Predstavnici evropskih institucija sa sedištem u Briselu su jednoglasno pozdravili stopostotno usklađivanje Crne Gore sa politikama Evropske unije (EU) naročito kada su u pitanju mere protiv Rusije, međutim upozorili su da država nije učinila nijedan napredak u reformskom procesu koji je neophodan za evropske integracije.

Na raspravi koja je održana u spoljnopolitičkom komitetu koja se tiče godišnjeg izveštaja o Crnoj Gori, navedeno je da se Crna Gora jasno pozicionisala na pravoj strani, kada je u pitanju Rusija.

Pročitajte i ovo: Osuda Rusije obavezna u agendi nove Vlade Crne Gore

"Crna Gora u ovim danima, jasno pokazuje svoje evropske boje time što se 100 odsto uskladila sa merama EU. Važno je da izveštaj priznaje potpunu usklađenost crnogorske politike i jasnu podršku međunarodnom pravu i stabilnosti u Evropi", naveo je Clive Rumbolt (Klajv Rumbolt) iz Evropske Službe za spoljnu akciju (EEAS).

Michael Miller (Majkl Miler) predstavnik Evropske komisije je takođe naglasio da ova institucija visoko ceni dosledno usklađivanje Crne Gore sa politikama EU, naročito u "ovim trenucima bezbednosne krize".

Loše ocene za reformski proces

Međutim, usklađivanje sa spoljnom politikom EU je bila jedina pozitivna ocena na raspravi, budući da su svi učesnici izrazili zabrinutost stagnacijom u reformskom procesu u zemlji. Poručeno je da bez napretka u prelaznim merilima u poglavljima 23 i 24 ne može biti pomaka u pristupnim pregovorima.

Tonino Picula, izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu (EP) i autor izveštaja je napomenuo da Crna Gora nije napredovala u procesu evropskih integracija, da od 2017. godine nije zatvoreno nijedno poglavlje iz pristupnih pregovora, te da je obeležen neostatak reformi u pravosuđu te da je korupcija, prema njemu, široko rasprostranjena.

"Činjenica da Crna Gora predvodi politiku proširenja se ne sme zanemariti u aktuelnim raspravama o ubrzanju procesa dodeljivanja statusa kandidata i pristupanja EU", istakao je Picula, prilikom rasprave.

Vladimir Bilčik, evropski zastupnik i član delegacije za odnose sa Crnom Gorom u EP je ocenio da je mirna promena političkog rukovodstva koja se desila 2020. godine, rezultirala "prilično razočaravajućim rezultatima u 2020. godini".

"Nema napretka u EU integracijama. Proces reformi i proces pristupanja EU moraju biti zasnovani na političkoj aktivnosti, a ne na političkoj neaktivnosti. Videli smo dosta političkih neaktivnosti. Zašto smo videli toliku neaktivnost je zato što je društvo polarizovano", ocenio je Bilčik poručivši da budućnost crnogorske politike mora biti definisana unutar institucija a ne sa ulice ili uticajem trećih država.

Pročitajte i ovo: Vlada premijera Krivokapića odradila tek polovinu evropskih obaveza

U vezi s tim, Tonino Picula je ocenio da Crna Gora već ima iskustva u posledicama stranih uticaja.

"Kada je reč o stranom uticaju u Crnoj Gori on je evidentan. Svedočili smo događaju na Cetinju i direktom uticaju Srpske pravoslavne crkve na događanja u Crnoj Gori. I Rusija ima interes da destabilizuje region, a tu Crna Gora ima direktna iskustva", izjavo je Picula.

Inače, evropski zastupnici imaju rok do kraja nedelje da predlože amandmane za izveštaj. Nakon toga sledi glasanje izveštaja na spoljnopolitičkom komitetu a kasnije u toku ove godine, nakon glasanja na plenarnoj sednici izveštaj će dobiti formu rezolucije EP.