Evropska komisija smatra da je izvodljivo da do 2025. godine Srbija i Crna Gora postanu punopravne članice Evropske unije (EU), a u to vreme bi četiri preostale zemlje regiona bile duboko u pristupnom procesu.
Ovo se navodi u strategiji za zemlje regiona koji priprema Evropska komisija pod naslovom "Kredibilna evropska perspektiva za Zapadni Balkan" u čiji je nacrt Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Prema najavi, ovaj dokument će Evropska komisija predstaviti najverovatnije 6. februara u Strazburu.
Kako Srbija tako i Crna Gora bi mogle postati punopravne članice EU do kraja 2025. godine, ako do 2019. godine ispune kriterijume iz vladavine prava, što podrazumeva da se tamošnji lideri moraju "ozbiljno i sa jasnom posvećenošću" suočiti sa reformskim izazovima.
U slučaju Srbije, da bi se realizovao ovaj vremenski okvir (2025.), zemlja mora da ispuni i kriterijume koji proizilaze iz poglavlja 35 koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom.
U nacrtu dokumenta u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, Evropska komisija predstavlja najoptimističniji scenario u vremenskom smislu za svaku zemlju regiona.
Prema indikativnom vremenskom okviru Evropske komisije proizilazi da će 2019. godina biti ključna za države Zapadnog Balkana.
U dokumentu se navodi da bi u toku te godine Kosovo i Srbija trebale da postignu "sveobuhvatnu normalizaciju odnosa", što bi "otvorilo put za dalji suštinski napredak Kosova na putu ka evropskim integracijama".
Takođe, ista godina će biti važna i za Albaniju i Makedoniju koje bi trebale otvoriti pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina bi tek tada trebala dobiti status kandidata.
Briselske institucije upozoravaju zapadnobalkanske države da se hitno i ozbiljno pozabave rešavanjem svih bilateralnih sporova koji moraju biti okončani pre pristupanja bilo koje zemlje u EU.Otvaranje mogućih pristupnih pregovora sa Sarajevom se predviđa tek 2023. godine. Ta godina će, prema prognozi Evropske komisije, biti u znaku završetka pristupnih pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom, a 2024. se planira potpisivanje pristupnog sporazuma koji bi stupio na snagu godinu dana kasnije, odnosno krajem 2025, kada i ove dve zemlje postanu nove članice EU.
Kako se ističe u nacrtu strategije, ovo podrazumeva i granične sporove. Brisel poručuje da Evropska unija ne želi da uvozi bilateralne sporove.
"Oko graničnih sporova koji i dalje nisu rešeni, strane se moraju bezuslovno obratiti pravno-obavezujućoj arbitraži, pre okončanja pristupnih pregovora i u potpunosti moraju ispoštovati konačnu odluku", navodi se u nacrtu strategije Evropske komisije.
"Principijelno, zemlje lideri na evropskom putu imaju strateški interes da se zalažu, a ne da odmažu težnje njihovih suseda. Stoga, sve zemlje moraju da se uzdrže od zloupotrebljavanja otvorenih pitanja u evropskom pristupnom procesu", poručuje se u nacrtu strategije Evropske komisije za zemlje Zapadnog Balkana.