Kako se vreme zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bliži, a u predlogu srpske rezolucije o Kosovu nije promenjeno ni jedno slovo, evropska diplomatija u samo sedam poslednjih dana intenzivirala se do usijanja.
Tek što je iz Beograda otišao nemački ministar inostranih poslova Guido Westerwelle, u srpsku prestonicu stigao je njegov britanski kolega William Hague. Rezulatat je već sada očigledan: najviši srpski zvaničnici omekšavaju svoju tvrdu poziciju. Posle razgovora s Vesterveleom izrazili su spremnost za saradnju s Evropskom unijom kada je reč o Kosovu i predlogu rezolucije koju su u julu podneli Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Britanski analitičar Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu i profesor u Školi slovenske i jugoistočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je cilj ove diplomatske ofanzive “briselskog kluba” i njegovih najmoćnijih članica da se debata o Kosovu izmesti iz Ujedinjenih nacija i premesti u Evropsku uniju.
Gordy: I Srbija i Kosovo izrazili su želju da otpočnu dijalog. Te razgovore podržavaju i Evropljani, ali su protiv ideje da se oni odvijaju u okviru Ujedinjenih nacija. Upravo to Evropska unija sada čini – sprečava da centar debate o Kosovu bude Generalna skupština UN-a.
Gordy: Da, Evropska unija ima interes da taj problem definiše kao svoj i da izvan njega ostavi Sjedinjene Države i Rusiju. To bi zapravo vodilo uspešnijim pregovorima s obzirom da i Sjedinjene Države i Rusija imaju prilično nefleksibilne pozicije oko Kosova. I neke evropske zemlje imaju nefleksibilne stavove, poput Britanije, ali većina članica Evropske unije uviđa da je upravo zato što Evropa nema jedinstven stav, u interesu svih njenih članica da pronađu kompromisno rešenje.
Gordy: Mislim da će značaj te rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija biti uglavnom simboličan, kao i svih prethodnih, uostalom. Postići će se verovatno kompromisan tekst koji će zadovoljiti izvesne zahteve Srbije, a koji istovremeno neće biti provokativan za zemlje koje imaju oprečnu poziciju u odnosu na Beograd.
Srbija i Kosovo će morati da sednu za pregovarački sto
Gordy: Verovatno već sada postoji svest srpskih političara da neće biti moguće još dugo održavati nefleksibilne, tvrde, stavove jer će insistiranje na njima ispostaviti cenu koja neće moći da se plati, ali da još nisu našli argumente koji bi im omogućili da naprave zaokret u stavovima, da ubede javno mnenje da je Kosovo nezavisno i da tu činjenicu u sopstvenom interesu treba prihvatiti.
U tome im takođe može pomoći jedna nova činjenica - fleksibilnost Tomislava Nikolića i njegove stranke. To je možda i najsnažniji argument koji vladajućoj eliti može olakšati da građanima objasni zaokret u kosovskoj politici. U tom kontekstu bi se mogla uobličiti poruka da su siromaštvo, nezaposlenost, organizovani kriminal - najveći izazovi čitavog regiona, uključujući i Srbiju i da ih države regiona moraju zajedno rešavati u kontekstu svojih evrointegracija. To je jedini način da se izađe iz ovog začaranog kruga. Verovatno vam to političari ne bi saopštili kad ih intervjuišete, ali bi vam to verovatno rekli privatno. Jasno je, međutim, da to mora biti sledeći korak jer beskonačna konfrontacija nije ni u čijem interesu.
Gordy: Mislim da je realno, ali nisam siguran da će se dogoditi pod izuzetno jakim reflektorima javnosti. U svakom slučaju, Kosovo i Srbija imaju toliko zajedničkih problema koje moraju rešavati – uzmite, primera radi, samo problem organizovanog kriminala i trafikinga – da će jednostavno morati da sednu za pregovarački sto. Apsolutno je neophodno da u tome sarađuju i da izgrade zajednički pristup u suočavanju sa tim izazovima. Siguran sam da vladajuće elite i na jednoj i na drugoj strani imaju jasnu svest o tome.
Gordy: Na to pitanje je teško odgovoriti. Inkliniram, ipak, pesimizmu. Vođstvo Evropske unije nije do sada pokazalo impresivne rezultate u sprovođenju najznačajnijih inicijativa ciljeva. Uz to, ni političke elite u Srbiji i na Kosovu nisu odviše spremne da u njihovoj implementaciji preuzimaju previše rizika.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Od Beograda će se tražiti 'omekšavanje tona'
Tek što je iz Beograda otišao nemački ministar inostranih poslova Guido Westerwelle, u srpsku prestonicu stigao je njegov britanski kolega William Hague. Rezulatat je već sada očigledan: najviši srpski zvaničnici omekšavaju svoju tvrdu poziciju. Posle razgovora s Vesterveleom izrazili su spremnost za saradnju s Evropskom unijom kada je reč o Kosovu i predlogu rezolucije koju su u julu podneli Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Britanski analitičar Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu i profesor u Školi slovenske i jugoistočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je cilj ove diplomatske ofanzive “briselskog kluba” i njegovih najmoćnijih članica da se debata o Kosovu izmesti iz Ujedinjenih nacija i premesti u Evropsku uniju.
