sa sistemom EU brže i bolje pripremamo i krećemo“, navodi Pajević.
U poslednjih 12 godina u Srbiju je ukupno ušlo 2.4 milijarde evra, koji su iskorišćeni za izgradnju i sanaciju puteva, rekonstrukciju bolnica, reforme sporog i neefikasnog sistema državnih institucija i poboljšanje života ljudi. To, kako smatra, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, pokazuje da Unija Srbiju podržava delima, a ne rečima, što se može videti na konkretnim primerima.
„Građani imaju pravo da znaju gde ide novac. Postoje dva glavna smera u kojima smo se kretali svih ovih godina. Prvi je modernizacija državnog aparata i administracije. Drugi je poboljšanje kvaliteta života građana i primena standarda EU. Reč je o kvalitetu vode, vazduha, pouzdanosti infrastrukture – tu je svih ovih godina ulagan novac“, pojasnio je Dežer.
Deo za raseljene
„17 i po miliona biće uloženo za zatvaranje preostalih kolektivnih centara u Srbiji. Dakle pomoć u nabavci građevinskog materijala, izgradnja montažnih kuća za interno raseljena lica i povratnike koji žive u neadekvatnom privatnom smeštaju. 28 miliona evra je obezneđeno za mere za zapošljavanje i to po prvi put od kada koristimo IPA sredstva, zatim za podršku socijalnom dijalogu, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i za posebna sredstva koja su namenjna lokalnim samoupravama za projekte socijalne inkluzije“, kaže Pajević.
Uz to što je najveći donator – EU je najzanačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije sa kojom se odvija 67 odsto trgovine.
Sve to ukazuje da bi Srbija morala više da se usmeri prema EU, a ne ka onim državama koje svoj integritet grade na osnovama političkog populizma, a ne konkretnog delovanja.
Zbog toga ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da se u srpskoj javnosti stvorio odijum o Evropskoj uniji koji ocenjuje prilično neinteligentnim.
„Srbiji je mesto u EU, kakva god da je ona sada i koliko god joj kritika možemo uputiti, jer ona u ovom momentu predstavlja civilizacijsku šansu kakvu Srbija nije imala u svojoj istoriji. Možda se i premalo napora čini od strane nosilaca vlasti da se ukaže na pogubnost ideja koje nas vode u nekom drugom pravcu. S te strane bilo bi poželjno da se kod nas krene u još jedan talas objašnjavanja da nam je budućnost bez EU prilično jadna, ako se to uopšte može nazvati budućnošću. Bilo bi dobro da se to vrlo jasno govori i biračima. EU ima alternativu, to je istina, ali su te alternative jadne sa stanovišta standarda“, ocenjuje Stevanović.
Za to vreme još nije poznata sudbina ruskog kredita od milijardu dolara koji su pre tri godine ugovorili bivši srpski i ruski predsednici Tadić i Medvedev, a dostupni podaci govore da Rusija do sada nije finansijski pomagala Srbiju. Istovremeno, procenjuje se da je Kina do sada naspram EU Srbiji donirala 3,6 miliona evra.
Sa novom tranšom od 172 miliona evra, ukupna ovogodišnja pomoć EU reformskim i drugim procesima u Srbiji iznosi čitavih 202 miliona evra. Međutim, uprkos činjenici da je EU najveći pomagač Srbije u poslednjih dvanaest godina, njen put ka članstvu je i dalje nesiguran i svakodnevno se preispituje u javnosti.
Političari, ali i deo građana sve češće okreću glavu prema Rusiji i Kini, iako su te zemlje od 2000. do danas uputile minimalnu pomoć, tako da sav novac koji Srbija dobija su krediti koji se moraju vratiti.
Srbija trenutno novac od EU povlači preko pretpristupnih fondova, bez kojih bi se mnogo teže razvijala, kaže šef vladine kancelarije za evrointegracija Milan Pajević.
„Kao što znate, pretpristupni fondovi zapravo predstavljau podršku daljem razvoju naše zemlje, pomoć da uhvatimo korak sa razvijenijim delom Evrope i da se na tom našem putu usklađivanja sa sistemom EU brže i bolje pripremamo i krećemo“, navodi Pajević.
U poslednjih 12 godina u Srbiju je ukupno ušlo 2.4 milijarde evra, koji su iskorišćeni za izgradnju i sanaciju puteva, rekonstrukciju bolnica, reforme sporog i neefikasnog sistema državnih institucija i poboljšanje života ljudi. To, kako smatra, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, pokazuje da Unija Srbiju podržava delima, a ne rečima, što se može videti na konkretnim primerima.
„Građani imaju pravo da znaju gde ide novac. Postoje dva glavna smera u kojima smo se kretali svih ovih godina. Prvi je modernizacija državnog aparata i administracije. Drugi je poboljšanje kvaliteta života građana i primena standarda EU. Reč je o kvalitetu vode, vazduha, pouzdanosti infrastrukture – tu je svih ovih godina ulagan novac“, pojasnio je Dežer.
Deo za raseljene
Izbeglički centar Carina, Užice, foto: Novka Ilić
Tim novcem u Srbiji će sledeće godine biti započeto 13 projekata, a kako objašnjava direktor vladine kancelarije za evrointegracije Milan Pajević, jednim od njih biće zbrinute i raseljene osobe koje nisu pronašle dom u Srbiji.„17 i po miliona biće uloženo za zatvaranje preostalih kolektivnih centara u Srbiji. Dakle pomoć u nabavci građevinskog materijala, izgradnja montažnih kuća za interno raseljena lica i povratnike koji žive u neadekvatnom privatnom smeštaju. 28 miliona evra je obezneđeno za mere za zapošljavanje i to po prvi put od kada koristimo IPA sredstva, zatim za podršku socijalnom dijalogu, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i za posebna sredstva koja su namenjna lokalnim samoupravama za projekte socijalne inkluzije“, kaže Pajević.
Uz to što je najveći donator – EU je najzanačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije sa kojom se odvija 67 odsto trgovine.
Sve to ukazuje da bi Srbija morala više da se usmeri prema EU, a ne ka onim državama koje svoj integritet grade na osnovama političkog populizma, a ne konkretnog delovanja.
Zbog toga ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da se u srpskoj javnosti stvorio odijum o Evropskoj uniji koji ocenjuje prilično neinteligentnim.
„Srbiji je mesto u EU, kakva god da je ona sada i koliko god joj kritika možemo uputiti, jer ona u ovom momentu predstavlja civilizacijsku šansu kakvu Srbija nije imala u svojoj istoriji. Možda se i premalo napora čini od strane nosilaca vlasti da se ukaže na pogubnost ideja koje nas vode u nekom drugom pravcu. S te strane bilo bi poželjno da se kod nas krene u još jedan talas objašnjavanja da nam je budućnost bez EU prilično jadna, ako se to uopšte može nazvati budućnošću. Bilo bi dobro da se to vrlo jasno govori i biračima. EU ima alternativu, to je istina, ali su te alternative jadne sa stanovišta standarda“, ocenjuje Stevanović.
Za to vreme još nije poznata sudbina ruskog kredita od milijardu dolara koji su pre tri godine ugovorili bivši srpski i ruski predsednici Tadić i Medvedev, a dostupni podaci govore da Rusija do sada nije finansijski pomagala Srbiju. Istovremeno, procenjuje se da je Kina do sada naspram EU Srbiji donirala 3,6 miliona evra.