Portparol EU Peter Stano saopštio je 19. aprila da u Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca. Stano je tako odgovorio na upit RSE da prokomentariše prisustvo zvaničnika iz Srbije na skupu u Banjaluci protiv UN Rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, i Nikola Selaković, ministar rada Srbije u tehničkom mandatu, prisustvovali su 18. aprila skupu u Banjaluci, u bh entitetu Republika Srpska, u znak protesta zbog najavljene rasprave o Rezoluciji o Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija (UN).
Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republike Srpske (RS), poručio je sa skupa da je operacija Vojske RS u Srebrenici u julu 1995. godine "bila greška koja je ostavila zločin".
Dodik istovremeno negira da se radi o genocidu.
Pročitajte i ovo: Zvaničnici Srbije sa Dodikom na skupu protiv UN Rezolucije o genocidu u SrebreniciGrađani okupljeni na tom skupu uglavnom su nosili zastave RS, Srbije i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Na jednom od transparenata je bila fotografija i Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske RS kog je Haški tribunal osudio za ratni zločin i genocid.
Stano je za RSE rekao da u "BiH i regionu i dalje postoji tendencija negiranja genocida u Srebrenici".
"EU odbacuje svako poricanje, relativizaciju ili pogrešno tumačenje genocida u Srebrenici. Genocid je genocid i treba ga tako nazvati. Da je u Srebrenici počinjen genocid nije stvar mišljenja. To je istorijska činjenica", napisao je Stano u odgovoru RSE.
Stano je pozvao političke lidere na vodećim pozicijama u BiH da "vode put u odavanju počasti žrtvama i promovisanju pomirenja".
Pročitajte i ovo: Šta kaže Dodik, a šta su činjenice o SrebreniciOn je dodao i da se jedinstvo, teritorijalni integritet i suverenitet BiH ne mogu dovesti u pitanje.
Rezolucija Ujedinjenih nacija o Srebrenici, kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u ovom gradu na istoku Bosne i Hercegovine (BiH), bila je tema sastanka iza zatvorenih vrata u UN-u 17. aprila.
RSE je imao uvid u nacrt Rezolucije, u kojoj se, između ostalog, traži da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida, te se potiču članice UN-a da sačuvaju utvrđene činjenice i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, kako bi se sprečio revizionizam i genocid u budućnosti.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine ubijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.