Gordy: I Srbija i Kosovo izrazili su želju da otpočnu dijalog. Te razgovore podržavaju i Evropljani, ali su protiv ideje da se oni odvijaju u okviru Ujedinjenih nacija. Upravo to Evropska unija sada čini – sprečava da centar debate o Kosovu bude Generalna skupština UN-a.
RSE: Evropska unija je za to da Brisel bude medijator ili mesto kosovsko-srpskog dijaloga. Upravo to je nemački šef diplomatije Gido Vestervele rekao u Beogradu.
Evropska unija ima interes da taj problem definiše kao svoj i da izvan njega ostavi Sjedinjene Države i Rusiju. To bi zapravo vodilo uspešnijim pregovorima s obzirom da i Sjedinjene Države i Rusija imaju prilično nefleksibilne pozicije oko Kosova.
Gordy: Da, Evropska unija ima interes da taj problem definiše kao svoj i da izvan njega ostavi Sjedinjene Države i Rusiju. To bi zapravo vodilo uspešnijim pregovorima s obzirom da i Sjedinjene Države i Rusija imaju prilično nefleksibilne pozicije oko Kosova. I neke evropske zemlje imaju nefleksibilne stavove, poput Britanije, ali većina članica Evropske unije uviđa da je upravo zato što Evropa nema jedinstven stav, u interesu svih njenih članica da pronađu kompromisno rešenje.
RSE: Šta mislite – kakav tekst srpske rezolucije se može naći na stolu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i šta će biti efekti te rezolucije jednom kad bude bila usvojena?
Gordy: Mislim da će značaj te rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija biti uglavnom simboličan, kao i svih prethodnih, uostalom. Postići će se verovatno kompromisan tekst koji će zadovoljiti izvesne zahteve Srbije, a koji istovremeno neće biti provokativan za zemlje koje imaju oprečnu poziciju u odnosu na Beograd.
Srbija i Kosovo će morati da sednu za pregovarački sto
RSE: U roku od samo nešto više od mesec dana srpski zvaničnici su dramatično promenili stav – od predloga rezolucije bez konsultacije sa evropskim partnerima do popuštanja i spremnosti za kompromis, verovatno i zbog spoljašnjih pritisaka. Da li su po vašem mišljenju oni u stanju da prepoznaju najbolje interese zemlje?
Gordy: Verovatno već sada postoji svest srpskih političara da neće biti moguće još dugo održavati nefleksibilne, tvrde, stavove jer će insistiranje na njima ispostaviti cenu koja neće moći da se plati, ali da još nisu našli argumente koji bi im omogućili da naprave zaokret u stavovima, da ubede javno mnenje da je Kosovo nezavisno i da tu činjenicu u sopstvenom interesu treba prihvatiti.
U tome im takođe može pomoći jedna nova činjenica - fleksibilnost Tomislava Nikolića i njegove stranke. To je možda i najsnažniji argument koji vladajućoj eliti može olakšati da građanima objasni zaokret u kosovskoj politici. U tom kontekstu bi se mogla uobličiti poruka da su siromaštvo, nezaposlenost, organizovani kriminal - najveći izazovi čitavog regiona, uključujući i Srbiju i da ih države regiona moraju zajedno rešavati u kontekstu svojih evrointegracija. To je jedini način da se izađe iz ovog začaranog kruga. Verovatno vam to političari ne bi saopštili kad ih intervjuišete, ali bi vam to verovatno rekli privatno. Jasno je, međutim, da to mora biti sledeći korak jer beskonačna konfrontacija nije ni u čijem interesu.
Vođstvo Evropske unije nije do sada pokazalo impresivne rezultate u sprovođenju najznačajnijih inicijativa ciljeva. Uz to, ni političke elite u Srbiji i na Kosovu nisu odviše spremne da u njihovoj implementaciji preuzimaju previše rizika.
RSE: Očekujete li da će se Srbija i Kosovo – uz posredovanje i dobre usluge Evropske unije - u narednim mesecima naći za pregovaračkim stolom u Briselu? Da li je takvo očekivanje realno?
Gordy: Mislim da je realno, ali nisam siguran da će se dogoditi pod izuzetno jakim reflektorima javnosti. U svakom slučaju, Kosovo i Srbija imaju toliko zajedničkih problema koje moraju rešavati – uzmite, primera radi, samo problem organizovanog kriminala i trafikinga – da će jednostavno morati da sednu za pregovarački sto. Apsolutno je neophodno da u tome sarađuju i da izgrade zajednički pristup u suočavanju sa tim izazovima. Siguran sam da vladajuće elite i na jednoj i na drugoj strani imaju jasnu svest o tome.
RSE: Imamo li dovoljno kompetentno i dovoljno spremno vođstvo Evropske unije koje bi bilo medijator takvih pregovora?
Gordy: Na to pitanje je teško odgovoriti. Inkliniram, ipak, pesimizmu. Vođstvo Evropske unije nije do sada pokazalo impresivne rezultate u sprovođenju najznačajnijih inicijativa ciljeva. Uz to, ni političke elite u Srbiji i na Kosovu nisu odviše spremne da u njihovoj implementaciji preuzimaju previše rizika.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Od Beograda će se tražiti 'omekšavanje tona'